Mutna svetla kisovitog grada ostala su iza nas.

U meni pada i poslednja nada da razumes moj glas.

Niz staklo klize krupne kapi i moje reci klize uz njih.

Kad bi se vratili poslednji sati promeniti nesto dali uspeo bi...

A zao mi je nas.Zao mi je snova ugasenih.

Nasih zelja glas,sad je tako daleko tako tih.

A zao mi je nas,i znam da ne znam sebi priznati..

da nasih zelja jaz i tebe i mene od nas ce odvesti..

Zaustavljam se i otvaram vrata,s kisom su reci prestale,

tvoj zadnji osmeh zaklanja tama,a moj u meni zapinje

Sve ono sto je bilo sad u nista se zatvara

Nazad krenem ne okrecem se dok se noc u jutro pretvara.