| ||
O meni
Home
Cursors - Get this Cursor  MySpace LayoutsFriendster LayoutsPoslednje napisanoNajvredniji rodjendanski poklonSve ce to sutra biti juce Neka ostane vecna tajna Volela bih da se sebi vratim Lice nisam uspela da mu vidim Obozavam morske skoljke Kategorije postovaFeelingsStory PrijateljiAndjelinaPrincess silence vaske972 Svemirko Fridochka Giardia Freeda Linkovi
Blog Hosting
|
Najvredniji rodjendanski poklonPre tacno mesec dana bio mi je 35.-i rodjendan. Uff,sto ne volim taj dan. Ne znam zbog cega ali jednostavno ga ne volim. Od prijateljice, koju sam upoznala u bolnici stigao mi je SMS sa lepim zeljama i trazila mi je adresu da mi nesto posalje, sto neko vreme cuva specijalno za mene. ... Nekako je prosao i taj dan. Bilo je i gostiju i torta i poklona i valjda svega sto `kao` treba da bude za rodjendan. A nije mi bilo ni do cega. Najradije bih prespavala taj dan. Volela bih da ga nema u kalendaru. ... Proslo je par dana i stiglo mi je kroz postu obavestenje da dodjem da podignem paket. Znala sam da je od nje. Dok sam se kuci vracala opipavala sam da provalim sta bi moglo da bude i bilo je ocigledno da je knjiga u pitanju. Samo koja, pitala sam se. Obe smo veliki ljubitelji knjizevnosti. Od kad smo se upoznale i izasle iz bolnice svakodnevno razmenjujemo SMS porukice , redje se cujemo. Ko bi rekao da u bolnici mozes da steknes tako dobru prijateljicu ali eto sve je moguce. Ona je za mene prijatelj za ceo zivot. Posto stalno nesto citamo, cesto jedna drugoj preporucujemo knjige. ... Otvaram paket i vadim iz njega knjigu od njenog sugradjanina Gorana Petrovica - Sitnicarnica `kod srecne ruke`. Kada sam procitala tu knjigu secam se da sam joj odusevljeno poslala SMS i napisala kako davno nisam procitala neobicniju i lepsu knjigu i da cu morati da je imam jer cu zeleti da je procitam jos 100 puta. Na prvoj strani pisala je posveta : "Drago mi je sto sam imala priliku da te upoznam". - mart 2008 "J" Kada se prisetim svih rodjendanskih poklona u zivotu definitivno znam da nikada vredniji od tog nisam dobila.
Sve ce to sutra biti juceBio je to jedan dan. Ne tako radostan. Svi znate za taj dan. Zovu ga dan `D`. Bila sam jako bolesna. Morala sam da idem kod jednog lekara,pa kod drugog,do firme da odnesem doznake,jos po nesto da zavrsim i na kraju do biblioteke da vratim knjige i uzmem nove. Nije mi bilo ni do cega. U jednom trenutku sam se tako lose osecala, sve mi je postalo tuzno, kao da se naglo smracilo, iako je napolju peklo sunce. Osecala sam se kao da sam sama na celom svetu. Sela sam na jednu klupicu u parku i pocela da placem. Zvala sam mog andjela cuvara da mi kaze par njegovih lekovitih reci i malo me digne iz tog mulja u koji sam zagazila. Nekako sam na kraju stigla i do biblioteke. Uzela sam za citanje - -Uska vrata od Andre Gide, -Pripovetke od Dino Bucatija i -Pripovetke od Dostojevskog. Bibliotekarka je rekla -`Bas lep izbor knjiga`. `Pa bar da sam dobre knjige odabrala.Ceo dan mi je naopacke`- rekla sam joj. Onda je rekla nesto cega se uvek setim kada mi dodje taj bezvezni