17 June 2008, 21h13

Odo

Zaljubljena sam.
Eto tako... to je razlog. Ne dolaženja. Ne čitanja, ne posećivanja.
Putovanja i letenja. Sedenja.
Zaljubljena sam.... do daske. Do koske. Do patosa. Izgubljena, pa nadjena.
I tako.... drugovi i drugarice blogeri...

    Odo' ja polako...

Kome se još nije smučilo srednjoškolsko pisanje pismenih zadataka i popunjavanje spomenara, nek' zaključa. Ja sam zaljubljena. Drugi mi izgovor nije potreban.

*******************
Pinokio

ja držim Plamičak. Snishodljivost ka SRNI je dobra koncepcija. Da ne oduvam Plamičak kao Maslačak...


objavio/la SRNA kategorija: | (13) Komentara | pošalji post na e-mail
13 June 2008, 13h15

Ne bih ti pevala, al' ima nesto jace od mene...

objavio/la SRNA kategorija: | (3) Komentara | pošalji post na e-mail
5 June 2008, 09h52

То се не сме...

У "Метро" продавници распродаја, а ја патим. Мора да постоји шифра за болест од које ја патим.... футишизам. Хронични ципелизам. Чизмизам. Акутни сандализам. Све је могуће, па и овакве концепције. Црне мале, прелепе. Стану ми на длан. Завидим цицама које уђу у продавницу и ноншалантно кажу "Ове, ако имате број 37..."
Уствари, не могу то ни да замислим. Уђеш и продавницу и знаш да је твој број проналажљив. Ако и нема увек можеш да узмеш за број веће. Мене генетика опалила великим пропорцијама. Саранда ена. Грци падну у несвест кад изговорим две речи које ме сврставају у Годзилино потомче... Мањи број, мање пара. Сва срећа, Европа нас идаље заобилази па се исто плаћа - куповала 35 или 42.
Плаве јапанке. Број 42. Цена - 340дин. Свучем баканџе од којих ми се прсти претворили у беле пуслице и увучем ногу у две јако спојене тканине на три места спојене са танком платформом. Блаво-жуто-розе базом. Очекујм да се шлогирам од миомириса који долази од мојих табана... међутим, ништа се не дешава и ја сам у сејф зони. "Дајте онда и оне црвене..."
И још једном, сева зелена Виза.
*********************************************
На "Черги" кусам грчку салату са обичним, белим пиринчем. Бела мрљави кечигу, није задовољна својим избором и њена виљушка свако мало сева по мојим тањирима. Мирише река, плутају морке и патке... пројури понеки чамац и онда мислим како ћу да бљувнем, ал'то брзо прође.
Тандрљамо о претходних месец дана, она хронично о'лађена од живота, ја хронично хорнична. Динг - донг ми измами осмех на лице. Те речи тако хране мој его.
И ја хватам себе да желим... желим..
Али не смем...
objavio/la SRNA kategorija: | (17) Komentara | pošalji post na e-mail
2 June 2008, 19h08

Hello my name is SRNA and I'm an addict..

Zavisnik sam o jogurt "Balance +", grčkoj salati bez fete, tunjevini u salamuri, interalnoj kifli na dan, tvrdom siru za rendanje.... kisela/mineralna na dan. Sve sotalo - može a ne mora.
Toše Proeski, Nina Badrić.... pre podne.
Popodne daj šta daš.
Uveče house. Igranje. Skidanje. Šetnja, letenje, plaže... okrila sam čari voice chata sa strancima. Vežbam engleski.... blejanje na terasi sa D i J, nekad samo sa D.
Danas smo podgrevali sarme. Jbga... isključio se termostat na zamrzivaču, oglasili smo radnu akciju tamanjenja neprijatelja. Noone showed. Sve smo sami.. celih 15 sarmi. Svadbarskih. Ko pesnica.
'Bem ti RA....
Šta još...? Lilith idalje odsutna i tako odsutna peče koliko nedostaje. Ono, bašš.... potpuno. Odolevam V, jedva, al odolevam. Odolevam samopesničenju pod stare dane. Odolevam celoj koncepcji Mrs Jameson. Odolevam sazvežđu u kavezu, aka - good luck charm.
I staklo se zamutilo.... bez ikakvih očekivanja.

objavio/la SRNA kategorija: | (6) Komentara | pošalji post na e-mail
31 May 2008, 11h14

Say "when"!

