Све исто ко '45. за Титу што смо се драли испред хотел "Ремизијану". И сад казују, Немања ће ни буде вођа пута! А што Немања? Он кад је ишо у прекоманду, пролазио кроз Београд са камијони. Е, ту сам одма морао да знам да ће нешто да најебемо. И све се тако потреви. Него, ајде да ви причам по ред.

Натрпамо се у автобус ко стока; сви се гурају да седну до прозор. Ја незнам какав смо тој народ, да га јебем! Ће се побијемо за место у автобус. И шта ћу да видим: Дача га нема из Москву. Кажу, зима, не мож авијон да слети у Београд, лед по аједром. А што не слети овде у Паланку, на игриште, јебем га! Нема лед јер ови фузбалери из "Јединство" све изровали. Ритају по цел дан само да уђу у нишку зону. Мислим се, да питујем Салета председника, за Дачу да слети овде на игриште, ал ме срамота, ће ме зајебаву ови мангупи фузбалери. Значи, ће идемо без Дачу. Видим; мршава работа. Где ћемо без Дачу у Београд? Има нешто да најебемо. Него појде автобус да се не одоцнимо. Лале шофер нагарио га кроз Сићево. Стра` да те увати; дал ће се скрљамо у Нишаву јал у неку цистерну. Осврнем се по автобус све то заспало. И какво ћу? Ајд ће спим и ја, нек си јебе матер! Да не гледам како ће изгинемо. И заспал сам тако и шта ћу да сањам? Некакве караконджуле јуре ме по Београд, а Београд још у рушевине од бомбардовање. Јуре ме караконджуле, а ја не могу да потревим наш автобус. Пробуди се. Све сам се озњио. Кад онај Немања дере се ко магаре: "Београд! Спремајте се људи! Стигосмо! И пази да се не обрукамо."

Уђомо у Београд. Тамо код Светог Саву де су га Турци запалили, ту ће оставимо автобус. Е Саво, Саво! Не мож ти сазидамо цркву педесет године. Још мајстор Аца почео да зида па зајебо. Кажу, бил масон. Е, туј, код цркву недовршену оставимо автобус па до Теразију ће идемо пешке.