1.93 Pages/Visit

DRUŠTVO ZA OČUVANJE SRPSKOG FOLKLORA GRADAC, VALJEVO

Osim ogromne volje i ambicije da naprave veliko Društvo, njegovi utemeljivači Tijosav Ninović, Vlada Tešić, Gordana Nikićević i Zlatomir Branković nisu imali ništa više. Na njihovo insistiranje, pa i moljenje, fabrička organizacija omladine, početkom decembra 1979. zakazuje sednicu predsedništva, na kojoj se formira osnivački odbor  KUD-a, a nešto kasnije je ova inicijativa i zvanično verifikovana. Za prvih 6 meseci savladane su dve igre , koje je postavila Milanka Tešić. U ovom periodu veliki problem je bio orkestar. Sačinjavao ga je jedan čovek. Vremenom, uz povećanje igračkog ansambla, formiran je i pravi orkestar.

Kao rezultat istrajnog rada, ali i napredovanja u svakom pogledu, počinju da se javljaju i prva ozbiljna razmišljanja o učestvovanju na festivalima, takmičenjima i odlascima na turneje u inostranstvo. Prvo gostovanje van Valjeva odigralo se u Kladovu, na poziv rukovodstva tamošnjeg pogona fabrike vijaka Gradac.

Dan društva je 19. februar  (1980. god.),  kada je održana prva proba.

KAZIVANJE MIHAILA-KAJLA JEVTIĆA

Najstariji deo grada bio je Bair.

Sud u Valjevu je počeo da radi još za vreme kneza Miloša (1818. g.). U pošti je dugo bio svega jedan činovnik i jedan raznosač, čiča Milivoje. Novčana pošta išla je nedeljom i četvrtkom i pratila ju je straža zbog hajdučije. Prvi trgovci u Valjevu bili su Hercegovci. Oni su imali mnogo trgovačkog duha.

U starom Valjevu živelo se preterano skromno. Ljudi su bili pobožni i postili su sve postove. Život se odvijao u užem krugu prijatelja. Nekih širih veza nije bilo, niti je bilo organizacije da ih pokreće na rad.

TЕŠNJARSKA FAMILIJARNA SELA

Za vreme božićnog posta Tešnjarci nisu uveče nigde izlazili. Smatralo se da uz post ide skromniji život, a s tim i neizlaženje uveče u varoš, odnosno kafanu. Kafedžije su godinama činile sve da u to vreme zadrže mušterije, ali im nije polazilo za rukom. Tešnjar je živeo svojim starim, patrijarhalnim životom.

Čim bi prestao božićni post, pravili su se planovi u celoj varoši za raznorazne priredbe. To su bile fašanke, zabave, a na periferiji su priredjivana familijarna sela.

Takva familijarna sela bila su najlepša u Tešnjaru, jer je tu živela ogromna većina starosedelaca, dobro su se medjusobno poznavali, razumevali i pomagali.

Nekoliko dana pre sela, vlasnik kafane štampao je svečane pozivnice. Sa spoljne strane ovih pozivnica bila je nacrtana pečena ćurka sa izvrnutim nogama, svojevrsna reklama za selo.

Kafedžija je morao dobro voditi računa o tome koga poziva na selo, jer je ono gostima moralo dočarati familijarnost. Do pozivnice nije mogao doći neko ko je već pravio nerede na sličnim priredbama, vredjao goste ili činio nešto što bi moglo da poremeti lepo raspoloženje gostiju.

Sve kafane morale su se svečano urediti i dekorisati za familijarna sela. Ulazna vrata i prozori bi se zaklonili šarenim ćilimima. Ulaz je bio na vrata iz dvorišta, što je prolaznicima govorilo da je to veče samo za pozvane.

Za vreme večere služilo se jagnjeće, praseće, ćureće ili pileće pečenje, salata od kiselog kupusa ili paprike, pogača ili hleb iz seljačke furune. Posebna atrakcija bile su krofne. Pored odličnog izgleda i ukusa, krofne su imale i ulogu u igranju lutrije. U jednoj od nekoliko desetina krofni bila bi skrivena para. To je uticalo da se krofne kupuju i preko potrebe.

Muzika je neumorno svirala sve po redu igara, a kad se red iscrpe, onda su Cigani primali od gostiju narudžbine. Veselju kao da nije bilo kraja.

I posle drugog svetskog rata u Tešnjaru je bilo pokušaja da se organizuju i održe familijarna sela. Ona su formalno i održavana, ali nisu uspevala kao ona predratna. VALJDA SU I FAMILIJARNA SELA IMALA SVOJE VREME, KOJE JE PROŠLO, PROŠLO ZAUVEK!!!

