|
Kakav je divan osecaj kad je svuda oko tebe mir, spokoj, harmonija....Sve ide nekako svojim uobicajenim a lepim tokom. Posao, kuca, razgovr,dogovor, osmeh, paznja....I prosto se osecas kao da lebdis. Kao da si ne bas na sedmom nebu ali tu negde blizu. Ali valjda kad si blizu neba uvek mozes da ocekujes i munju iz tog vedrog neba. A te su najagore. Munje iz vedra neba te pogode a ti si nespreman, ne ocekujes je, i onda te tako strasno zaboli, i ta munja udara direktno u srce, jer je dosla od tvog rodjenog (pa jos prvorodjenog). I tu se pamet pomeri, neznas sta te je snaslo, cime si zasluzio tu munju, dali samim cinom rodjenja istog, ili dugim godinama briznosti,odgajanja, ljubavi, besanim nocima bdenja pored kreveta dok temperatura ne padne, besanim nocima cekanja da se vrati iz grada, kolacima koji su omiljeni, patikama,majicama,farmericama,jaknama.....zivotu koji sam mu podarila. Ni jedna munja ne moze tako da dotakne i povredi, kao ova munja iz vedra neba. A tako je bilo vedro,suncano,mislila sam da je ceo svet moj. Vratice se opet i sunce i vedro nebo, ali ostaje taj gorak ukus, i oziljak. Mozda postoje neki melemi koji te oziljke uklanjaju. Ako neko zna neka mi javi, jer ovo strasno boli. |
Komentari
|
|
|
|
|
Poslao
|
|
|
|
|
Poslao
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|