dan `D`. `Ma sve ce to sutra biti juce`. Zvuci sasavo, ali meni to stvarno pomaze. Neka ostane vecna tajnaPostoji jedna tajna,koju nikada ne zelim da otkrijem. Mogu ali ne zelim. Treba da ostane vecna tajna. I cuvaj je kao najdragoceniji kljuc,koji otvara odaje moga srca. Davno sam ti rekla da ti imas taj kljuc. Nisam znala ni gde,ni kako si ga pronasao... Mozda ga oduvek i imas. Mozda si ga dobio rodjenjem svojim. Mozda mi zato stalno govoris da si me oduvek voleo... Ali nikada neces da mi kazes zasto me volis toliko. Strasno sam komplikovana,vecito lutam po nekim lavirintima i resavam neke rebuse,bez resenja,igram se zmurke sa svojom senkom,trcim za nekim nevidljivim zmajevima... Pa kako onda mozes da me volis,kada ja samu sebe cesto ne razumem ? Ti kazes da me razumes bolje nego sto mislim... Da me cuvas i kada samu sebe ne cuvam... A ja se vec godinama pitam cime sam te zasluzila. Tebe,koga su mnoge zelele i jos uvek zele? Tebe za koga bi svaka rekla da si Mr Savrseni? Zasto si bas mene odabrao medju milion njih? A mogao si da biras... Zasto? Zasto bas mene? Kazes da je to Tajna... I treba da ostane vecna tajna za mene. Zbog tebe se osecam posebnom. I uvek cu se osecati posebnom. Ko zna mozda me zato i volis... ...jer nisam kao druge... ...jer sam Neobicna... Nije ni vazno. Necu da znam. Neka ostane Vecna Tajna. U tvom toplom srcu zakljucana. Volim te andjele moj cuvaru. Oduvek... Zauvek... Do poslednjeg otkucaja srca mog... Volela bih da se sebi vratimSve je vec davno izgubilo smisao.Mozda je i dobro sto sam pocela sad da pisem,jer cu imati uvid u promene,ako ih uopste bude i bilo. Ne mislim pri tom na one svakodnevne promene,mada dani cesto lice jedni na druge,vec mislim da ce se valjda nesto promeniti u mom pogledu na svet i naravno u mojim emocijama. Tako se dugo osecam prazno,da mislim da je sreca da nisam ranije pocela postove da pisem,jer bi me verovatno dotukla neka razmisljanja od pre godinu-dve dana. Retki su trenutci kada se necemu obradujem... A ne pamtim kada sam zaista bila srecna,pa makar na nekoliko dana. Kada citam postove teenejdzera cini mi se da jedino oni i mogu da osecaju onu ludacku srecu zbog nekih sitnica. Zadnjih nekoliko godina samo su se nizale lose stvari i ruzni dogadjaji u mom zivotu,tako da sam izgubila i snagu i volju da pokusam sama nesto da promenim... Ne uspevam sebe da nateram ni na silu da nekako sebi ulepsam zivot. Izgubila sam nadu da cu opet biti vesela kao nekada,da ce mi se vratiti avanturisticki duh,da cu voleti svaki novi dan... Zvucace kao fraza ali kao da mi je sreca okrenula ledja. Jedino vredno u mom zivotu je moj suprug.On nije izgubio ni veru ni nadu da cu biti bolje.Njemu je dragoceno samo to sto sam pored njega,jer me voli bas takvu kakva jesam... A ja mislim i tako se osecam kao da sam davno izgubila samu sebe. Nisam to vise ja.Ne prepoznajem se u ogledalu.Na nekim novijim fotografijama nemam utisak da sebe gledam. A sa onih starijih smesi mi se devojka koju sam volela i bila sam zadovoljna sa samom sobom. Volela bih da se sebi vratim...
