Isjecak iz dnevnika (izbeglica u Kanadi) -------------------------------------------------------------------------------- 12 avg. --Uselili smo se u našu novu kuću u Kanadi. Tako sam uzbudjen. Ovde je tako lepo. Planine su prekrasne. Jedva cekam da ih vidim prekrivene snegom. 14 okt. --Kanada. To je najlepsa zemlja na svetu. Lišće je poprimilo sve one divne nijanse žute i zelene boje. Vozio sam kroz prirodu i video par jelena. Tako su graciozni. To su najljepse zivotinje na svetu.Ovo mora da je raj. 11 nov. -- Dan sećanja (Kanadski državni praznik). Lov na jelene ce početi uskoro. Ne mogu da zamislim da neko moze da ubije tako divnu životinju. Nadam se da će ukoro sneg. Tako je divno. 02 dec. -- Noćas je pao prvi sneg. Ustao sam i video sve pokriveno belim pokrivačem. Izgleda kao najlepsa razglednica. Izašli smo napolje, očistili stepenište i prilazni put, a onda se grudvali (ja pobedio). Kada je prošla grtalica morali smo ponovo da očistimo kapiju. Koja divna zemlja. Volim Kanadu. 12 dec. -- Noćas opet sneg. Opet prošla grtalica i zatrpala kapiju. Ovde je prekrasno. 19 dec. --Noćas opet sneg. Nisam mogao izvesti auto da idem na posao. Ovde je zaista divno samo sam malo umoran od lopatanja.Opet jebena grtalica. 22 dec. -- Opet padaju ona bela govna!!! Dobio zuljeve od lopatanja i ledja me bole. Ovaj majmun sa grtalicom kao da se krije iza coska i samo ceka da ja ocistim ispred kape. Supak. 25 dec. -- Sretan Bozic. Jos malo usranog snega. Ako mi ikad padne saka onaj peder sto vozi grtalicu, ubicu ga. Mater im jebem sto ne posipaju vise soli po cesti pa da se pre otopi. 27 dec. -- Nocas opet sneg. Ne izlazim vec tri dana sem sto cistim sneg kad god prodje grtalica. Ne mogu nigdje ici, auto se zaglavio u brdu snega ispred kape a i hladno je. Kazu da ce nocas pasti novih 30cm tih govana. 28 dec. -- Prognoza je bila losa. Palo je pola metra. Ako vako nastavi nece se otopiti do ljeta. Grtalica se zaglavila i taj supak dosao kod mene da trazi lopatu. Rekao sam mu da sam vec slomio sest lopata cisteci ta govna sa vrata sto ih je on nabacio i zamalo da sam mu je slomio o glavu. 04 jan. --Najzad izasao iz kuce. Otisao do prodavnice da kupim nesto hrane i kad sam se vracao udario kolima jelena. $3000 stete na kolima. Te jebene nemani trebaju biti ubene. Svugdje ih ima. Sto ih lovci ne pobise jesenas? 03 maj --Odvezao kola kod mehanicara. Nevjerovatno koliko su zardjala od jebene soli sto je posipaju svuda. 10 maj -- Selim na Floridu. Ne mogu ni zamisliti kako neko normalan moze zivjeti u toj jebenoj Kanadi. 12. Maj -- Stigli smo na Floridu. Uselili smo se u novu kucu. Tako je velika ima sav komfort, luksuzna je a ima naravno i pool. Kako je ovdje samo toplo i suncano. Vec sam zaboravio Kanadu. Volim Floridu. 20. Maj -- Ovdje su ljudi nevjerovatno dobri i uvek se samo smeu. Stvarno je Florida interesantna a ima puno interesantnih zivotinja. Bas je fino toplo u ovaj tjedan sam se pregrejao od one k... Kanade. Obozavam Floridu. 