Sonaticin kutak

9/3/2008

09.03.1991-09.03.2008.

27/9/2007

PREMINUO GRADONAČELNIK BEOGRADA

Danas je posle teške bolesti umro gradonačelnik Beograda Nenad Bogdanović.

Nenad Bogdanović je rođen 12. maja 1954. Posle završene Matematičke gimnazije diplomirao je i magistrirao na Elektrotehničkom fakultetu. Bavio se telekomunikacijama, na istraživačkim i razvojnim, a potom i na menadžerskim poslovima, najpre u "Pupinu", a zatim i u drugim firmama iz ove oblasti.

Od 1992. član je Demokratske stranke, koja ga je već 1993. izabrala za predsednika zemunskog odbora, potom potpredsednika Gradskog odbora i poverenika za Beograd.

Bio je i potpredsednik ekspertske "Vlade za Beograd" DS-a i GSS-a do septembra 2000. i predsednik Gradskog odbora Beograda Demokratske stranke do 2004.

Od 2000. do 2004. bio je predsednik Izvršnog odbora Skupštine grada Beograda.

Od oktobra 2004. bio je gradonačelnik glavnog grada Srbije. Bio je prvi gradonačelnik Beograda izabran na neposrednim izborima za tu funkciju.

Prijatelji i saradnici, ali i politički protivnici, opisivali su ga kao promišljenog, suzdržanog, preciznog i veoma energičnog čoveka.

Vlada Srbije izrazila saučešće

Povodom smrti gradonačelnika Beograd Nenada Bogdanovića, Vlada Republike Srbije izrazila je saučešće članovima porodice Bogdanović i Gradu Beogradu.

Bogdanović će ostati upamćen kao jedan od najsposobnijih najefikasnijih političara i menadžera u Srbiji i najzaslužniji je za proglašenje Beograda gradom budućnosti Jugosistočne Evrope, navodi se u saopštenju Vlade.

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić je istakao, kako se navodi, da je ovo tragičan gubitak za Bogdanovićevu porodicu, Beograd i celu Srbiju i da njegov rad i entuzijazam nikada neće biti zaboravljeni.

Preneto sa http://www.b92.net

************************

........................

Moje iskreno saučešće porodici Bogdanović i Demokratskoj stranci.

11/4/2007

СЕЋАЊЕ

На данашњи дан, пре осам година, у пасажу зграде у којој је живео, убијен је Славко Ћурувија.

Налогодавци и починиоци овог свирепог убиства до дана данашњег нису пронађени.

Србија ћути...али Србија не заборавља.

12/2/2007

СРПСКИ ПОКРЕТ ОБНОВЕ

Српски покрет обнове, некада велика и јака странка-стожер демократске опозиције, данас на маргини политичке сцене доживљава поред изборног,још један пораз. Странку напуштају њени високи функционери.

Влајко Сенић, Бојан Димитријевић, Анђелко Трпковић, и још неки чији ће се одлазак ускоро и званично објавити.

Иако већ одређено време нисам у СПО-у, ови последњи одласци ме страшно нервирају. Људи напуштају брод који тоне због својих личних ( материјалних ) разлога.

Нуде се другим странкама. Желе да пређу у ДС, ДСС, Г17 Плус, не зато што верују у програме те странке, не зато да би се активно укључили у рад тих странака, већ да би задржали своје високе државне положаје.

Сећам се када су господа Ракитић и Урошевић са групом савезних посланика из СПО-а напуштали странку. Напустили су је због програма.

Због програма и неслагања са породицом Драшковић странку су напустили и Бора Боровић, и Велимир Илић.

Из истих разлога из СПО-а су отишли и Војислав Михаиловић и Верољуб Стевановић.

Сви ти одласци су били и поштенији и часнији од ових данашњих одлазака.

Велимир Илић, човек кога многи не воле због бритког језика, из странке је отишао у тренутку када је она била најуспешнија. 

Све велике странке, од СПС-а, преко СРС-а, и ДС-а, до СПО-а, настале су почетком деведесетих година прошлог века. И све те странке су имале мање или веће " потресе " унутар саме странке.

За разлику од СПО-а све странке су ушле у парламент, и појединачно, свака од њих је освојила значајан број мандата.

Шта се десило са Српским покретом обнове?

Одговор се крије у резултатима свих до сада одржаних избора.

СПО је имао посланике када је на изборе излазио у коалицији са другим странкама:

- 1992- ДЕПОС ( ДСС, СПО,.. )

-1996 - ЗАЈЕДНО ( ДС, СПО, ГСС )

Сам СПО губи, или добија мањи број мандата од жељеног броја.

Постоји још један одговор на горе постављено питање...али он се неће наћи на овом блогу.

Када сам избачена из СПО-а, и када сам, због програма и жеље да се и даље активно бавим политиком прешла у другу странку, обећала сам самој себи да нећу износити " прљав веш " из СПО-а. Не чиним то ни сада.