Lice nisam uspela da mu vidimNisam vise ista kao pre... A mislila sam da cu vecno biti bezbrizna,vesela,opustena... Ne kajem se ni zbog cega. Ali bih se rado vremenskom masinom vratila u proslost i ispeglala mnogobrojne neravnine, na onom starom,izguzvanom cilimu,na kome sam godinama letela,ne razmisljajuci o posledicama,koje su me stigle. Bilo je lepo dok je trajalo.Nosio me cilim svuda gde sam htela. A volela sam da letim bas tamo gde obicne devojke ne lete. Trazila sam uvek nova odredista,gde bih sletela sa cilima i gazila po vatri i ledu mojim bosim stopalima.I da,znam da obicne devojke ne bi to radile.One su negovale svoja mala stopala.A moja su uvek bila ranjena i sa nalepljenim flasterima. Zato su mi uvek najudobnije i bile patike jer su mi cesto trebale da bih mogla da sto brze trcim jer sam zelela da idem ispred same sebe.Ni sopstvena senka me nije mogla stici. Ni stici,ni zaobici. Vratila bih se vremenskom masinom da ispeglam taj izguzvani cilim,samo sto ima jedan mali problem... Ne peglam bas najbolje. Ne znam,mozda je problem u pegli. Mozda mi treba neki najnoviji model pegle koji radi na daljinsko upravljanje. Mada cisto sumnjam.I ta pegla bi kod mene otkazala. Mozda sam pogresan cilim odabrala.Trebala sam da odaberem onaj koji se ne guzva.Ali nazalost nisu ga tada imali u radnju. Imali su jedan koji je bio u izlogu i posvadjala sam se sa prodavcima,koji su bili tvdoglavi,pokusavajuci da samnom nekako izadju na kraj i ubede da taj iz izloga nije na prodaju i da za samo 2 dana stize gomila istih takvih. Za samo 2 dana ?!!!!!!!! Nisam ja mogla toliko da cekam. Uvek sam negde zurila. Bojala sam se da ne zakasnim. Da nesto ne propustim. A eto propustila sam... Propustila sam svoj zivot. Isao je podmuklo zamnom.Trubio je i trubio da mu se sklonim sa puta. I sta sam ja mogla? Sklonila sam se sa puta.Presla u drugu,sporiju traku. On me je kao munja zaobisao. Uspela sam samo da vidim otvoren prozor i ruku koja mi mase. Lice nisam uspela da mu vidim.
Obozavam morske skoljkeBudi me istovremeno lavez psa,kucanje na vratima i zvuk za SMS sa mobilnog.Gledam kroz spijunku,nikog nema.Uzimam mobilni i citam SMS - `Otvori paket.Ispred vrata ti je`. Otvaram vrata i nalazim paket upakovan u plis krv crvene boje.Osvrcem se oko sebe.Nema nikog u blizini.Zatvaram vrata i zbunjeno spustam paket na krevet. Uzimam ponovo mobilni da proverim broj sa kog je poslata poruka.Ali poruke vise nema.Kao da nikada i nije bila tu.Znam da je nisam obrisala.Bas cudno. Otvaram paket.U njemu je samo jedna velika morska skoljka. Prislanjam je na uvo i cujem sum morskih talasa.Opija me taj zvuk.Iznenada cujem i neki sapat`Nikada vise nece nista biti kao pre`. Smesno mi je.Kao da ja to ne znam i sama.Odavno to znam. Znaci da se spremam opet za neko novo poglavlje u mom zivotu.Eh,a vec sam se dosta umorila od tih poglavlja.Pa dobro,bar mi je zivot raznovrsan.To se ja samo tesim... Umorila sam se vec od brojanja tih poglavlja,koje svi mi imamo i racunamo ih kao `pre` i `posle`.Volela bih da dodje to jedno stabilno poglavlje i da traje do kraja.Ali takva sam,da bi mi sigurno to mirno poglavlje dosadilo. Neka,nema veze,pomiricu se sa tim... Neka,ako bas gospodjica sudbina tako hoce,neka opet bude red na `nikada vise nista nece biti kao pre`. Cuje se signal za SMS sa mog mobilnog. Ovaj put pise da je od Gospodjice sudbine,iako je nemam u imeniku.Pise `Aprililili`. Odgovaram `Malo si poranila.Jos nije prvi april`. Stize poruka od nje `Malo si zakasnila` Saljem joj ` Od nje se vraca `Uzmi ponovo skoljku i oslusni`. Prislanjam skoljku na uvo.Cuju se talasi.A onda pocinje da se razleze smeh,sve glasniji i glasniji. Uzimam mobilni i brisem sve njene poruke. Pas dolazi do mene i lize mi ruku.Mazim ga po cupavoj glavici i kazem mu `Obozavam morske skoljke`.
|
|
Hvala sto me podsecas.Bez tebe ne bih znala da sam zakasnila.