Волим кад у филмовима стране, а обично Б продуције се точи алкохол а онај који точи ономе коме се точи каже "Say "when"!" То ми је онако, много симпа. Ко зна инглиш, зна да је ово има двостуко значење. Мене сад то значење, инглиш илитерал људовима, мрзи да објашњавам.

Qm и ја већ неко време филозофирамо на тему када је време да се каже доста. Хм, ја га ето хммммммммммм, разумем. И подржавам. Не могу кажем , највише због тога што је то моја дубоко убеђење, а нешто и због тога што знам да ме чита, да лаже себе... али да чини себи живот лакшим.. о да... он то ради. Не подносим унутрашње аждаје и караконџуле, то нема милости према илузијама чак и кад су основане. Кратки поступак одсецања Д Главе је код мене увежбана кореографија и све мање боли. Ја сам Безилузорна Жена Једна (БЖ1) и волим да их гледам како нестају ко парче начете свадбене торте заборављене на степеништу. На пример. Ил' сладолед наштапићу који се непажљиво лиже. Како ти драго.

Мој мач се зове реалност година које наилазе. Трудим се да не чиним себи медвеђе услуге... потпуно сам равнодушна на нападе аморових стрелица... или сам огуглала на његове напитке... не знам, само ме онако малко као стрефи кад се не браним, мало онако добијем крила, полетим ал брзо стиснем Пејџ Даун. Приземљење загарантовано. Тешки су прсти ланетови.

Удри Qmе, по средини. Кажи речи из наслова.

objavio/la SRNA kategorija: | (9) Komentara | pošalji post na e-mail
23 May 2008, 18h57

МРШ

Ближи се недеља и ја осећам притисак. Све више мислим на тих јебених 50 евра, избијених из џепа ми пре више од годину и по дана а све зарад очувања пријатељства и кукања како се нема. Нема ни за пелене. Ужас, ја помислила, јбте како је то страшно кад немаш одакле. И - дам.

Скоро да сам их заборавила. А онда је догорело, крцкало се бато немилице, и сад - ударила криза... у неко касно вече, окрећући се по кревету, размишљајући од кога да зајмим, шта да радим, калкулишући где да позајмим паре.... сетим се, па шта који мој да ја позајмљујем, кад се мени дугује? Дохватим моб, не марећи што је ситан сат, и напишем: "Молим те, врати ми паре. И евре, и динаре. Требају ми" па станем. Шта се ја коме правдам... за моје рођене паре? Ујутру ме чека одговор "Добро, потрудићу се да ти дам што пре."
То је било у прошлу недељу, на понедељак. Другачије не иде.
Прекјуче, пошто је нема да се јави, пошаљем још једну:"Врати ми паре хитно, требају ми за недељу!" Без увијања. Онако, 'ладно ко Јеленко из бунара. Пар сати касније, стигне ми само "ОК!"
Јутрос, схватам, изјебала ме за лову. Неће да врати, или нема, ма боли ме уво за разлог, одлучим да јој више не шаљем смс. Кренем око осмице до Бамбија, а у сред центра, на сред јебеног кружног тока ОГРОМНИ билборд за њен локал. Шарен, пинк-бео, чика графичар је дао све од себе, не мож' да га омашиш. Искезио се на мене, оће да пукне од смеха. Уватио се за стомак, да се преврне на уредно сређен травњак и баштицу му.
А ја, као лик из цртаног филма, да пукнем.
Сад, кувам кафу и шаљем:"Врати паре до сутра пре подне како знаш и умеш а онда МРШ од мене!" И тако...
Чекам одговор.
objavio/la SRNA kategorija: | (10) Komentara | pošalji post na e-mail
20 May 2008, 09h45

Nepredaja

Ne mogu da se prepustim, ne ide mi. Otkačim bukagije, izmasiram zglobove, vrtim stopalima i kad treba da se ustane... ne mogu. Ne idem. Sedim... stojim.

