Cini mi se nekad da doticem dno.

Kad stigneš do dna,jedino možeš prema gore ;)

logično,zar ne? :))

mislim da, da, mozda se opametim;)

Pa lutko, stvar je prosta, pad svih moralnih vrednosti...
Nešto što se nekada cenilo, sada je sasvim nepoželjno, čak štetno.
Zašto je narod rekao: Dobar i Budala, braća rodjena!!!
Nije problem u tebi.
Problem je u ljudima jer su se iskvarili, a ti budi dobra takva kakva jesi sada.
Sve će doći na svoje mesto, i sve ima svoje zašto...
Pozz..

za početak, prestani da veruješ u boga i počni da veruješ u sebe. posle je lako.

Nista se ne postize samim traganjem za odgovorom zasto smo razocarani u ljude. Maltene su svi, pa se tako sve vrti u krug. Vrati samopouzdanje, nabaci zanosan smesak na lice i zivi svaki dan kao da ti je poslednji, a ne obaziri se previse na to sta drugi ljudi, narocito pesimisti, imaju da kazu.... :-)))

problem nikada ne moze da bude u jednoj osobi, ali uvek morash pocji od sebe.. uvek moze bolje i vishe, ali ne sme to da ti bude cilj.. morash da verujesh u sebe i u druge i da se okrenesh pravim stavrima i vrednostima.. kreni od pochetka i budi strpljiva.. srecjno..

Bogami, veliki savet ti tražiš draga devojko i pitanje je, ko je stvarno moralno i psihološki dovoljno moćan i čist, da ti može na tako složeno pitanje dati pravi i zadovoljavajući odgovor.
Kako ti da među nama ovde prepoznaš ko je dobar, a ko ne? (?)
Mnogo je ljudi naučilo da se ponaša pritvorno i zato ti tako prolaziš, jer ti kao i na velikoj - dakle javnoj sceni, nemoralni propovedaju moral i to je paradoks.
Ne bih da dajem sebi nikakvu prednost nad ostalima, ali zbilja danas je tako malo tako finih karaktera, koji još znaju da čuvaju druge od sebe - svaka čast.
Ali mogu da se poslužim mislima mnogo mudrijih od mene samog i da te podsetim na sveto pismo i na jednu (od mnooogo) divnu misao zabeleženu tamo: "NE STAVLJAJU SE BISERI PRED SVINJE"...
A moja lična preporuka ti je, kao i nekih ovde, da dobro pogledaš sebe, pa oko sebe, a tek onda da kreneš dalje...ali morao bih ti baš mnoooogo sad da kuckam i previše za jedan kometar..
Želim ti sreću svakako..:)

Nemoj tako Lea,znam kako je to. I ja sam se nekad osećala tako da dotičem samo dno... ali pogrešila sam što sam to i pomišljala. Zato nabaci osmeh na lice,reši problem ako ga imaš i okreni se sebi.

cudni su putevi nasi, kroz zivot vode nas usponi i padovi, trenuci vise ili manje bolni, radost koja nas ispunjava .... kazu da smo krojaci svoje sudbine, ali ... istina je da na mnoge stvari ne utjecemo sami, jednostavno se dogode i dotaknemo dno, emotivno porazeni, povrijedjeni, razocarani
tezimo k tome da smo bolji i kvalitetniji kao osobe, na taj nacin mozemo pruziti vise i uzdici se, ipak nece u nama svatko prepoznati ono sto se krije iza vanjstine, stoga ne vrijedi zamarati se koliko smo dobri drugima, vec krenuti od toga da prvo ti budes zadovoljna sobom, jednom kada cijenis sebe ... cijene te i drugi ;)))
glavu gore i samo pozitivno ....