BIRAČKI SPISAK IZ 1914. GODINE

Državni arhiv u Valjevu čuva birački spisak valjevske opštine za 1914. godinu. U spisak je upisano 1030 lica. Tada pravo glasa nisu imale žene. Oficiri i podoficiri nisu smeli da se bave politikom, da glasaju, niti da budu upisani u birački spisak. U biračkom spisku je najviše bilo trgovaca, čak 150.

Bilo je još 8 bakala, 9 sitničara, 1 magazadžija, 2 knjižara, 36 piljara, 50 kafedžija, 15 mehandžija, 11 baštovana. Od 124 zemljoradnika , najviše ih je bilo u zaseocima, ali ih ima i u varoši. Opančara je bilo 37, jedan moler, 7 potkivača, 22 pekara, 3 tkača, 3 limara, 15 kovača, 13 stolara, 5 voskara, 6 bravara, 16 kasapa, 10 obućara, 1 električar, 1 poslastičar.

Valjevo je tada imalo 13 advokata, jednog advokatskog pisara, 3 inženjera, 5 profesora, 10 učitelja, 18 pisara, 11 ekonoma, 7 sudija.

U to vreme u Valjevu je bilo samo 24 penzionera.

KAZIVANJA O STAROM VALJEVU

Po kazivanju Bore Popovica, staro Valjevo se uglavnom nalazilo na desnoj strani reke Kolubare. Glavna čaršija bila je u Tešnjaru, tamo gde je bila i kafana Kovačev han. U ono vreme na levoj strani Kolubare bila je samo crkva i nekoliko kuća. Stari valjevski trgovci išli su u Beograd na konjima ili u kolima, nosili po 30 do 40 dukata, i obično donosili robe koliko se moglo natovariti na dva konja. Kuće starih Valjevaca bile su skromne. Prvi Valjevci koji su se školovali bili su Ljuba Nenadović, sinovi Ranka Godjevca, Vladimir Tadić i drugi. Šivaća mašina doneta je u ovo mesto još 1870. g., a potom je ovde stizao i moderan nameštaj , posudje, slike, knjige i sl. Od 1903. g. Valjevo ima i privatnu muzičku školu u kojoj su deca bogatijih porodica učila klavir i violinu. Oko 1870. g. prvi lekar u Valjevu bio je neki Bilik.

Interesantna je i nošnja onoga vremena. Stariji muškarci nosili su turska ili grčka odela, fermene i čakšire sa turom od plave fine čoje i sa svilenim trombolosom i kićankom koja je visila na kraju pojasa, na glavi fes ili šubara. Kad devojka udje u 18-19. godinu otac joj kupi fes. To znači da se zadevojčila. Oko sredine prošlog veka Valjevke su imale skroman nakit, obično od mesinga. Tek kasnije od dukata i bisera, dok je dijamantski nakit bio prava retkost.

LIST „NAPRED“, BROJ OD 8. I 1954. GODINE

„Leto i vašari za selo su nerazdvojan pojam. Čitavu godinu dana strpljivo se očekuju. Oni donose radosti. Na njima se sklapaju brakovi, prijateljstva. Oni su puls sela...Vašarske slike su privlačne. Na njima se vidi uticaj novog na selu. Mladići ufitiljili brčiće, u čizmama, gutaju devojke, a one stidljivo oborile oči i koriste trenutak kad je mladić ne gleda da ga ona vidi. To je „gledanje“. Na vašarima se rešava sudbina mladih ljudi. Oni se dovoljno i ne poznaju. Roditelji imaju glavnu reč.“

Danasnja tema su online mediji koji prate parlamentarne izbore u Srbiji. 1997. godine registrovana je organizacija pod nazivom CENTAR ZA SLOBODNE IZBORE I DEMOKRATIJU, kao prva nevladina, nestranacka i neprofitna organizacija, osnovana sa ciljem sprovodjenja ideje domaceg posmatranja izbora.