Ne predajem se. Navikla sam na sebe. Samu.
Ne trpim Drugog pored. Ponekad se probudim u zagrljaju, ali opet... uglavnom se budim na stomaku, čvrsto stisnuta uz jastuk. Glave u električnim impulsima, ... u svom ličnom matriksu.

Cenim pokušaje da se od mene napravi Živ stvor, zaista... hvala ti. Al' ja nešto mislim, da je kasno...

objavio/la SRNA kategorija: | (0) Komentara | pošalji post na e-mail
16 May 2008, 12h17

Nema me....

Blog zavisnost zamenih drugim oblicima net robovanja. U drugom svetu, gde mi je Kisela  - SD (*Super Drgarica, sećaš se... leksikoni... spomenari... ), gde mogu da psujem i filozofiram.
Da plešem tango, svađam se i mirim... da letim, da imam negde između 45 i 145 kila, da hodam, trčim, sedim, ležim... plava, crna, crvena, smedja? O da, naravno.... sve to za manje od minuta...
Tamo mogu da živim nedelju dana sa 18 dolara u džepu a da idalje izgledam ko milion dolara. Da, na sat milion dolara, to sam mislila....
A proćiće me i to. Ko što me sve prođe. Vreme neretko udari štambilj nezainteresovanosti na moje aspiracije i ja se nadjem opet na tribinama.
Hipodroma...
Pravog. Majke mi. Crveni metalni sa sedištem konjić privezan lokotom za okradu, ja kuliram na tribini. Posmatram... život. Jedni trče... ubiše se trčeći. Drugi šetaju. Od nedavno se igra i američki fudbal. Vežba se... trči.
Ljudi žive.
Piči mi muzika po ušima. Malo tuc-tuc, malo "taština praznine"... pravi mi ritam za okretanje pedala. I opet sam nirvanisana. Nivelisana. Normalna. Nezainteresovana. Nesrečna. Nestalna. Nestrpljiva.
I opet,... oba sveta volim.
Zato me nema...
objavio/la SRNA kategorija: | (7) Komentara | pošalji post na e-mail
13 May 2008, 18h11

Није ми баш јасно

ништа ми није јасно

objavio/la SRNA kategorija: | (16) Komentara | pošalji post na e-mail
11 May 2008, 23h15

ЗОРАНЕ...

Дошла, прснуше ми оно на прст - тек да буду сигурни, да сам поштена. Еј...!
У мене да сумњају? Мене? Џизас....
И седенм ти ја, ко свих претходних пута, на исту столицу, иза истог паравана - лево до мене клинац, плав, мршав, висок - са бубуљицама. Заокружује јединицу. Ваљда, једно од девичанских гласања. Машала...
Десно од мене два војника. Не видим, далеко су ми, ал' некако знам, и они су "понављачи". Ма, осећам... Дете у мом крилу зубима држи флашку, посматрам кратко његово лице и вадим оловку, и кажем на глас - ајде сине, да правимо будућност, ја ћу да заокружим, а ти да убациш.
Подигнем га, убацује Он - кајсијаст и бели листић, пресавијен на пола па онда како напуштамо гласање каже им пискавим гласом "бај-бај", а ја мислим на тебе.
Да си ту, да нас видиш.
Да можеш само да ми климнеш главом, не требају речи, да буде сигурица.
******************************
Јебање кеве издајницима је прошлост. Вриштала од среће, дрмнула два алкохолна, па ђус и још једно алкохолно. Стајала на тераси, поцупкивала... срећна.
Ако си обратио пажњу, скоро 2 милиона Срба је ноћас изрекло молитву. Захвалницу.
ТЕБИ.

