Blog Hosting

BlogOye - Balkan Blog Portal

Zasluge
- Template -
[Rapsodia Colors.net]

- Adaptacija za BlogOye Portal -
[WhoreOfBabylon]


МИРОСЛАВ АНТИЋ - 74.РОЂЕНДАН (1934-1986)
25/3/2008
ОТИШАО ЈЕ ПРЕ ВРЕМЕНА И ЗА СОБОМ ОСТАВИО, ИЗМЕЂУ ОСТАЛОГ, И ОВО:

 

 

ПЕСМА ЗА НАС ДВОЈЕ


Знам, мора бити да је тако:

 

никад се нисмо срели нас двоје,

мада се тражимо подједнако

због среће њене

и среће моје.

 

По образима ветар ме млати.

чупа дрвећу жуту косу.

У који део града да свратим?

 

Дан је низ мутне улице просут.

 

Вуцарам около два празна ока,

гледам у лица пролазника.

 

Кога да питам,

смешан и мокар,

зашто је нисам срео никад?

 

Ил' је већ било?

Требало корак?

 

Можда је сасвим до мене дошла,

ал' ја: за угао скренуо,

горак,

а она: не знајући прошла.

 

Можда смо целу јесен обишли

у жудњи лудој, подједнакој,

а за корак се мимоишли?

 

Да. Мора бити да је тако.


 

ЈАСТУК ЗА ДВОЈЕ

 

Ово је песма за твоја уста од вишања
И поглед црн.
Заволи ме
Кад јесен дува у пијане мехове.
Ја умем у свакој капији
Да направим јун.

И немам обичне среће
И немам обичне грехове.

Поделићу са тобом све болести
и здравља.
Заволи моју сенку
што се тетура низ мокри дан.

Сутра нас могу срести понори
или узглавља.
Свеједно: лепо је немати план.

Заволи траг мог осмеха на рубу чаше,
на цигарети,
и блатњав ход дуж улица
које сигурно некуда воде.

Чак и кад ти се чини
да их ми некуд водимо,
оне се смешкају благо
и некуда нас воде.

Бићемо тамо негде
можда сувише вољени,
потпуно неприметни,
или јавно проклети.

Буди уз мене кад одем.

 

Objavio pytagora u 02:38 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (5) | Pošalji komentar
Komentari:

Pošalji komentar


У спомен Мики:
Ко не верује у мале људе у радију:
"Марш из мога сокака!"

Poslao O100JA u 07:02, 25/3/2008 | Link | |
on je On....neponovljiv.....sretan Ti rođendan i blagoslovljen dan kada si se rodio @)------...p.s.Hvala tebi na ovom postu
Poslao Nurlisoul u 07:27, 25/3/2008 | Link | |
Gomila prolećnih paukova.
Poslao Full4Blondes u 07:30, 25/3/2008 | Link | |
"Jesi l čuo
da će sutra padati dinari s neba?"
"Nisam."
"A jel veruješ
da ima tica što donosi kolače?"
"Ne verujem."
"Jesi l čuo
da ima negde da je stalno leto?"
"Nisam."
"A jel veruješ
da u radiju žive mali ljudi?"
"Ne verujem."
"Marš odavde iz našeg sokaka
kad ne umeš da sanjaš.
Da te pokrljam napola - ko lebac.
Eto!"

Poslao Lady u 07:38, 25/3/2008 | Link | |
Noću,

kad gledaš u nebo,

i ti namigni meni.

Neka to bude tajna.

Uprkos danima sivim

kad vidiš neku kometu

da nebo zarumeni,

upamti: to ja još uvek

šašav letim, i živim.
I tako...divne su mu pesme.
Poslao Lady u 07:40, 25/3/2008 | Link | |


  Naslovna strana | Napravi blog | Prijavite se