Tuga, beskrajna, beskrajna kao svemir...ta tuga mi ne da mira.

Ali danas imam hrabrosti da napišem odakle sva ta tuga.

Mladen Vojičić Tifa, najbolji glas ex Yu, bio je i moja prva ljubav.Sada prema njemu osećam prijateljstvo, zapravo prema celoj njegovoj porodici.

Davno smo se čuli, njegovu ženu sam takođe davno upoznala, ali smo izgubili kontakt kada je počeo taj prokleti rat.

Imam jaku želju da mu čujem glas, da ga vidim, i da znam da mu je sada malo bolje, posle smrti njegovog oca i posle početka lečenja. 

Ex drug je bio u mogućnosti da mi da i mejl i njegov broj mobilnog. Ali, nije mi učinio tu malu uslugu, za koju je znao koliko mi znači.

Tužna sam i plašim se....Kad god sam pomislila na nekog dragog prijatelja koga dugo, dugo nisam čula i videla, tom nekom se desila nesreća...

Moj Zvonko, moj Branko....više ih nema, i bol ostaje do kraja života...

Molim sve blogere sa područja BiH da ukoliko imaju neku informaciju o Tifi da mi se jave preko pp-a.

Pisaću i jednom časopisu, moliću ih za diskreciju, jer ne želim da nas opsedaju novinari, jer znam da to ne bi prijalo ni Tifi a ni meni....reč je o PRIVATNOM dugogodišnjem poznanstvu, i nema potrebe da se medijski eksponiramo. 

Ovaj blog je nešto drugo. Ovde niko ne zna, osim admina, moje privatne podatke.

Tužna sam, previše mislim o njemu i o ostalim članovima porodice, ne želim da se nešto ružno desi.

Izgubila sam jedan deo srca kada su iz mog života otišli tata, bake, dede, Zvonko i Branko....ne bih izdržala još jedan gubitak....

Ne mogu više da izdržim a da mu ne čujem glas...jedno su pesme, a drugo naši razgovori...

HELP!!!!!!!!!