Da li to zuriš u mračnom uglu sobe
ili pokušavaš da vidiš moj lik?
Želiš li uhvatiti vetar
ili pokušavaš obuhvatiti sve moje misli?
Pokušavaš li dodirnuti mehuriće vode
ili uzalud traziš moje ruke?
Razgrćeš li uvelo lišće kestena
ili tragaš za mojim,
iščezlim mislima upućenim tebi?
Posmatraš li sa nevericom spektar oktobra
ili ne razumeš moje tamne boje?
Osluškuješ li tišinu
ili se trudiš razumeti moj tajanstveni duh?
Želiš li zauvek zapamtiti zvuk vetra
ili se trudiš razaznati u njemu,
odjek mojih koraka?
Posmatraš li moju kesten kosu,
tek onako,
ili po njenom rastu
shvataš kako vreme odmiče?
Jednu zvezdu prekrili su oblaci.
Njena nevina duša lebdi nad njima.
Čujem li to njen vapaj?
Vidim li to njene ruke što se otimaju?
Razilazi li se to magla
ili se rastapa njeno srce?
Čujem li to njen zov
ili mi se sve to samo čini?
Jednu zvezdu prekrili su oblaci.
(autor: jelenaartpoezija)
Permalink | obavesti prijatelja |
Predivne reci, otrgnute iz samog srca
tvog?
ne mog!
*Oblaci su na kraju krajeva samo velike nakupine vode.
@Specificna:
@Yin:
@Nurlisoul:
@Taganka:
Hvala, onako siroko od srca.
Drago mi je da uzivas :) .
Komentari