Могу само да приметим да ми је искрено жао оних " правих, ватрених " чланова странке који још увек верују у бајку која се завршила крајем деведесетих прошлог века. ( 1997.године )

СПО ће можда преживети и овај унутарстраначки пораз, али више никада неће бити она странка којој смо сви веровали и коју смо сви-мање-више волели и поштовали.

7/2/2007

O SVEMU POMALO-POST BEZ DOBROG NASLOVA

Odlučila sam, da od večeras sakupljam sve utiske iz ove 2007.godine. Prolazi sedmi dan februara, a utisaka je tako mnogo.

U januaru smo dočekali dve nove godine-onu koju slavi ceo svet, i našu, srpsku novu godinu. Januar je Srbiji doneo novi parlament, veoma šarolik ( sve velike, i nešto manje stranke su tu, izuzev SPO-a koji je ponovo doživeo veliki poraz ).

Nakon izbora usledila je tišina. Politička. Medijska. Odmarali smo od slavlja, od predizborne kampanje.Počeli smo da rešavamo problem poznat kao " kućni budžet "...u januaru se puno para potrošilo:)

I, kada smo pomisli da će februar biti dosadan, događaji su sledili jedan za drugim:

- Završen prvi krug zvaničnih razgovora predsednika Srbije sa parlamentarnim strankama - bez tačnog datuma formiranja novog Parlamenta i Vlade ;

- Kosovo postalo tema br.1 u Srbiji, jer je Ahtisari doneo predlog rešavanja kosovskog problema, u vidu akta o nezavisnosti te pokrajine; Parlamentarne stranke se gotovo jednoglasno složile da je taj predlog neprihvatljiv za Srbiju;

- U " Pozorištu mladih " u Novom Sadu vratile se " aveti prošlosti " - batinaši koji su pretukli troje glumaca-štrajkača. Ovo pozorište već par meseci štrajkuje zbog bahatosti, sada već smenjenog upravnika ;

- I dok Beograd čeka novi parlament, novog mandatara za sastav Vlade, i razmišlja šta će dalje biti sa Kosovom, a Novi Sad podržava štrajkače iz " Pozorišta mladih " Pančevo već dva dana plaše zvuci sirena za uzbunu.

Zagađenje u tom gradu je već danima veliko, i krivac je, po rečima mnogih " Petrohemija ".

U senci ovih velikih događanja nalaze se i ona druga dešavanja u Srbiji.

Zaštićeni svedok Bagzi otkriva detalje svih otmica i pokušaja otmica koje su se događale tokom devedesetih i kasnije-posle 2000.godine.

" Ceca nacionale " kako je nazivaju tabloidni časopisi, prekinula saradnju sa TV Pink ( tačnije proterana sa te televizije od strane direktora te televizije-inače bivšeg julovca ). Saradnju prekinula i sa agencijom Sweet Year ( nije više njihovo naslovno lice ).

Tako ovih dana u Srbiji žive poznata lica iz sveta politike, kriminala, estrade....a običan svet....

Običan svet staje u red ispred pošte pre osam sati.

Običan svet pravi i dalje minuse na raznim dina i drugim karticama.

Oni najugroženiji trenutno ne dobijaju pomoć od nadležnog Centra za socijalni rad, jer su svih 17 Centara za socijalni rad u Beogradu u štrajku.

Štrajkuju radnici još nekih preduzeća-najveće preduzeće čiji su radnici u štrajku su " Robne kuće Beograd "... 

Običan svet u Srbiji ovih dana muči i grip koji prerasta u epidemiju, ali sve te muke obični ljudi rešavaju smehom-pričajući i izmišljajući viceve :)-iz dana u dan ih je sve više.

I tako...prolaze dani u zemlji Srbiji, ove zime koju ćemo svi pamtiti samo po imenu...jer nismo osetili njene čari...

17/11/2006

DESET GODINA :)

Da li se sećate ove pesme?

18/3/2006

МАРТ У СРБИЈИ

За све остале земље на овој планети, март месец је само још један месец у години, лист на календару који се окреће првог априла. За Србију, током последњих петнаест година, март месец је месец великих догађаја.

Све је почело оне ветровите суботе, деветог дана марта, 1991.године. Прве велике демонстрације против режима и режимске медијске куће, двоје људи погинуло. 

Осам година касније, двадесетчетврти дан марта. Почетак бомбардовања Србије.

Трећа година новог миленијума. Дванаести март. На улазу у зграду Владе Србије, убијен први демократски премијер Србије- Зоран Ђинђић.

2006. година. Субота, једанаести март. Слободан Милошевић који је политички умро петог октобра 2000.године, умире у Хагу.

Сви ови догађаји у једном месецу.

А пролеће стиже у Србију за два дана.

9/3/2006

09.03.1991.- 09.03.2006.