Sinoc se nebo raspuklo na million delova , rasulo nad mojim snovima . Munje su sevale I plesale u tamnoj noci , osvetljavale su zaspali grad . Tutnjalo je I treskalo , vetar je savijao grane I rushio saksije sa terasa . Meni , ni jedna saksija nije pala , dobro je . Chak mi ni krov nije prokishnjavao , dobro je.

   Lezala sam nepomichno u krevetu I slushala dobovanje kishe po prozoru . Kako zivim u potkrovlju , a krevet mi je tachno naspram prozora , mogla sam jasno videti gnev neba . Delovalo je zastrashujuce , a opet je na neki nachin opushtalo.

Nisam bila sasvim sigurna  da li me je probudilo nevreme ili san koji sam usnila. Srce mi je lupalo jako I suze su lile u potocima , bash kao shto su se krupne kapi kishe slivale niz moj prozor. Htela sam se pomeriti , ali jednostavno ni jedan deo mog tela nije me slushao.Neshato me je chvrsto drzalo prikucanu za krevet. Shvatila sam da se ne vredi boriti. Plakala sam I chekala da prodje .

    Neverovatni prasak , cepanje neba , krevet mi se zatresao kao da se nalazim na uzburkanim talasima okeana . Grom je udario u moju zgradu , posle praska se dugo chulo neko shushtanje , naj verovatnije je to shushtanje bilo samo u mojoj glavi. Suze su stale , tuzna sam I dalje. Svi oko mene ochekuju da se pochnem smeshiti , a tuzna sam jako. Suze se slivaju ponovo , zatvaram ochi , sutra cu nacrtati osmeh na licu . Koristicu vodootporne boje , da kisha ne spere oslikanu srecu sa mog lica , ne zelim nikog da razocharam. Zaspala sam , u srcu je osecaj nezeljenog kraja koji ce se protezati josh dugo , obavijajuci moju dushu nesnosnim bolom.

   Nevreme josh uvek nije proshlo , idem da uchim.