Драги пријатељу,
баш ме нешто копка - можеш ли да замислиш себе са кредитном картицом, у солидним колима и са станом пријатним за живот, без намрштених комшија, без надрнданих продавачица у драгсторима, без незадовољних просветних и здравствених радника ?
Можеш ли да замислиш свет у коме ти је једини проблем (поред оних на послу који су саставни део оцене живота) колико ћеш пута у току недеље извести децу на вечеру? Можеш ли уопште да замислиш живот без свакодневног распредања о могућем паду Владе, хиперинфлацији или могућности да те неко (опет) залије бомбама?
Мени, право да ти кажем, таква могућност делује незамислива.