12. Juni -- Vec smo mjesec dana tu, vreme je jos uvek toplo i jako vlazno. Dobro da u kuci imamo klimu. Susjed mi je pricao kako u jednom restauranu u blizini sluze dobrog aligatora. Kako mogu ljudi da jedu te zivotinje, koje izviru iz doba dinosaura to ne mogu nikako razumeti. Vidjeli smo puno toga na Floridi, nevjerovatno je interesantna. Najvise te volim, Florida 30. Juni -- Odkad smo dosli vreme se skoro ne mjenjalo uvjek toplo a sad i pomalo suvise vlazno. Ali klima uredaj u kuci i u kolima radi odlicno. Nocu nam jedino smetaju komarci, kojih ima u ovo doba puno. Upoznao sam jos neke susjede stvarno su ljudi na Floridi dobri. 18. Juli -- Nevjerovatna vrucina i skoro 100% vlaga, za vikend idemo na obalu. Nadam se na lep provod.. 20. Juli -- Kakva noc. Fata je u hotelu slucajno ostavila otvoren prozor. Zamalo da me zivog nisu pojeli ti komarci. Kad se zelimo vratiti kuci neko nam je ukrao kola. I tako ima da se vozim 100 kilometara taksem. Crnac taksista uvjek se samo smjeska, imam dojam da je on ukrao kola. Stvarno ima kriminala na Floridi. 21. Juli -- Posle vracanja kuci, opet taksi i na posao, pa ja kao da radim samo za ove taksiste. U firmi sef mi je rakao, da se ne smem dovoljno, ali kako da glupanu objasnim da nisam sklopio oka od onih komaraca a kamoli da spominjem ukradena kola. Nevjerovatna vrucina. 30. Juli -- Vrucinski val je na maximumu, a nama je u kuci crkla klima. I jos ovi komarci, jedino me spasi ujutro jedno kupanje da prozivim. Vec kad hocu da se bacim u pool vidim u njemu aligatora od 3 metra!! Jos mi je samo ta pickarija trebala, brzo zovem policeu da upitam sta treba da radim Oni kazu da ga pustim na miru da ce sam otici od gde je dosao. Poludjet cu. 31. Juli -- Vec ujutro neverovatna vrucina. Na poslu sam opet kao preben. Sef, onaj kurac kaze da se uopste ne smem i da to ne dobro za konzumente. Jebo njega i njegove konzumente. 1. August -- Kakva vrucina. Vec drugi dan bez klime sto znaci i bez spavanja. Sve ce da izgori samo komaraca ima sve crno i sve vise. Onaj mrgan od 3 metre kao da je u mom poolu kampirao. Kazem cjelu pricu susjedu, on se samo sme, kao uvjek, picka mu materina. 12. August -- Ne mogu da zamislite tu vrucinu. Tu smo jos uvjek kao u paklu a odkad smo dosli vrjeme je isto. Sef me bacio iz firme sa osmehom na licu i rekao da se konzumenti pobunili jer se nisam dovoljno smejao. E tako sam ostao bez posla i na putu idem u kafanu kde se propem. Svi se meni i mojoj prici samo smeu, a osobito onaj policajac koji me uhiti peanog i trazi da mu platim 3000 USD. Majku im, mrzim Floridu, prokleta bila. 13. August -- Petak, 13. Boze kakva vrucina. Vracam se kuci iz cuze bez kola, posla i bez para. Mrzim taksiste Svi bezu sa osmehom na licu, a usput mi kazu da dolazi Mitch Legnem u kucu o kojoj jos uvek ne radi klima da malo razmislim o svemu. Odjednom neverovatan vjetar zapara zrak i kuca nema vise krova, jos minut dva i nema vise kuce Vjetar se poleze. Nemam vise nista, samo je onaj aligator ostao u poolu. Sto ga nisu poklopali u onom restoranu.... Susjedi se vracaju i sa osmjehom na licu kazu da imam srecu da sam prezivio hurikana Mitcha. Opet je vrucina ko pre, a ja bez svega mrzim Floridu selim se odavde. Vracam se u Sarajevo!!! Isjecak iz dnevnika (izbjeglica iz Sarajeva nakon Kanade i Floride vraca se u Sarajevo) -------------------------------------------------------------------------------- 3.Septembar -- Naplatio pare od osiguranja. Zgadila mi se ova Amerika. Kao i Kanada, uostalom. Ubjedjujem famileu da odemo u Disneyland. Posle cemo smisliti gdje ce mo i kako cemo.. 10. Septembar -- Potrosio pare od osiguranja. Ne znam gdje cemo, djeca bi vec trebala u skolu. Sinula mi je napokon pametna ideja. Zovem rodbinu da me upute kako da kupim stan u Sarajevu. Ucimo ubrzano gramatiku, ja vec uspjesno razlikujem ekavicu I ekavicu. Djeca brkaju meko, mehko i tvrdo c, zaboravljaju umetnuti h gdje treba, palatalizacea im nedna ne ide od ruke. Sta li ce od nas biti. 29. Oktobar -- Rodbina mi hitno odgovara da ima jedan sto bi prodao knjizicu i da ima ope' jedan u Opstini koji bi pogurao za stan, ukoliko... Prodali auto i kompjuter. Poslali pare za stan. 24. Novembar -- Papiri za stan u Sarajevu sredjeni, sreci nema kraja. Mi smo bez para. Djeca ne idu u skolu. Svi pomazemo u obliznjoj samoposluzi, imamo dovoljno za motel i kartu. Pripreme za povratak u toku: gledamo u sobi CNN i pokusavama da shvatimo trenutnu politicku situaceu. Ja imam problema sa razumevanjem unutarnjih granica, nismo se valjda za to borili. Kazu mi da malo puno naginjem na unitaristicku politiku, a da opet nisam dovoljno ekstreman da mogu prezivjeti lako politicku realnost. Kazu mi isto tako da ne serem 24. Decembar -- Posljednje pripreme za put. Uzeli najjeftine karte, na prvi dan Bozica, bice prazan avion. Tjeraju me da kupim Leviske, ne mogu me vise gledati u dronjcima. Fino smo se svi obukli, poneli smo nesto baterea, sveca, mleka u prahu, kafe i dve-tri cokolade, da obradujemo nase. Posljednja noc na jebenom sjevernoamerickom kontinentu. Nalet ga bilo, i onog ko ga otkri, o ove sto na njemu zive. 25. Decembar -- Prvi dan Bozica. Na putu do aerodroma blistaju ukrasi na palmama. Samo da mi je docepati se aviona. Nalecem na Deda Mraza u bermudama, saljem ga u neku stvar. Predajemo stvari, oduzimaju nam vrecu sa rizom i otpakovane vrece mleka u prahu ... kazu supci, zabranjeno po nekom njihovom zakonu. Ovo je vec prevrsilo mjeru. Psujem tecno. Oni se smeu. Budale. Stjuardesa me upozorava pazim kako se ponasam nakon sto sam ljubazno stisnuo pilota i vikn'o mu na uho: "Vozi Mujo!". 27. Decembar -- Amsterdam. Mmmm, osjecam miris Evrope. Zadrzavaju nas u policei, kazu istekla nam oba pasosa, i crveni, i plavi. "Ma, koji ste mi vi ..." mislim se, ja - tamo se ja vise ne vracam. Fino mu kazem: "No Amerika, no, niks, kaput, finito..." Prenocili na policei. Uzelo nam tariguz i svece, kaze treba da prodje neko ispitivanje. Bas smo se sjebali. U policei upoznajemo puno naseg sveta, svi idu na drugu stranu. Svece mogu s nama, tariguz ostaje, zapaljiva materea. Otkidam malo papira sa jedne rolne, zlu ne trebalo. Niko ne primjecuje 31. Decembar -- Nakon dve noci prespavane na amsterdamskom aerodromu, evo nas na putu za Bec. Svi smo se vec medjusobno posvadjali. Optuzuju me da sam ih sve uvalio u govna, bez njihove volje. Ubjedjujem ih da ne seru i da ponavljaju gradivo, vec smo skoro kuci. Slecemo u Bec. Ah, Wienna, Shtrauss, Waltzer, Dunau, jes' klinac. Policea nas odvaja na poseban izlaz. 