Bez obzira na tisinu,na dane bez reci,one su uvek tu,u meni...samo je nekada jako tesko pricati...Cak i mojima,retko se javim,jer znam da moje reci bez moga prisustva ne znace mnogo,a i sve sto bih zeleo reci,u sebi cuvam za neke dane,kada cu biti tu... Vreme prolazi brzo,bar meni,jer je ovo prva nedelja u ovoj godini da sam slobodan,vreme provodim sa najboljim prijateljem, dosao je da me obidje...i bas pricamo,da je neverovatno da se nismo videli godinu dana,da je vreme tako brzo proslo... Nadam se da si ti dobro? Mada,znas sve..sve moje zelje i snove...oni su i dalje tu,cekaju svoje vreme,svoj trenutak... Jedino sto bih voleo je da,tvoja dusa i tvoj osmeh budu dobro,kao sto zelim svim ljudima koji mi bas mnogo znace...ima vas malo,ali na svakoga isto i jako mislim...
Uvek sam tu...i ako sam necujan...molim se za sve nas...
Dok sam trazila knjigu, iz jedne na polici, ispade fotografija. Meni u lice, nasmeja se citav razred davne.. Hm, pa sad ipak necu Vam priznati koje. Citav razred vedrih devojaka i momaka. Pogledam na poledjinu fotografije. Ohoho, pa ove godine je jubilej! Jubilej? Zasto postoje jubileji?
Valjda zato da odlaganje ne predje u zaborav. Da nastupi svetlost bas kad se spremila tama. Kad se podigne raskosna zavesa, da objasnjenja postanu znacenja, s leprsom nekadasnje jave.
Fotografija me natera da otputujem u vreme, nazad.
Bez maske, vadim istinu mladosti iz kosuljice. Ni tuga je nije mogla pokriti svojim tminama. Naravno, zbog mladosti!
U njenom sazvezdju bilo je tri sazvucja. U prvom snaga pred plovidbu. U drugom miris i sluh za letom u visoko, u daleko, u nedogled. U trecem nemir zbog nedovoljnosti mesta pred dimenzijama sveta u koji smo tako uzurivali…
Da je samo mladost naslutila kako ce se izmrviti…
Najpre slusasmo odjek udaraca u kovacnicama.
Potom ucismo politiku.
Onda nam se svi ti tonovi spojise u mocni zveket izgovorenih i ocekivanih zelja.
U daljini zivotnog prostora nerazumljiva seciva skresase mnoga stabla bez razloga. I bez nase saglasnosti.
Mnogi zatvorise oci.
Mnogi oborise pogled.
Mnogi dobise boju straha od neizvesnosti.
Mnogi primise novo, cuteci .
U velikoj utakmici sa vremenom, sudbinski teskim koliko i dragim, zamalo da postanem, u ovom ravnodusju zivota, neosetljiva na svaku neprolaznost. Fotografija u mom secanju je preskocila teskoce, snagom optimistickog ognja pametne i plamene mladosti. Sacuvala je veselu graju i ciku koje su se prolamale skolskim hodnikom, tim ozarenim prostorom iz kojeg smo izasli uspravni i mudri.
Odbila je boju pepela.
Konzervisala zanos mladosti od snage nase ljubavi.
Izmamila mi osmeh.
Dva andjela putujuci, zaustavila su se kod bogate porodice da prenoce. Porodica je bila bezobzirna i nije udovoljila njihovoj zelji, da prespavaju u sobi za goste. Umesto u sobu za goste, smestili su ih u malu sobu u hladnom podrumu.
Kada su raspremili krevete, stariji andjeo je video rupu u zidu i popravio je.Tada ga je mladi andjeo pitao, zasto je popravio rupu. Stariji andjeo je odgovorio: 'Stvari nisu uvek takve kakvim se cine'.
Sledece noci su andjeli dosli u vrlo siromasnu kucu. Ljubazan domacin i njegova zena su sa njima podelili svoju veceru i dozvolili im da prespavaju u njihovom krevetu i da se dobro naspavaju i odmore.
Kada se Sunce probudilo sledeceg jutra, andjeli su zatekli domacina i njegovu zenu u suzama.
Njihova jedina krava, cije mleko je bilo njihov jedini izvor prihoda, je lezala mrtva na njivi.