Wish u were here....
objavio/la SRNA kategorija: | (6) Komentara | pošalji post na e-mail
9 May 2008, 09h12

Nešto prokleto

Razmišljam jutros kako bi bilo lepo da imam sad, odma' - sto hiljada platu.
Posao zbog koga mi ne bi trebala kuća, stan ni kola. Bila bi na poslu non stop. Putovala i sve više usamljenija. I imala sve više para. Jer rashodi nikakvi, a prihodi mašala.
Roditelje bi viđala u prolazu, prijatelje nikako. Ljubav bi postala iluzija, sex - meničko odrađivanje. Nit' bi izlazila, nit' bih dolazila. Počela bih da pijem antidepresive i bensedine, da izdržim pritisak na poslu.
Vid bi mi oslabio - dakle, naočare. Zbog neispravne ishrane bi' se ili osušila kao grana, il' bih postala ko trokrilni orman. Minimum. Zaboravila bih da postoje parkovi, trava, zelenilo. Cveće.
Šta će mi... ja živim 100 na sat!
Generalno bih zamrzla muški rod i njihove žene, decu, aerodrome, automobile, Sunce jer sija prejako, kišu jer pada prečesto, hladnoću jer bi stalno bila bolesna, vrućinu jer se stalno znojim.
Pila bih i navukla se na kafu iz automata, na prostorije sa air-conditionerom, štikle, jednostavne sive/crne/štraftaste komplete.
Zaboravila bih rodjendane i godišnjice... svi koje znam, a nisu vezani za posao bi me se odrekli. Tj, odvikli da postojim. Verovatno bih počela da pijem, da preguram samotne noći...
auh....
*****************************
Ne valjda da imaš pare i maštu.
Ili jedno, ili drugo...
objavio/la SRNA kategorija: | (6) Komentara | pošalji post na e-mail
7 May 2008, 21h58

Milena = Srna, barem danas...

objavio/la SRNA kategorija: | (1) Komentara | pošalji post na e-mail
6 May 2008, 08h35

JA IZDAJNIK I NEPRIJATELJ DRŽAVE..? ok (oprosti Nettle)

To smo ustanovili.
A sad bih da mi se objasni... jer ja ne razumem i ne znam, a volela bih jako da je obratno.
ZAŠTO JE KOSOVO SRCE SRBIJE?

- Kosovo osećam kao svoju zemlju - ali ne koliko osećam onaj deo makarske rivijere u mestu Doli, gde sam letovala 10 godina... gde je plaža lepa i prelepa. Gde sam znala imena svih zaposlenih u kampu. I svih klinaca, od vojvodine preko Srbije i Bosne, Hrvatske i Slovenije... i Nemačke, često.
- Kosovo je prostor sa desne strane puta pored kog prolazimo kad idemo u Grčku - i sada je tako, ništa se nije promenilo. Tu se priča šiptarski i tu izbegavam da stanem, ni da piškim - jer se meni iza leđa komentariše na jeziku koji ič ne razum. Jo. Po.
To je to.
- Kosovo je, kažu, bilo napredno i skroz Srpsko do The Bitke, gde je Lazar izgubio glavu a Branković izdao Srpstvo i nije se pojavio. Onda je bilo Tursko jedno 500 god, pa jedan rat, pa drugi rat... jadno ono, onda su ga konačno pokorili narodi SFRJa i držali pod svojom vlašću skoro 50 god. Tek skoro je opet postalo Srpsko, nekih desetak godina... i sad je... nemam pojma čije.
- Geografija mi nikad nije bila jača strana, al bih znala da Kosovo ubodem na mapi sveta. Ipak, pojma nemam gde je Suva Reka, ni gde su Dečani, kojim putem se stiže na Kosovo, koji je zvanični jezik, da li mi treba pasoš da uđem ili samo lična karta?
- Interesuje me da li su baš svi Srbi poreklom sa Kosova ili je bilo nešto onih koji su rođeni na tuđim teritorijama? Moja familija vuče korene iz Ercegovine, nismo se mixali sa strendžerima mnogo, pa sam skoro pa čistokrvni primerak srpstva
Jel vama ovo jasno?
- Ako se patriotizam meri zabeleženim odlascima na Kosovo, ja sam totalni nepatriota, izdajnik i treba me u aps, jerbo sam za svojih 34 samo JEDNOM prošla Kosovom, i to noćom, na proputovanju sa Halkidijika ka Daruvaru, žutom Zastavom. Imala sam dvanaest godina.
Mrsomudi i Patriote, ne kenjajte iz Beograda. U Prištinu, da kupite tamo poslovni prostor pa vičite na mitinzima OVO JE SRBIJA, i KOSOVO JE SRCE SRBIJE. Sve ovo što baljezgate poslednjih dana onda nema smisla. Govnarite ko je koga izdao, sram vas bilo... pokupite onaj narod dole i dajte im posao u Srbiji.
A onda neka srce Srbije bude i Guča.
Pravi srpski brend.
objavio/la SRNA kategorija: | (47) Komentara | pošalji post na e-mail
4 May 2008, 17h26

