У дану који цели живот памтим само по лепом, јер су тада рођендани мени најдражих, ове године догодиле су се две глупости које су ми помутиле осећај задовољства.
Најпре је у Нишу група од пет 19-годишњака без видљивог разлога упала на тренинг локалног женског одбојкашког клуба и, у тучи безбол палицама, тешко повредила једну играчицу и тренера. Биланс догађаја: ићи ће у затвор, девојка неће моћи да тренира макар годину дана, клуб је престао са даљим тренинзима.
Данас је републички јавни тужилац упутио предлог Врховном суду да се забрани рад организације НАЦИОНАЛНИ СТРОЈ. Ако се прими, вероватно ће се у истом кошу наћи и ОБРАЗ. Ова друга вест ме је поразила; цео живот сам се бунио против различитих забрана. Али, примећујем, што сам старији краћи ми је фитиљ, толеранција се појављује још само у назнакама. Па ипак, морам да напишем: да је жив Небојша Крстић, душа и први човек организације ''Образ'', човек који се борио за просвећено српство а дочекао да под фирмом коју је сам направио види сирове, необразоване (углавном) напаљене на тучу момке са капуљачама и безбол палицама - сам би се одрекао оваквог ОБРАЗ-а. Његов ОБРАЗ није сејао мржњу.
Оно што нарочито пада у очи - све се решава старом српском справом БЕЗБОЛ ПАЛИЦОМ. нема врљика, секира, мотика, пијука, проштца... само ово сирово и сурово оружје које ти не пружа ни теоријску могућност да преживиш. Зар је толико постало бесмислено живети?
Оно што нарочито пада у очи - све се решава старом српском справом БЕЗБОЛ ПАЛИЦОМ. нема врљика, секира, мотика, пијука, проштца... само ово сирово и сурово оружје које ти не пружа ни теоријску могућност да преживиш. Зар је толико постало бесмислено живети?