© 2007/2008. jelenaartpoezija
Zabranjeno je korisćenje ovde objavljenih radova bez pristanka autora.
Bregovi
Dim iz odžaka
Česma
Mandolina
Pukla
nepukla žica
Prozori
Drumovi
Kaldrmni
Prašnjavi
Konji
Konjanik
Zvekir
Zvuk
Cvat!
Zavrćeš česme
Srušiš
Kuću
Zid il’ dva
Vezuješ
Razvezuješ
Godišnja doba
Svetlost
Okivaš
Otkivaš
Vrtove
Vrata
Pupoljke
Leptire
Šaš.
Igraš se
ugarcima
nanosa
I sve to
iznutra
platno
sluzokoža.
*pointilistički-nominativno
(autor: jelenaartpoezija)
Ležim na travnatoj prostirci
tik uz reku
u razgovoru sa zvezdama
(jedino to mi treba)
na izdisaju dana
u kom sam upala u crnu rupu
bunar bez kofe i čekrka.
Čekam da se stropoštaš
niz liticu klatna
posledni tren tvoj i,
Nema te više!
likujem
(naivno).
Jesam li preživela?
Mora da jesam
stojim na nogama
(doduše horizontalno)
sačekaću
duboko sutra
neću da brzam sa zaključcima.
On ima pipke.
Dan hobotnica.
Servirana je večera
jeo je njeno srce
ona je prala sudove.
(autor fotografije i pesmice: jelenaartpoezija)
fotografija: izlog- Gethe institut, Beograd
S’ rekom je svitala i noćivala
jedna dama
brodove gledala
putnicima mahala
onda je u ranac sve svoje stavila
na brod kročila
u jednom pravcu kartu kupila
ne pramac sela
slušalice u uši stavila
nos zapušila
al’ zvuke i mirise
nije ubila.
Na pristanište dalekog grada
nožicu je spustila
suze ronila i naglo stala:
Vreme je
dvorište
nek plače zamnom
vreme je s’ mirom da spavam
bar par godina
onda je sočne psovke prosipala
jedna dama.
Niko nije razumeo šta govori.
Strankinja.
(autor: jelenaartpoezija)
Nešto je u meni oduvek plesalo
nešto me saplitalo
odupirala sam se
tlo se trzalo
otvaralo
nešto je u meni oduvek pevalo
nešto mi je glasne žice vezivalo
nešto je u meni oduvek plakalo
urlalo, vrištalo
skakutalo
zapitkivalo
u zelene se vlati bacalo
s’ oblacima snivalo
s’ pticama letelo
sladoled jelo
balončiče žvake duvalo
pucketalo
trake od nje pravilo
na prst namotavalo
pahulje nosom žongliralo
kikotalo se
smejalo…
nije se smirivalo
nije se dalo
to malo musavo
čupavo
trapavo
nešto
je čuvalo.
Između udaha i izdaha,
između pomicanja senke
bilo je,
dragocenog praha
jedva
na dlan da staviš.
Između poljupca trepavica,
koliko puta treba da se rodim?
(autor: jelenaartpoezija)
Horor.
Režija.
Gledaš i ne veruješ
nema da ne veruješ
trniš.
Avanturistički.
Režija.
Ajkule vitlaju
razjapljene čeljusti
vazduh jedva da uzmeš
bežiš
plivaš i ne veruješ
nema da ne veruješ
lediš
noge ne osećaš.
-Imaš li utisak
da je sve to skrivena kamera
i da će neko reći ha-ha?
(autor: jelenaartpoezija)
Izdahnula sam
čekajući da se ljubav legalizuje.
Otrovni gasovi mržnje
dozvoljeno se šire.
Skrivala sam se kao gubavac
da mi se sa srca ljubav ne omakne.
Izdahnula sam
čekajući kapsule vazduha
riba sam na obali,
a tamo gde sam čekala život
namesto smrti da se proslavi,
kostur sam.
Dovoljno mudra,
ljubav i život da zapišem
u kamen uklešem
u nebo utisnem
dovoljno glupa
da me zbog toga
u doživotni karantin zatvore.
Izdahnula sam
čekajući da se ljubav legalizuje.
DODATAK
(autor pesme,filmića: jelenaartpoezija)
Sa belim zidom pričam sama.
Istrunuo je dijalog među nama
stvorivši
humus monologa
ne uklapam se
jer slušam i čujem te
progovorim li
demoliraš mi misao
kulturnom upadicom
ne uklapam se
sve češće
sa belim zidom pričam sama.
Crna mačka bele duše
čita mi sa usana:
Belo jeste boja.
Čovek bi mogao da siđe sa crnog drveta.
(autor: jelenaartpoezija)
Izađi
iz moje pesme
bacaš mi senku na svetle boje
da ne uplašiš ptice.
(autor sličice, pesme: jelenaartpoezija)
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara (7) | Pošalji komentar