Ne znam kako ce ovoj zeni pomoci slika na mom blogu..vise bi joj pomogao novac,smestaj..ili posao..

Ne mogu da ne budem licemerna i ne izustim reci..sama si kriva,sta u opste radi sa takvim gadom?!! A onda se sama setim svoga "pada" niz stepenice i neprespavanih noci..strah..strah od njega!

Ljubav,brak,deca...vrisak,galama,tucnjava...posupno pranje mozga..do kraja,polako nestajes..pretvaras se u zombija..

Kriva...ja sam kriva za batine..nisam bila dovoljno dobra..i tako zivotaris s tim tupim osecajem manje vrednosti..i super ti je,on te voli...

Smeskas se na porodicnim zabavama,zajedno ispijate jutarnju kafu u nekom kvartovskom kaficu...noxis crne naocare i po zimi jer ti kao smeta svetlost..

Sram...sram od svega..nije on toliko los--on je dobar,ja ne valjam..moj brak je savrsen..on mene voli..udarcima mi dokazuje ljubav..

I onda odjednom shvatis,shvatis da ti nisi nizasta kriva...spoznaja boli vise od sto samara odjednom! Ne,ja to ne zasluzujem..odlazis,bezis daleko od njega,od ljudi..

-Ne..ne bi tebe trebalo da je sram..treba se on stideti,lecenje traje dugo,i ako one vidljive rane brzo zacele..vecina psihickomaltretiranih i fizicko zlostavljanih zena se nikad ne oporavi..zauvek u njima ostaje strah..i gadjenje prema muskarcima..strah od intimnih odnosa..strah od emotivnog vezivanja..retko ce se takva zena ponovo prepustiti ljubavi i sreci..i ako ce mozda to citav zivot zeleti..

Sve ce izbrisati-saptao je vetar.

Sve ce otopiti u suzama-tiho je tupkala kisa.

Sitna i hladna,ali ne i mrska.

Sve ce se promenuti,saptao je nebo s oblacima koji su se cudljivo menjali nebeskom mozaiku.

Bas sve? Pitala je ona.Ona je merila nogama asfalt na cestama,pokusavajuci pobeci od necega,a od cega ni sama nije razumela.

Tamo gde pre,sasvim nedavno pre,nesto sto je grijalo kucajuci,sada je cutalo.

Sta se desava ljudima,kad oni prekoracevsi preko svojih osecaja mogu dalje ici putem zivota i iskoristavati ljude koje recima cene,ili se prave da ih cene?

Ona je pravila korake.I dalje ih pravi.

Svaki korak-to je odmereno stanje ludila,i pokusaj ne propusti u rutinu bez njega.

Koraci na granici smirenosti i umora.

Jednostavnost tih koraka i pokusaj biti,izludjuju je-ali ona zna,zna da mora nastaviti.Ako ne ona,onda ko?

Korak.Jos jedan korak.Gde je vera,nada i ljubav? Gde vlastita cast moze ziveti u miru sa tudjom verom?

Mutna svetla kisovitog grada ostala su iza nas.

U meni pada i poslednja nada da razumes moj glas.

Niz staklo klize krupne kapi i moje reci klize uz njih.

Kad bi se vratili poslednji sati promeniti nesto dali uspeo bi...

A zao mi je nas.Zao mi je snova ugasenih.

Nasih zelja glas,sad je tako daleko tako tih.

A zao mi je nas,i znam da ne znam sebi priznati..

da nasih zelja jaz i tebe i mene od nas ce odvesti..

Zaustavljam se i otvaram vrata,s kisom su reci prestale,

tvoj zadnji osmeh zaklanja tama,a moj u meni zapinje

Sve ono sto je bilo sad u nista se zatvara

Nazad krenem ne okrecem se dok se noc u jutro pretvara.

Ko sam ja...
Kazaljka na satu vremena,
nepromisljena licnost i odsjaj u vatri,
devojka sa nadom,
devojka koja zivi za buducnost,
zrno peska u svemiru vecnosti,
devojka koja zivi u korak sa zaustavljenim vremenom.
Ona koja ceka zadnji optkucaj sata nesrece i tuge,
ona koja se ne osvrce iza sebe,
ona...koja koraca putem prosutim trnjem
prekriven srebrnim plastom mesecine...
Kadkad tuzna,kadkad srecna
Borim se sa zivotom
za vecnost....

Dobro dosli na ovaj post...