Lilith

28/6/2008

Noć kada su plakala stakla...

Retko ćutim...

Sinoć jesam...

Cave je promuklo pevao „I don't believe in an interventionist God, but I know, darling, that you do…“, kiša je udarala tercu po haubi, slivala se bezobrazno niz omusavljene prozore... sa leve strane je neko već požnjeo žito... sa desne su nailazila svetla... i gubila se ponovo u mraku koji je gutao...

Onda je Cave rekao nešto poput... „...she will keep returning, always and evermore…“ i vazduh je postao gust i lepljiv... i ja sam otvorila usta a on se drsko slepio sa glasnim žicama i onemogućio me da pokvarim trenutak savršene tišine...

Dok smo stigli do „Into my arms, O Lord…” kapi su počele da se slivaju i sa unutrašnje strane stakala u koja sam, zbunjeno zurila… zar I stakla plaču?

13:36, 28/6/2008 Poslao SRNA

??????
zbun

13:51, 28/6/2008 Poslao Specificna

Jel se nesto desilo, ili je noc prosto bila takva? :)

14:22, 28/6/2008 Poslao mazzapsycho

kad se mnogo i toplo unutar njih dise.

13:23, 29/6/2008 Poslao Lilith

@Srna... same here...

@specificna... valjda takva noc... trenutak jedan... za koji posle budes zahvalan... jedan od onih koji daju boju danima...

@mazza... sve ti znas :)))))

14:06, 29/6/2008 Poslao mazzapsycho

hm... ponesto.

14:45, 29/6/2008 Poslao Lilith

Cccc, draga... nije lepo biti lazno skroman:D:D:D