Prolećni mantil

...ili, kako god okreneš, nahebali smo...

Gledam Mrsomudovog Potencijalnog Partnera U Vladi - o Bože, tog skrivenog glumačkog talenta. Zamišljam gospa Rosu iz prizemlja kako se drhtavom rukom hvata za kućnu haljinu, skupivši pomalo ramenca već godinama osušena zubom vremena i nepravilnom penzionerskom ishranom, onog trena kada Čika Toma, suzna oka u kameru zajeca "Osam godina su vladali..."

Njoj kroz glavu prolaze slike kišnog majskog nedeljnog jutra, u grao mantilu za prelazne godišnje periode (mada, kada je kupljen - pre 30 godina, imao je namenu da je ogreje na jesen, htela je ona da kupi još jedan, svetliji - ako ne i beli za proleće, međutim...) kako promiče usnulim parkom, žuri, da što pre u "ŠAH KLUBU" zaokruži Čika Tomu. Ona će da glasa da nam vrate Kosovo. Ona će da glasa da joj bude bolje. Da prestanu da je kradu na pijaci. Ona će, s.r. da vrati ponos Srbiji. Kad mu ga je pre 10 godina oduzela (ona to nikada neće priznati, pak), sad će, dok još ima daha u plućima - vratiti Srbiji izgubljenu terirotiju.

Možda će ipak, posle toliko godina, kupiti sebi, kad jednom prestanu da je kradu, i onaj mantil za proleće...

objavio/la SRNA kategorija: | (13) Komentara | pošalji post na e-mail
2 May 2008, 14h44

Kit, ALOHA i Melua

На једној удаљеној* плажи Jameson и ја седимо и пецамо. Можда се неком неуком, неупућеном читаоцу учини да није време пецању, посебно не на плажи али овде морам да напоменем да  Jameson и ја седимо на Оаху плажи.
Да... Хавајски рај.
Лепо је поподне, свако је заваљен у своју лежаљку... ћаскамо. Мене пецање посебно не интересује, али му правим друштво. Радије бих да пристиснем PLAY на свом плејеру, пустим 
*
...и затворим очи... да не говоримо... да не кваримо тренутке када Сунце залази. Знаш, то су они тренуци када си сам у друштву. И кад се погледате, не мора да се каже ништа. Не инсистира он на причи, ал просто... некако вибрирамо уједначено. Посматрам своје вечно преплануле ноге, прстију уроњених у песак (како највише и волим)... допраћам погледом таласе...
Jameson пеца и опомиње ме како риба трза... ма, није битно, ионако си напецао довољно да нахранимо целу плажу... смеје се. Онда каже, ено га и ја посматрам величанствену сиву масу која се издиже изнад воде... наш кит. Ту је свако поподне... сврати да нам намигне...
Макар је тај живот... диван...
-------------------------
* удаљеној од града, насеља, нашег апартмана
objavio/la SRNA kategorija: | (9) Komentara | pošalji post na e-mail
29 April 2008, 09h16

