Nisam više ona  naivna devojčica

Odavno sam sebe na bol navikla,

Davno sam naučila da se kajem

Na tugu sam se već privikla.

Na stubu srama naučih da patim

Da svoju ljubav skupo plaćam,

Svoj život na pola da skratim

I samoći se uvek vraćam.

Pred zidom plača naučih da molim

I suze navikoh  da  same teku,

Samo zbog toga što tebe volim

Spoznadoh kako rane bez krvi peku...

Na svome grobu naučih da praštam

I  sada sam jača od drugih za tugu,

Gospodare pakla porazih

I  najvišeg odabrah za svog slugu.

Naučih da ljude lomim i gazim

Al' sada više bol ne osećam,

Naučih da srce od bola pazim

Jer stalno se tvojih laži sećam...

Čistu i nevinu dušu si  slomio

Jer  si mi bio sveti lik,

Naivno dete si u meni ubio

Sad mi je na usnama krik...

Tvoje ime na srcu mi stoji

A dušu okrutnu osvetom hranim,

Svako svoju sudbinu kroji

Al' ja necu od bola da te branim.

Pokazaću ti kako  rane peku

A nigde  ni kap krvi,

Naučećeš kako suze same teku

Nećeš biti ni poslednji ni prvi...