Поново слушам '' Распукнала Шар планина'', прошлогодишњу обраду ''Шар планине''  Влатка и пријатеља, тридесетогодишње фирме под именом ''Леб и сол'' и не могу да се отмем утиску да сам,што их више слушам, више везан за овај чудни ''калабалак'' од Балкана. Једино њихова музика зна да те споји са овим тлом, истовремено чинећи прави мост од земље ка Небесима.

    Када хладне главе, сетног срца и дугог памћења прелистам свој живот и пропратим своју генерацију, не могу да се отмем утиску да је наше животе обележила ова скопска група. Као закључак и илустрацију утицаја који смо мислили да има музика на нас, наводим следећу анегдоту.

    Место догађања: Ниш, кафана '' Синђелић'' (познатија као '' Стамболија'')
    време догађања: мај 1985.године

    Мој школски друг се безнадежно заљубио у једну риђокосу лепотицу која се изненада појавила у граду.Својом безобразно витком фризуром изазивала је различите коментаре где год да се руку под руку  појавила са својом другарицом. Ко је стартовао, добио је учтив шут. Више од недељу дана смо друг и ја јурцали за њом  да јој снимимо навике и нађемо оно што се зове ''Ахилова пета''. Када смо уочили да она поред подношљиве дозе ароганције, карактеристичне за локалне лепотице, нема баш ништа за шта би се ухватили, мој друг јој је пришао из чиста мира, оставивши ме да стојим насред дворишта ''Стамболије''.
    Пошто је стао поред стола и привукао њену пажњу, рекао јој је:
- Надам се да волиш '' Леб и сол''.
- Зашто?- није јој било јасно.
- Зато јер ако не волиш '' Леб и сол'' неће ми бити криво ако не пођеш самном.Ако ме одбијеш, а не волиш '' Леб и сол'', нема лошег.
- А ако волим? - насела је риђокоса.
- Ако волиш ''Леб и сол'' онда имаш укуса. Ако имаш укуса, волећеш ме.
 Веровали или не, тако је било , од речи до речи.
То ми је касније потврдила риђокоса док смо, као сведоци, стајали иза ово двоје а они изговарали ону реч, свако у сом тоналитету...