Овај блог и наредне редове пишем онима који, из било којих разлога, због данашњег проглашења Косова за самосталну земљу, осећају како их нешто гриже негде унутра и причају пријатељима како смо '' сами криви за све што нам се догађа'' и како је ово '' требало да нам се догоди раније а срећа што није ''.
Пријатељи, будимо као Јевреји.Не дајмо наш Јерусалим и за наредна два миленијума вратимо га својим пра-пра-пра-праунуцима. Они који причају да смо ИЗГУБИЛИ Косово нека се сете реплике војводе Живојина Мишића како се рат и држава најпре губе у глави а са њима породица, пријатељи, лоза...
Све дође на своје место, и ово ће. За име Бога, заборавимо поделе на монархисте и републиканце, комунисте и антикомунисте, издајнике и родољубе, гробаре и делије, демократе и радикале, европљане и русе,православне и остале. Нека се сва наша енергија слије у једну мисао, у један национални покрет који ће радити на враћању Косова у границе Србије, кад-тад. Они који мисле да је ово немогуће,или који не желе да се баве овом проблематиком, нека ћуте и нека се не петљају. Тако ће учинити услугу себи и другима.
Позивам вас стога да својим пријатељима у иностранству шаљете текстове са званичног сајта Владе Србије. Сваки дан по три адресе - није мало! То је најмаље што можемо да учинимо за своју Отаџбину.
Молим све оне који ће коментарисати овај текст да дају искључиво конструктивне савете. Остали ће бити избрисани баш као и Срби ако се не уозбиље.