1/11/2007
Intervju - Dragutin Zagorac

Masoni dosta pomažu srpskim političarima

U nekim trenucima masoni imaju zaista veliki uticaj u srpskoj politici. Mnogim našim političarima, bez obzira na to da li su masoni ili ne, omogućavali smo kontakte sa važnim ljudima u svetu, uvodili ih u određene kružoke kako bi pomogli našoj zemlji. Ali oni, često, nisu znali na pravi način da to iskoriste

Na Velikom međunarodnom skupu Slobodnih zidara Škotskog reda održanom nedavno u Beogradu, kojem su prisustvovale brojne strane delegacije, "potvrđen je kontinuitet Vrhovnog saveta Srbije od 1912. godine i priznat njegov visoki ugled, regularnost i poverenje".

Veliki komander Vrhovnog saveta Velike ujedinjene lože Srbije Dragutin Zagorac, jedan od domaćina sastanka, potvrđuje da je skup bio značajan, ali naglašava da je prethodni, održan u Beogradu 2004. godine, "bio mnogo pozitivniji", jer su se na poslednjem "na volšeban način pojavili ljudi koji i nisu članovi Vrhovnog saveta". Zagorac objašnjava da je "virus pojedinaca koji teže apsolutnoj vlasti" zahvatio i masonsku organizaciju, ali da je sada, posle definisanja države Srbije, "važno ujediniti svu braću u Srbiji".

 Pošto je 1990. godine obnovljen rad Velike lože Jugoslavije, već 1993, nažalost, grupa od šestorice braće izdvojila se iz te lože i u Italiji dogovorila osnivanje Velike regularne lože Jugoslavije. Zatim, 1996, zbog sukoba sa pojedincima koji su težili apsolutizmu, iz VLJ izdvaja se Velika nacionalna loža Jugoslavije. Ja sam pripadao toj loži do juna prošle godine, kada je nekoliko braće iz sve tri lože formiralo Veliku ujedinjenu ložu Srbije. Na ujedinjenju smo radili pune dve godine i nadam se, i verujem, da će ono biti uspešno i da ćemo ubuduće graditi, a ne razgrađivati. Odavno je započeto i stvaranje Velike ujedinjene lože Evrope, čiji je osnivač bila i VNLJ. Taj proces će trajati narednih pet ili deset godina, ali vredi biti uporan. Takođe, u nastajanju je i Ujedinjena balkanska masonerija. U tome zasada imamo dosta uspeha, ali uvek ima i onih koji ometaju, iz želje da budu gazde u svom malom carstvu.

Da li se to dešava i u drugim masonskim organizacijama u svetu ili su podele isključivo srpska specijalnost?

- To se, nažalost, dešava i u drugim zemljama. Postoje pregrupisavanja i u drugim masonskim ložama, na primer, Velika regularna loža Engleske podelila se na dve, u Nemačkoj postoji pet organizacija, u Francuskoj dve... Dešavalo se da se na pojedinim skupovima u inostranstvu preklapaju lože iz Srbije, pa i da se pojedina braća svađaju pred strancima. Uveren sam da se to više neće dešavati i da će ovaj ujedinjeni srpski blok ostati kompaktan, jer usitnjena masonerija ne može da vodi bilo kakvu politiku.

Vaša organizacija je od svog nastanka prekrivena velom misterije. Pripisuju joj se različiti uticaji, a njenoj mistifikaciji često doprinose i sami članovi.

- Masonerija je tajanstvena, ali nije tajna organizacija. Nemamo nameru da vršimo bilo kakvu demistifikaciju, jer nismo ni mistifikovani svojom željom. Naravno, i u našoj organizaciji postoje pojedinci koji su skloni mistici, ali takvih ima i u bilo kojoj delatnosti ili organizaciji. Trudimo se da svoje osnovne, suštinske aktivnosti pružimo transparentno. Želimo da postignemo ljubav među ljudima. To, možda, deluje kao ofucana fraza, ali to je najvažnije. Treba stvoriti uslove za stvaranje budućnosti - pojedinca, porodice i društva u kome živimo. To su osnovni postulati masonerije.

Koliko je masona u Srbiji?

