Једини митинг на коме нисам био.
И тада сам имао кијавицу, или грип.
Историја се понавља?

Да, постоји сећање и постоји туга.
Не постоји заборав. Да је тада било другачије
сада се ни овако ваљали по блату.

Svaka ti čast!
Sad si me malo postidela, što sam se mislio, da li da pišem o tome i eto ne stigoh, a mogao sam, a vremena su dovoljno luda, pa mi se na trenutke čini i još luđa od onih.
Daj Bože da se varam.
Tako bih silno voleo da makar sada nisam u pravu.
Nego me posebno brine današnja surovst i nedostatak onog divnog romnatičarskog duha, koji je naročito sutradan pokazao svu svoju lepotu i kod konja ali i na svim drugim sličnim mesima u Srbiji onda - sad TO nekako fali ili ja ne vidim dopbro više, šta li je?
Onad smo svi skupa sa redarima pravili red i nastojali da zausatvimo haos u koji smo i sami upadali u onom metežu, koji je napravljen nakon sukoba, a na ovom zadnjem mitingu je nekako drugačije bilo skroz.
Užasno mnogo surovosti i letragije i neverice i nedostatak upravo tog romantizma..
Naravano da sada znam, da revolucija nije najbolje rešenje, ali za zaustavljanje zla, svako rešenje je dobro pa i revolucija, a naročito ona naša..:)
Sada svako iz svoga ćoška nešto mudruje i pridikuje, ali se povlače i dozvoljavamo ekstremistima da se još opsanije rauzmahnu nego onda, kao da su nas sasvim zaplašili...
Ne znam? (?)
A ekstremi su uvek ekstremi i baš me briga da li su levi ili desni - svejedno mi je.
Nije valjda da smo se tolike godine borili, da bi na kraju ipak oni pobedili.
Bilo bi previše tužno i ne bi imalo smisla, makar i zbog pomenutih, ali svih drugih žrtava tokom svih ovih godina koej su pale..
Nadajmo se da revolucije više ne mora da bude i da umesto nje vlada ljubav i romantika, a da sve ovo budu samo naša lepa sećanja..