Drugačije

Da sam jednom, u nekom periodu svog života, bila pametnija sad ne bih bila ovde. Dobro, možda ne pametnija, koliko - iskustvenija. Iskustvo je tema dana. Svih mojih sadašnjih dana. Mota mi se po glavi kao maca oko tebe, pazi da te ne ogrebe.
Žensko uče da se čuva za nekog ko će da je voli. Poštuje, ceni. Za onog Prvog koji će je načiniti Ženom. Žensko uvek zamišlja nekog ko će VODITI LJUBAV sa njom i kroz godinu dana joj namaći prsten. Jer, to se tako radi. Žensko mnogo gleda TV, američke filmove i "Beverli Hils", misli na Brendona i to kako će njen Prvi biti isti on, samo malo viši.
Ali tako će biti pažljiv. I ona će se osećati sigurno.
Ipak....
(prokleta je) Amerika je daleko. Postojbina originalno oteta da bi se na njoj množili Englezi nema kapi Balkanske krvi. Ah, srušiše se lepi snovi moji...
objavio/la SRNA kategorija: | (6) Komentara | pošalji post na e-mail
26 April 2008, 10h14

Tucaj me jako

Popodne je i sedim na terasi... golim stopalima dodirujem mesta obasjana Suncem, dok mogu da izdrzim, a onda ih sklanjam u senku. Pijem ko zna koji Jacobs, dva u jedan... naravno...
Uvijena samo u belo-zuti carsav osluskujem ravnomerno disanje mog dragog. Novog - starog. Kapljice vode sa vrhova kose mi padaju po ledjima, jeze me. Palim jos jednu cigaru... i mislim se... sta ce meni ovo?
Spavali smo zagrljeni. Ma koliko mi to ranije bilo nemoguc polozaj za dva tela i njihov zdrav i cvrst san, sada spavam u necjem zagrljaju. Zarivenog lica u njegove grudi. Rukom obgrlim njegovo telo. Meni ne smetaju njegove sake na mom dupetu. Ni trenutak pre nego sto se probudim i shvatim da mi spusta pidzamu... ne smeta ni kako me bez pitanja okrene od sebe... ni dok se naslanja celom tezinom na moja ledja...
Smeta mi... sto je to... samo to. Mehanika. Fizika. Gimnastika. Akrobatika. Malo astronomije.
A onda... ja sedim na terasi i pusim dok on spava.
**********************
Nisam to htela. Nego... spremna sam...
Tucaj me jako...

objavio/la SRNA kategorija: | (14) Komentara | pošalji post na e-mail
24 April 2008, 10h34

Pismenost u Srbiji u 21. veku

Dolazi D sa posla i gurne mi pod nos svoj mobilni...

D>  Pogledaj...
S<  ....
D> A?
S<  Ma, divota... gde ga nadje, majke ti?
D>  Doneo nesto u servis na popravku...
S<  .... bez teksta sam..
D>  Inace, glupak ide u treci srednje....
Photobucket
objavio/la SRNA kategorija: | (65) Komentara | pošalji post na e-mail
23 April 2008, 08h03

Jezdimir

Precious
objavio/la SRNA kategorija: | (8) Komentara | pošalji post na e-mail
22 April 2008, 02h34

MAJ PRESHS

Dojezdio do mene. Sav crn i sjajan. U delovima.
Namontirao se, do mog kreveta... ponosan, visok, divan... ahhhhhh....
Dozivao me danima da ga obgrlim butinama, da ga nagazim bosonoga, da mu obavijem prste oko dugih, crnih drzhacha...
Ahhhhh, maj preshs.... taj osechaj, dok sam mu prvi put sedala... dok sam namshtala guzicu... nikada mu ga nechu zaboraviti... pa slatki bol u butinama dok su noge ishle gore, dole,... nachin na koji me primora da izvijam ledja...
Kaplje sa chela... pravo medj sise.... klizi u brushalter... o Bozhe, kakav osechaj!!!!!!!!!!
Jedva chekam jutro, opet da ga zajashem...
objavio/la SRNA kategorija: | (21) Komentara | pošalji post na e-mail
<< sledeća strana | Start | prethodna strana >>