Katolici praznuju "Dan zaljubljenih", a na žalost sve više i pravoslavci (iako to nije njihov praznik).
Biblija nigde ni ne spominje da je taj dan deo verovanja novozavetne Crkve. Odakle onda taj dan? Gde nalazimo takvu praksu u Bibliji? Odakle smo nasledili taj običaj?

Da li je reč o hrišćanskom običaju?

Paganski Rimljani su vekovima pre Hrista slavili 15. februar, a da se 14. februara održavao razbludni idolopoklonički festival u čast Luperkusa, "lovca na vukove"? Rimljani su taj praznik zvali "Luperkalija". Isto tako, običaj razmenjivanja ljubavnih pisama i ostala tradicija u čast oboženog herojskog lovca iz Rima, Luperkusa, bili su u staro vreme povezani sa paganskom praksom među tinejdžerima da nasumice sklapaju "ozbiljne veze" u kojima je obično dolazilo do kurvanja. Smatra se da su "ozbiljne veze" moderna stvar, ali nije tako. One su samo obnova jednog starog običaja "koji je prenet iz rimskog festivala Luperkalije u mesecu februaru, u kome su se imena mladih žena stavljala u kutiju, a potom bi bilo izvučeno ime one 'koju je htela sreća'", priznaje se u odrednici "Dan Svetog Valentina" u Enciklopediji Amerikana.

Kada je Konstantin učinio hrišćanstvo zvaničnom religijom Rimskog Carstva, crkveni krugovi su razmatrali eventualno ukidanje tog paganskog običaja. Rimljani nisu hteli ni da čuju za takvu mogućnost! Zato je sklopljen kompromis da praznik i dalje ostane, ali da se iz njega izbace prostački i razbludni obredi.

Taj praznik nije postao "hrišćanski običaj" sve do dolaska pape Gelasija na vlast. Već 496. godine ovaj papa menja dan održavanja Luperkalije i umesto 15. februara uvodi da se taj praznik proslavlja na dan Svetog Valentina, 14. februara (str. 172 u knjizi "Običaji i praznici širom sveta", autora Lavinije Dobler). Postavlja se pitanje kako je taj paganski festival dobio ime "Dan Svetog Valentina" i zašto se u današnje vreme mali golišavi Kupidon paganskih Rimljana tako često povezuje sa 14. danom u februaru? Zašto mladi ljudi i deca isecaju slike srca i šalju ih jedni drugima na dan u kome se odaje počast Luperkusu, lovcu na vukove? Kako smo došli do pretpostavke da su ti paganski običaji, koji se drže u čast jednog lažnog boga - hrišćanski?

Izvorni "Sveti Valentin"

Valentin je narodno ime u starom Rimu. Roditelji u starom Rimu su često davali svojoj deci to ime po čuvenom čoveku iz starog doba. Ta čuvena ličnost bio je lovac Luperkus. Ko je taj čovek i zašto su ga bezbožni Rimljani nazvali "Valentin"?

Grci su Luperkusa zvali "Pan", dok su Semiti nazivali Pana "Vaal", navodi se u knjizi "Klasični rečnici". Paganski bog Vaal - koga Biblija često spominje - predstavlja samo drugo ime za Nimroda (čije ime je Đura Daničić preveo u Starom zavetu kao "Nevrod"). Nimrod beše "dobar lovac" (Prva knjiga Mojsijeva 10:9). Kod Rimljana je lovac Nimrod u stvari Luperkus - lovac na vukove. Još su drevni pagani odabrali dan Svetog Valentina kao slavu u čast Luperkusa ili Nimroda!

Zašto su Rimljani zvali Nimroda "Valentin" i zašto se taj dan u staro vreme, pre dolaska pape Gelasija, slavio samo u Rimu? Kakvu ulogu u Nimrodovom životu igra stari grad Rim? Ime Valentin dolazi od latinske reči "Valentinus". Latinska reč "valens" doslovno znači "biti snažan, jak, moćan, silan" (Kod nas u Starom zavetu izraz "silan lovac" u Prvoj knjizi Mojsijevoj 10:9 je preveden kao "dobar lovac", verovatno zato što se pridev "silan" učinio našem prevodiocu sinonimom za "dobar i uspešan", a i prethodni stih govori o Nimrodu kao "silnom na zemlji"). U staro vreme bila je poznata narodna izreka o Nimrodu da je "silan lovac pred Gospodom". Nimrod je bio narodni heroj, narodni Valentin!

Nema sumnje o tome da je silni lovac na vukove, Nimrod, izvorni Valentin. Ali, Nimrod je imao još jedno ime - "Sanktus" ili "Santa" - koje znači "Sveti". Takva titula bila je uobičajena za svakog boga-heroja. Zato nije nikakvo čudo što se rimska Luperkalija zove "Dan Svetog Valentina"!

Kakve veze ima srce sa praznikom u čast Nimroda, koga su Feničani i Semiti zvali "VAAL"? Iznenađujući odgovor leži u činjenici da su paganski Rimljani preuzeli simbol srca od Vavilonaca. Reč "srce" na vavilonskom jeziku se kaže "vaal". To jasno možete da vidite u biblijskim konkordansima Stronga i Janga na engleskom jeziku. Srce, "vaal" je simbol Nimroda ili "Vaala", Gospoda Vavilonaca!