Istrazivanja koja je sproveo CESID u septembru 2007. pokazuju sledece rezultate(trenutni rejting politicara):

Boris Tadic

Tomislav Nikolic

Vojislav KOstunica  

Izborne orijentacije ispitanika:33% SRS, 29% DS, 13% DSS/NS

Motivi	DS	DSS	SRS	SPS	G17	LDP	Prosek
Privatizacija	2	4	2	-	-	-	2
Pitanja standarda	12	10	3	2	29	8	8
Evropska unija	18	7	3	-	16	31	10
Demokratija	27	14	3	7	16	16	13
Socijalna politika	4	9	9	19	7	2	7
Lider i vodstvo stranke	23	31	26	24	19	24	24
Zapošljavanje	6	3	5	12	7	2	5
Nacionalno pitanje	4	17	24	14	3	10	12
Ratni sukobi u 90-im god.	2	2	5	2	-	3	3
Haški sud	2	2	14	17	-	3	6
Ništa od navedenog	-	1	6	3	3	1	10
Ukupno	100	100	100	100	100	100	100

Ukoliko bi pokušali da zaokružimo istraživačke podatke i rezultate izbora iz ove godine možemo reći da dolazi do stabilizacije partijske scene. Svakako, ova tvrdnja je uslovna, jer su uvek moguće promene u biračkom telu, sa tim da je verovatnoća takvih događaja manja nego ranije. Podaci o izbornim orijentacijama iz istraživanja i podaci sa parlamentarnih izbora, ukazuju da nema značajnijih promena u ovoj oblasti. Treba imati u vidu, da je u ovom trenutku, broj onih koji iskazuju izborne preferencije nizak i da iznosi oko dve petine biračkog tela. Ako se ima u vidu da realno biračko telo ima oko 5,5 miliona birača, onda zaključujemo da u ovom trenutku tek nešto više od dva miliona birača ima određeno izborno opredeljenje. To je podatak o kojem treba voditi računa. (WWW.CESID.ORG.YU)

D I V C I B A R E

Poznato planinsko turisticko mesto, Divcibare, nalaze se u centralnom delu Maljena, jugoistocno od Valjeva, na udaljenosti od 38 km. Leze na nadmorskoj visini od 980 m. Visovi koji okruzuju Divcibare, pored toga sto ih stite od vetrova, predstavljaju mesta sa kojih se pruza izvanredan vidik ne samo na delove masiva Maljena i njegovu blizu okolinu vec i na neke udaljenije krajeve Srbije. Najvisi vrh Maljena je Kraljev sto (1103 m).

Po narodnom predanju, u davna vremena, kada je zbog letnje provale oblaka reka Crna Kamenica odjednom nabujala, u njenim vodama nasla je smrt mlada cobanica. Da bi se sacuvao spomen na njen prerano ugasen zivot, planinskom polju dat je i staroslovenski naziv Divcibare sto znaci “devojacke bare”.

Cela planina, a posebno Divcibare, poznata je po livadama sa lepom mekom travom. Posebno je zanimljivo postojanje jedne manje skupine planinskog bora u samom centru Divcibara, s obzirom na to da ova vrsta cetinara raste samo na nadmorskoj visini od preko 2.000 metara. Zbog velikog broja biljnih vrsta Divcibare su tako reci preko cele godine u cvecu. Krajem aprila i pocetkom maja javlja se najlepsi cvet planine – narcis. Na Maljenu su u znatnoj meri zastupljeni i sumski plodovi koji se upotrebljavaju u ljudskoj ishrani. Znatno je rasprostranjena sumska jagoda, divlja malina i kupina. Ali od svih sumskih plodova najinteresantnija i najznacajnija je borovnica, koja je odlicnog ukusa i bogata vitaminima, gvozdjem i taninom.

REKA GRADAC

Reka Gradac, vodom najbogatija sastavnica Kolubare, usekla je prvcem jug-sever klisurasto-kanjonsku dolinu dužine 22,7 km. Mereno rečnim koritom, ima dužinu oko 28 km i  ukupni pad od 187 m.

Klisura reke Gradac, sa njegovim izvornim pritokama, po izuzetnim odlikama i po stepenu očuvanosti, pripada manje poznatim, prirodnim vrednostima Srbije. Medjutim, medju poznavaocima i zastupnicima ideje zaštite prirode, ovaj lokalitet je veoma poznat i vrlo visoko ocenjen. Inače, on leži južno od Valjeva i uliva se u Kolubaru neposredno u njemu, sa desne strane.

U pogledu kvaliteta vode, Gradac spada u one reke koje su u najvećoj meri očuvane. Otud ovaj vodotok i ima veliku ulogu u snabdevanju Valjeva pitkom vodom.

Blagodareći geografskom pravcu pružanja klisure, broj sunčanih sati u klisuri, je znatno veći nego u drugih, sličnih ovoj. Postoji i dobra zaklonjenost od nepovoljnih vetrova te odsustvo klimatskih ekstrema – velikih, temperaturnih razlika izmedju dana i noći. To čini ovaj predeo veoma pogodnim za rekreativne svrhe.

