Sonaticin kutak

13/8/2007

Noćas...

Noćas je umrla sva moja vera,
do poslednje kapi je upila zemlja.
Noćas sam sama na svetu bila,
duboko u srcu se gasila želja
da živim sama u svetu tuge,
pustinji hladnoj noći duge.
Čak i kad svane sivi su dani,
uz takav život...
Noćas sam oči okrenula nebu,
tražila zvezdu pod koju da stanem,
ali sve su one pale na zemlju
i dale mi snage da sebi priznam
da živim sama u svetu tuge,
pustinji hladnoj noći duge.
Čak i kad svane sivi su dani,
uz takav život i smrt me mami.
Ja živim sama u svetu tuge,
pustinji hladnoj noći duge.
Noćas su anđeli sklopili krila,
okrenuli glavu na drugu stranu
i dali mi snage da sebi priznam
da živim sama u svetu tuge,
pustinji hladnoj noći duge.

                                 NEGATIV

19:29, 17/8/2007 Poslao Mirakulica

Ne daj se Sonatica

15:34, 19/8/2007 Poslao whoreofbabylon

Ova pesma uvek razbija...

22:06, 19/8/2007 Poslao drvo

postoji andjeo na ramenu.. i kada je tuga duga..