Ubijen u Rimu

Nimrod - izvorni Sveti Valentin - bio je poznat i kao "Saturn", rimsko-vavilonski bog koji se sakrio od svojih progonitelja. Latinska reč "Saturn" potiče od Vavilonaca koji su govorili semitskim jezikom, a znači "biti sakriven, sakriti se, potajno, krišom". Latinska reč "Saturn" dolazi od izvorne semitske (hebrejske) reči koja se u Starom zavetu upotrebljava 83 puta u obliku "Sathar" i "sether". Prema staroj tradiciji, Saturn (Nimrod) je pobegao od svojih progonitelja i sakrio se u Italiji. Apeninske planine su se u staro doba nazivale "planine Nembrodove", odnosno Nimrodove.

Nimrod se kratko vreme krio na području gde je kasnije sagrađen grad Rim. Pre nego što je obnovljen 753. godine, Rim se zvao "Saturnia" - "skrovište Saturna (Nimroda)". Nimrod je pronađen i ubijen za svoje zločine na mestu gde stoji današnji Rim. Kasnije su nominalni hrišćani, za vreme cara Konstantina, učinili Nimroda (odnosno Svetog Valentina kod rimskih neznabožaca) crkvenim svecem koga su nastavili da slave, ali sada kao hrišćanskog mučenika.

Zašto 14. februar?

Zašto su Rimljani odabrali dan 15. februara i noć 14. februara kao vreme za slavljenje Luperkusa - "Nimroda" u Bibliji? Ne zaboravite da su dani u stara vremena počinjali sa zalaskom sunca! Smatralo se da je Nimrod, odnosno Val - bog sunca starih pagana - rođen tokom zimskog suncostaja (solsticija). U staro doba suncostaj je padao na dan 6. januar, kada se i slavio Nimrodov rođendan. Kako se vreme dolaska suncostaja kasnije promenilo, proslava rođendana boga Vala (Nimroda) pomerena je na 25. decembar i danas je poznata po imenu "Božić".

Po starom običaju majka i muško dete dolazili su na obred očišćenja četrdeset dana nakon rođenja deteta. Četrdeset dana nakon 6. januara - izvornog Nimrodovog rođendana - dolazi 15. februar, to jest praznik Luperkalija ili Dan Svetog Valentina koji je počinjao da se slavi 14. februara uveče. Veruje se da se Nimrodova majka Semiramida očistila u taj dan i da se tada po prvi put pojavila u javnosti sa svojim novorođenim sinom. Semiramida i Nimrod su izvorni "majka i dete".

Ime za rimski mesec februar zapravo potiče od reči "februa", koju su rimski sveštenici upotrebljavali u obredima kojima se slavio Dan Svetog Valentina. "Februa" su kožni remeni žrtvenih životinja koje su prinošene tokom obreda očišćenja koji su se izvodili 14. februara uveče.

Pojava Kupidona

Nimrod ima još jedno ime - "Kupidon", što znači "želja" (Enciklopedija Britanika, odrednica "Kupidon"). Smatra se da je, kada ga je ugledala, Nimrodova majka osetila požudnu želju prema svom sinu. Nimrod je postao čovek koga je priželjkivala - njen Kupidon, a kasnije i njen Valentin (silan lovac)! Veruje se da je Nimrodova majka bila toliko zla da se udala za rođenog sina! Staroegipatski spomenici sadrže urezane zapise da je Nimrod (koga su Egipćani zvali "Oziris") bio "muž svoje majke".

Kada je porastao, Nimrod je postao dete-heroj mnogih žena koje su za njim žudele. On je bio njihov Kupidon! Knjiga proroka Danila opisuje Nimroda kao "ljubav žensku" (Knjiga proroka Danila 11:37). U jednom engleskom prevodu tog stiha stoji reč "Tamuz", ime kojim su Vavilonci zvali Nimroda. Nimrod je kod mnogih žena izazivao ljubomoru, pa su se idoli kojima je predstavljan često nazivali "idoli od revnosti (ljubomore)" (Knjiga proroka Jezekilja 8:5). Lovac Nimrod je takođe bio Valentin - silan heroj - svih tih žena! Stoga nije uopšte čudno što su se pagani sećali svog herojskog lovca Nimroda ili Vala tako što su jedni drugima slali ljubavne simbole u obliku srca 14. februara uveče, pošto srca simbolizuju tog čoveka.

Nimrod, sin mulat Etiopljanina Husa (Prva Mojsijeva 10:8), postao je prava sramota za evropske pagane koji nisu hteli da obožavaju jednog Afrikanca! Zato su Nimroda zamenili njegovim navodnim sinom, belim detetom po imenu "Horus", koje se rodilo nakon Nimrodove smrti. Ovo belo dete postalo je u evropskoj tradiciji "beli Kupidon".

I na kraju, slavljenje nekog Sv. Valentina je paganski običaj koji se održavaju u znak sećanja na boga sunca Vaala (izvornog Svetog Valentina) nemajući nikakve veze sa Biblijom i Isusom.