Predeo je dobro naseljen velikim brojem životinjskih vrsta, što podupire ocenu o dobroj očuvanosti. Teško je i naslutiti koliko vrsta sisara ovde opstaje i pored velike blizine gradskog naselja.Posebno treba pomenuti ovdašnju populaciju vidri – kunu koja je najlepši ukras čistih vodenih tokova. Ona je i u amblemu zaštitara reke Gradac (EKOD ’’Gradac’’ , osnovano 18.07.1986.god.).

U valjevskom kraju je, do sada posmatrano oko 200 vrsta ptica dok je na širem području oko reke Gradac posmatrano oko 100 vrsta što je veoma veliki broj za ovako malo područje proučavanja, tako da klisura reke Gradac,  kao i njena okolina predstavljaju veoma važno područje za ptice, kako gnezdarice, tako i za zimovalice. Sama reka predstavlja utočište vodenim pticama u toku zime zato što ne ledi, pa ptice mogu da se hrane tokom jakih mrazeva.

 Dolina reke je medju Valjevcima poznata po poskoku. Na poskoka se može naići, najčešće u proleće, na prilazima reci, po priobalnom kamenjaru, prošaranom retkim žbunjem i drvećem. Ipak najčešće zmije Gradca su dve vrste vodenih zmija – obična belouška  druga vrsta belouške poznatija kao ribarica.

Bogatstvo klisure reke Gradac ogleda se i u ogromnom broju vrsta biljaka, kao i u prisustvu nekih izuzetno retkih i značajnih vrsta, kao što su divlje orhideje. Sve orhideje su u Srbiji retke i zaštićene zakonom.

 Što se tiče vrsta riba, potočna pastrmka bi svakako zauzela počasno mesto.

T E Š N J A R

Stara srpska čaršija, najvećim delom nastala u 19. veku. Jedinstven primer stare arhitekture u unutrašnjosti Srbije. Smešten na desnoj obali Kolubare dugo vremena je bio zanatsko-trgovački centar Valjeva. Ime je verovatno dobio po tesnim ulicama. Tešnjar nije naselje – muzej, naprotiv, on osim što ima dosta duha prošlosti, ima i puno života i dinamike, čemu doprinose brojne trgovinske, zanatske i ugostiteljske radnje.

V A L J E V O
VALJEVO
Valjevski kraj prostire se u srednjem delu zapadne Srbije. Valjevo je grad na reci Kolubari. Naziv je dobio po ličnom imenu Val. Brojne su, medjutim, legende po kojima se to drugačije tumači. Po jednoj od njih, ime Valjevo nastalo je od najstarijeg zanimanja – valjanja sukna, ,,valjavica’’ – valjarica za sukno.
Prvi pisani pomen Valjeva potiče iz 1393. godine i dubrovačkog je porekla. Valjevo je tada bilo značajno trgovačko središte – trg u kome su Dubrovčani imali svoju koloniju.Razvoj Valjeva prekinut je 1458. godine kada su Turci zauzeli Belu Stenu (kod Krčmara), udaljenu od Valjeva 30 km.

B R A N K O V I N A

Udaljena je od Valjeva 11 km.To je danas poznato izletničko-turističko mesto. Preko 60.000 gostiju godišnje (prvenstveno školske dece) poseti ovo mesto. Tu se održava i nekoliko značajnih manifestacija. Neke od njih su posvećene Desanki Maksimović i poeziji: ’’Desankini majski razgovori’’ i ’’Oktobarski susreti pisaca’’. Najstarija manifestacija , ’’Dan maline’’

održava se u Brankovini 40 godina. Ona ima privredno-turistički karakter i održava se svake godine krajem juna. Posvećena je malini, poznatom voću ovog kraja i negovanju narodnog stvaralaštva.

Prostrana kulturno-istorijska celina u Brankovini u potpunosti je uklopljena u prirodno okruženje. Čini je veliki zeleni park, prirodno oformljen i potokom podeljen na dva dela. Smešten je u pitomoj dolini i veoma je pristupačan. Brankovina svojom nenametljivom lepotom, duhom i mirom koji zrači nije ostavila nikog ravnodušnim, pa su mnogi poput nobelovca Ive Andrića pisali o predivnom spoju istorije, kulture i prirode.

Kulturno-istorijski kompleks sastoji se iz dve prostorne celine – crkvene porte i starog školskog dvorišta sa ostacima bogate kulturne baštine.