- Nije masonski da pričam koliko je braće, ali mogu da kažem da je VULS najbrojnija masonska organizacija na teritoriji Srbije. Ovde postoji čitav niz masonskih obedijencija, sve one rade po konstituciji i tu nije ništa sporno. Teško je reći koliko ukupno ima masona u Srbiji, barata se različitim podacima, ali mogu da kažem da ih je više od 500, ali manje od 1.000, što nije veliki broj. U svetu ih ima oko 3,5 miliona, a 70 odsto njih živi u SAD.

Ako je osnovni uslov za prijem u masoneriju, kako se tvrdi, da kandidat bude "slobodan čovek na dobrom glasu", ne čini li vam se da je taj broj ipak premali?

- Takvih ljudi možda nije malo, ali procedura prijema, koja je dosta komplikovana, ne dozvoljava da broj masona bude veći. Naime, ime kandidata koga predlože dva brata mora najmanje šest nedelja da bude na tabli kako bi se o njegovom prijemu odlučilo balotažom (glasanjem kuglicama), do koje opet treba da prođu tri nedelje. To znači da bi jedan kandidat bio izabran i postao brat, potrebno je da prođe skoro pola godine. Zbog veličine hramova nikada se ne prima više od dvojice, trojice braće po ritualnom radu. Ako se mesečno tim tempom prime, recimo, četvorica, to je maksimalno 500 ljudi za 10 godina. Masonerija nije masovna organizacija.

Ima li "smena" u masonskoj organizaciji?

- Naravno. Svaki brat koji u profanom životu bude zakonom osuđen, biće izbačen iz organizacije. To isto važi i za one koji iznevere aktivnosti organizacije. Hijerarhija u masoneriji nije stroga, nema vrha, jer smo svi braća, jednaki među sobom. Međutim, u operativnom smislu veliki majstor je, uslovno rečeno, šef. Svi poštujemo udarac njegovog čekića o sto, ali do te konačne odluke dolazi se konsenzusom. Konstitucija govori da ne postoji šef, nego bratska ljubav. Ako smo braća, onda nema bitne hijerarhije.

Za mnoge moćne ljude u našoj zemlji govori se da su masoni.

- Masonima je najstrože zabranjeno da za drugog brata kažu da je mason. Svako to može da kaže za sebe, mada ni to nije preporučljivo, osim kada se u okviru jedne obedijencije braća ne dogovore ko će da govori za javnost. Meni masonsko pravo i čast ne dozvoljavaju da kažem ime i prezime bilo kog brata. Oni koji to prekrše, mogu da budu izbačeni iz organizacije.

Koliki je uticaj masona na našu politiku i koliko je masona među političarima?

- Masona u politici ima dosta. Ali, cilj masonske obedijencije nije da u njoj budu samo političari, naprotiv mi u VNLS izbegavali smo da ih bude mnogo, tačnije trudili smo se da ih uopšte nemamo.

Zašto?

- Zato što političari, uglavnom, nisu "dobri ljudi na dobrom glasu". Politika sama po sebi u ovim tranzicionim vremenima ne može da bude poštena i moralna delatnost. Oni koji su se zalagali za prijem političara u masoneriju, težili su masovnosti i statusu snage i moći organizacije, što je pogrešno. Trudili smo se da iz naših redova iznedrimo političare i u tome smo uspevali. Naravno, ne smem da kažem na koga mislim.

Jednom prilikom ste na pitanje da li je ministar prosvete Slobodan Vuksanović mason odgovorili: "Da je mason, već bi bio kandidat za predsednika Srbije". Znači li to da masoni zaista imaju veliki uticaj u našoj politici?

- U nekim trenucima - da. Mnogim našim političarima, diplomatama, bez obzira na to da li su masoni ili ne, omogućavali smo kontakte sa važnim ljudima u svetu, uvodili ih u određene kružoke, kako bismo pomogli našoj zemlji. Ali oni, često, nisu znali na pravi način da to iskoriste. Vuksanović je kao aktivista jedne demokratske ideje zaista u tom trenutku mogao da dobije podršku masonerije, a pogotovo je, da je mason, mogao da napravi veći iskorak. Među našim političarima, ipak, ima vrlo kvalitetnih ljudi kojima može da se pruži ruka, ne zbog njih samih, nego zbog opšte društvene koristi.

Intervju objavljen u Glasu javnosti

Objavio abif u 19:14
kategorija posta: email this post |
<< sledeća strana | Home | prethodna strana >>