Mladi andjeo je bio istinski besan i pitao je starijeg, kako je mogao to da dozvoli. 'Prvi domacin je imao sve, a ti si mu ipak pomogao. Drugi domacin ima vrlo malo i uprkos tome nas je ljubazno primio, nahranio cak dozvolio da prespavamo u njegovom krevetu, a ti si dozvolio da njegova jedina krava umre.'
Drugi andjeo je opet odgovorio: 'Stvari nisu uvek takve, kakvim se cine. Kada smo bili u hladnom podrumu, primetio sam da je u onoj rupi u zidu bilo zlato. Posto je domacin bio vrlo pohlepan i nije bio voljan da deli svoje bogastvo, ja sam popravio rupu zato da ne moze vise da nade to zlato. Prosle noci, kada smo spavali u domacinovom krevetu, andjeo smrti je dosao po njegovu zenu. Dao sam mu kravu umesto nje.'
Stvari nisu uvek takve, kakvim se cine. Ponekad se desi tacno to, kada se stvari ne odvijaju tako, kao sto bi morale.Jedino je potrebno verovati u to, da je svaki takav dogadjaj tvoja prednost. Vremenom ces saznati...
Neki ljudi brzo dodu u nas zivot i brzo odu iz njega...Neki ljudi nam postanu prijatelji i dugo ostanu u nasem zivotu... Ostave lepe tragove u nasim srcima... I nikada vise nismo tacno takvi kao sto smo bili, jer smo upoznali dobrog !!!
Juce je istorija.
Sutra je zagonetka!
Danas je poklon.
Profesor je stajao pred grupom studenata na času filozofije i držao neke predmete iza sebe.Kada je čas počeo, bez reči je podigao, veliku praznu teglu od kiselih krastavaca, stavio je na katedru i napunio lopticama za tenis.Potom je upitao studente da li je tegla puna.Složili su se da jeste.
Zatim je profesor podigao kutiju punu kamenčića i sipao ih u teglu.
Blago ju je protresao.Kamenčići su se otkotrljali u prazan prostor između loptica.
Tada je ponovo upitao studente da li je tegla puna.
Opet su odgovorili da jeste.
Sledeća kutija koju je profesor uzeo, bila je puna peska.Kada ga je sipao, pesak je, naravno, ispunio sve preostale šupljine u tegli.Pitao je još jednom da li je tegla puna !? Studenti su skrušeno odgovorili da jeste.
Onda je profesor ispod stola izvadio dve šoljice pune kafe i sipao ih u teglu.Kafa je natopila pesak.Studenti su se smejali. „ Sada!?“, rekao je dok je smeh zamirao, „ hoću da shvatite da ova tegla predstavlja vaš život.Teniske loptice su važne stvari u vašem životu: vaša porodica, vaša deca, vaše zdravlje, vaša vera i stvari kojima se strašno predajete.To su one stvari uz koje bi vaš život i dalje bio ispunjen, i kada bi sve drugo nestalo.Kamenčići su one stvari koje su važne: vaš posao , vaša kuća i vaš auto. Pesak predstavlja preostale stvari. Male stvari.
Ako napunite teglu peskom, nema mesta za kamenčiće i teniske loptice.
Isto važi i u životu. Ako potrošite sve svoje vreme i energiju na male stvari, nikad nećete imati mesta za one važne stvari.
Vodite računa o stvarima koje su ključne za vašu sreću.Igrajte se sa decom.
Nađite vremena za odlazak lekaru.Izvedite partnera na večeru.
Ponašajte se ponovo kao da vam je 18 godina.Uvek će biti vremena da se očisti kuća i urade popravke.Prvo se pobrinite za teniske loptice – stvari koje su vam zaista važne.Utvrdite svoje prioritete.Sve ostalo je pesak.“
Jedna od studentkinja je podigla ruku i upitala šta je predstavljala kafa.
Profesor se nasmejao : „ Drago mi je da ste pitali.Nju sipam , da bih vam pokazao , da bez obzira koliko mislite da vam je život pun, uvek ima prostora za šoljicu kafe sa prijateljem.“
Ja delim ovo sa Vama.
Molim vas , podelite i Vi ovo sa nekim prijateljem.