1. Januar -- Novu godinu docekao u krugu famile, u posebno ukrasenoj celei. Gledam novogodisnji koncert kroz resetke. Djeci poklanjam cokolade, Fati sam uspio maznuti jedan tester na Fre Shopu u Amsterdamu - Gyvency for men. Svidja joj se. Mirise. Izgleda da ce nas pustiti vec za dva dana. Hrana puno bolja od one u Amsterdamu. Vec sam skoro zaboravio ona sranja sto smo jeli u onoj poganoj Floridi. Mekdonald, Meklaud, Mekintos, Meksiko, to su samo neke od zabranjenih reci nakon naseg groznog McDonald'skog iskustva. 6. Januar -- Zagreb. Servus lepi Zabreg moj, kaj se kre v mali toj. Opet bajbok. Uvozenje opasnih materea, oduzimaju nam batere. Brzo nas oslobadjaju iz policae, izvinjavaju se. Da ne bi placali carinu, ostavljam lazni Rolex u policei i otkidam dugmad sa Fatine jakne da pokazem da je koristena. Niko iz famile ne prica sa mnom. Tvrde da je moja glupa ideja o povratku. Carinik se smjeska, policajci se smjeskaju, taksista se sme, ja mislim da nesto debelo ne u redu. Nisu ma cak pitali cak ni za putovnicu, domovnicu, sahovnicu... Pitam treba li mi viza, oni se svi grohotom smeu. Kazu, kak' ste vi Bosanci bedasti. 11. Januar -- Oduzimaju nam avio-karte, pominju neki medjudrzavni sporazum. Ne mi jasno, bunim se k'o Grk u zatvoru. Odustajem, iz carapa vadim zadnje dolarske rezerve. Odlucujem se na put autobusom. Taksista prima dolare. Sreca. Bas bih se obruk'o. Stizemo u zadnji cas na Kolodvor, banka jos radi. Menjam dolare u kune za kartu i KM (valjda kilometre) za prtljag. U cekaonici svi puse, postaje neizdrzivo. Idem do klozeta da dodjem sebi. Smrdi toliko da jedva stojim na nogama, nekako se dokopam izlaza. Guram se na ulazu u autobus, neko je prodao visak karata, bice gusto. Ja pristajem na tri sjedista za cetiri karte, pod uslovom da prtljag drzimo u krilu. Bolje ista nego nista. Hajd', mislim se, nek' je ziva glava. 12. Januar -- Ovo pisem posle. Hladno je bilo da bi pingvini u nesvjest pali. Al', opet, mislim se, kako je u Kanadi. Pokusavam zaspati, ne mogu, muzicki ukus sofera je gori od onog vec loseg predratnog. Neko povraca pozadi. Neko otvorio Argetu i otpakov'o kuhana jaja. Povraca mi se, da hoce zaustaviti autobus. Autobus se zaustavlja na tri carine i tri police. Oduzimaju mi koznu jaknu koju sam pre rata kupio u Turskoj. Ja sam ukocen toliko da me policajci skidaju. Kakva noc. 13. Januar -- Ovo pisem na kraju puta. Dva dana smo bili zaglavljeni na Makljenu. Sreca, neki iskusni putnik na ovoj relacei je imao karton kuhanih jaja. Neki svercer pristaje da trampi paket argete za dzepni Nintendo. Glupan, ja platio Nintendo $4.99 na rasprodaji. Nismo gladni. Ja sam ukocen, svaki me misic boli. Sad svi imamo mjesta jer su policea poskidali neke nevaljalce usput. 