-Tiho , pssst.

Pucketanje tishine , mirisi koji stvaraju nejasne slike u mislima . Mekana i ustreptala svetlost sveće.

-Čuješ li ? Slušaj .

-Ne , nečujem ništa . O čemu govoriš , jsi li dobro ?

-Pssst , slušaj.

Suza je potekla i skamenila se na obrazu. Mogla je da čuje , ali šta je to čula . Sestra je gledala sa nevericom . Stusnula je za ruku i privukla sebi . Osećala je strah.

Vrata stana su se otvorila . Pognute glave kroz njih i duž zamračenog hodnika vukla se prilika , koja je pdsećala na ljucko biće , na ženu. Ali , samo podsećaloa.

-Majko , mamice , ovdesmo. MAAAMAAA! Makice , šta je sa tobom , podigni glavu pogledaj nas!

Jecaji devojke su se razbijali u ništavilo , histerično je počela grebati po svom licu . Grcajujći je molila svoju sestru da joj objasni šta se događa.

-Ana , molim te reci nešto , pomeri se , učini bilo šta! Mama , zašto vrištiš !? Ne , ne mogu ovo da izdrzim.

Ana je idalje skamenjena stajala , posmatrajući majku koja jecajima planine ruši i koja prolazi kroz njihova prozračna tela.

-Slušaj , oni dolaze . Spremi se Sanja , vreme je . Mama će biti uredu . Čuvaćemo je.

-Ti si luda o čemu to govoriš . Ne neidem ja nikud. Majkoooo!!!

Muk , težak poput olova širio se sobom . Žena je vrisnula , stegla je svoje grudi i...

-Deco moja , mile moje , zašto majku samu ostaviste! Čeda moja , vratite se ili sa sobom me vodite!

Jecaji su prestali ponovna tišina. Majka i dve kćeri su se okrenule i zakoračile u svetlost .

.................................

Iritirajući zvuk sata je narušavao jutarnju topliu.

-Ne! Mama , Ana! Uh! Mama mislim da ja i Ana nećemo ići na planinarenje , upravu si.Hoćemo li piti kafu?

-Naravno , mila . Drago mi je da si tako odlučila.Znaš nije da nemam poverenja u vas , samo... Opasno je ....

-Hej, dobro jutro vas dve. Gde je ta kafa ........ Hej bre , štati je Sanja , prekinini da me stežeš i balaviš....