Pod zastitom nove Velike loze pocele su sa radom i nove radionice.

Loze Backe i Banata (Subotica, Sombor, Novi Sad), oblasti koje su pripale Srbiji posle mirovnog sporazuma, nastavile su rad.

Godine 1926. Velika Loza Jugoslavija organizovala je, pod pokroviteljstvom Medjunarodne masonske asocijacije, Masonski medjunarodni kongres, "u znaku mira".

12. septembra otpoceo je rad Kongresa, pod predsednistvom Velikog majstora Djordja Vajferta.

Vajfert je pozeleo dobrodoslicu pedeset sestorici predstavnika 20 nacionalnih Obedijencija iz 15 evropskih drzava, i 2 prekomorske Obedijencije.

Godine 1928, Veliki majstor Stojkovic, jedan od pionira Kraljevske umetnosti u Srbiji, preminuo je iznenada i na njegovo mesto dolazi Cedomir Mihailovic, koji razvija bujnu delatnost. Kao ministar zdravlja, dozvolio je kremaciju u Jugoslaviji, cime je izazvao zetoke napade crkvenih predstavnika razlicitih konfesija u zemlji. U znak protesta oni su uskratili verske pocasti ljudima koji su kremirani.

Godine 1934, u secanje na Kongres svetskog masonstva odrzanog u Beogradu 1926, 60 predstavnika masonskih organizacija iz cetrdesetak evropskih i americkih zemalja okupilo se u Beogradu, pod pokroviteljstvom Medjunarodne masonske asocijacije, kako bi se dogovorili i utvrdili zajednicki plan delovanja u sluzbi mira.

U to vreme, jugoslovensko masonstvo bilo je sastavljeno od elite drustvenih klasa, bez obzira na veru. Zahvaljujuci tome, moglo je da razvije delatnost u filantropskoj oblasti, po ugledu na engleske, americke ili skandinavske slobodne zidare. U svom clanstvu imalo je i pravoslavne i katolicke svestenike, rabine.

Na inicijativu masona, stvorene su dobrotvorne ustanove: tako je u Beogradu osnovan dom i obrazovni centar za sirocad iz juzne Srbije: "Sveti Sava Gesellschaft". Takodje je otvorena ustanova za gluvonemu dece "Kralj Decanski" kao i fond za pomoc ratnim invalidima i deci fondacije "Sveti Djordje". Organizovano je deljenje hleba nezaposlenima:"Nasusni hleb". Svoreni su savesi za borbu protim prosjacenja, kao i antituberkulozni savez. U Zemunu je postojao dom za slepe i obrazovni centar za mlade.

Pored Velike Loze Jugoslavija, u Zagrebu je postojala i jedna tajna Velika loza Libertas.

Oko 1936, clanstvo Obedijencije je bilo uvecano za 10% i dostiglo oko 1000 ljudi. Delatnost radionica bila je izuzetna i prosirila se, pored filozofske aktivnosti, i na proucavanje najrazlicitijih istorijskih, drustvenih i ekonomskih problema.

I pre nego sto je nastupila pretnja od nacistickog napada, pritisak Hitlera na Jugoslaviju bio je toliko snazan da je jugoslovenskom masonstvu pretilo raspustanje od strane vlasti. Da bi to izbegla, Velika loza je bila primorana da se uspava 22. juna 1940.godine.