14. Januar -- Stanica u Sarajevu. Tuga me uhvatila, sjetim se kako smo ovdje cekali na konvoj. Budale, ko nas je tjer'o. Pa, nece Bosna nigdje, a ni Hercegovina. Fali nam jedna torba. Jedna mi zena kaze da je vidjela neke momke kako pretovaraju svece i nesto se domundjavaju oko nasih sjedista. Preavljujem policei. Sme se policajac, neki mlad momak, grohotom, svi mu se krnjatci vide. Kaze, dobro dosli, kuci. Svi nam se zahvaljuju na stanici sto smo ih zabavili. Svi puse. Malo mi je zlo. Nude me picem, odbeam da pem na javnom mjestu, zakon je zakon. Oni se i dalje smeu, jedan pada sa stolice tako da polomi sve boce ispod stola. Miris alkohola me zapahne, istrcavam na cisti zrak. 15. Januar -- Pokusavam prvi put da udjem u "svoj" stan. 16. Januar -- Vec nekoliko puta pokusavam da udjem u stan. Provodimo citav dan u raznim opstinskim kancelareama, vadimo potvrde, pokusavamo da iznudimo nalog za iseljenje "stanara". 17. Januar -- Sudskom odlukom donosi se nalog o iseljenju tih nekakvih uljeza u "nasem" stanu. Pokusavam istjerati te nevaljalce. Vise smo dojadili rodbini, ne zna nam se ni za dan ni za noc. Danas kod ovog, sutra kod onog. 25. Januar -- Donosim odluku. Idem u policesku postaju na autobuskoj stanici. Prepoznaju me, kazu da nisu usli u trag lopovima iz autobusa, jos, i svi se grohotom smeu. Zamolim ih da mi pomognu, da imam rjesenje za stan, i nalog, i da nemam gdje spavati, i da cu se ubiti na mjestu ako nesto ne ucine. Svi se smjesta pokupimo odatle, pozovemo posebnu jedinicu, usput ubedimo pripadnike Unprotection - Eye For - Ass For - Na To - a da nam se pridruze, i u zdruzenoj akcei ulazimo u stan. Stan prazan. Nigdje nista. Ni parketa, ni lustera, ni bojlera, nista. Al' jebi ga, svoje je svoje, ljubim stokove tako strasno da mi se usne lepe za hladan metal 26. Februar -- Bas je nas svet dobar. Sa prvog sprata donose nase cilime sto su komse cuvale sest godina. Neko na podvoznjaku nasao nas televizor i otkupio od jednog svercera. Sa smeca doneli nas bojler. Nadjeno dosta nasih slika, predratnih. I moja diploma, zguzvana na mjestu odvaljenih pipa u kuhinji. Sve polahko dolazi na svoje mjesto. Vec pomalo i djeca razgovaraju sa mnom. Fata je rekla da ce mi dati cim ponovo nabavimo kreve'. 1. Mart -- Danas sam vec poceo da radim u jednog privatnika. Ruke me bole jos od onog autobusa, imam puno unosenja, radim s robom. Fata pocela da se kod jedne fine zene. I ona je, kaze, bila izbjeglica, u Sarajevo, trebalo joj je dosta da dodje na svoje, ali, kaze, ako radimo vredno i imacemo. Imamo dovoljno para da platimo dodatne casove djeci. Oni nisu jos u skoli, do septembra. Sada su nam dali dobru sansu da polazu ove razrede sto su zavrsili u Kanadi i Americi, jer se to ovdje nista ne priznaje. Imaju problema sa gramatikom. Ja jos imam problema sa politikom. Sreca, televizor nam se cesto kvari pa ni ne pratimo vesti. Ja ocekujem da sa dobrim znanjem jezika i sa vozackom dozvolom mogu dobit' fini posao za neku medjunarodnu organizaceu. Sve je super. Malo se nerviram, gdje god dodjem, svi puse. Puse pravo. Na to se nikako ne mogu navici, k'o da nisam citav zivot zivio ovdje. 2. Mart -- Pitate se, gdje cemo sad. Necemo nigdje. Ovdje nam je dobro, tako nam i treba. Dobro se dobrim vraca. Super je nama ovdje. Ne mogu nas odavde vise ni puskom otjerati. Dobro nam je - u picku materinu.