Laki - Miskovo punoletstvo

9.4.2008

Miskovo punoletstvo

Nekoliko godina unazad neminovno je bilo da smo s vremena na vreme mi kao porodica bili pozivani na proslave 18.rodjendana. To je poslednjih godina trend da se to slavi kao neki veliki dogadjaj. Iskreno receno ja se ni ne secam mog 18.rodjendana. U stvari ne secam se kako sam ga proslavila, i da li sam ga uopste slavila.
Pisala sam vec o prvim septembrima i koliko su oni bili bolni za mene. Nekoliko godina za redom, a onda polako pocinje i tuga i tiha patnja kad je 18.rodjendan u pitanju.

Ali zaista je istinita ona ( ne znam cija al je pametna ( 'NIKAD NE RECI NIKAD").
Ja sam bila kategoricna i zauzela "cvrst" stav povodom proslave Miskovog 18. rodjendana. NECU GA SLAVITI , u tom smislu da necu zvati goste,angazovati muziku, iznajmiti restoran, ...Rekla sam da ko hoce da dodje,dobrodosao, a nisam mogla da podnesem tu simboliku 18. rodjendana PUNOLETSTVO, ODGOVORNOST, SAD SI SVOJ COVEK, SAMOSTALNOST...... sva ta simbolika koja se nikada nece odnositi na mog Milosa. To mi je bilo kao neka ironija sudbine, farsa, neznam ni sama kako sam na to gledala. Samo ne zelim da me neko pogresno razume. Sve njegove rodjendane sam proslavila i to od srca, ni bolje ni losije nego starijem sinu, ali taj 18. mi je bio posebno bolan.

Dva meseca pre Miskovog 18. bili smo pozvani kod rodjaka na rodjendan. Normalno idemo svi. Rodjendan u restoranu, muzika-citav orkestar, pevac, pevacica,atmosfera do usijanja. Moj Miskic uziva, igra, tu su sve poznati ljudi,tetke,ujke, ujne, prijatelji......I........... pita me "Laki, mogu i ja imam rodjendan?"
To nije sekund, to je manje od sekunde kada se u glavi nesto prelomi, pa onda ja sebi postavim pitanje:
"A, Laki hoces li ga zeniti?"
"Hoces li ga pratiti u vojsku?"
"Hoce li ici na matursko vece"

"Nista od toga nece biti."

"A kad ce on biti zvezda veceri, ako ne za svoj 18.rodjendan?"

"Batali Laki simboliku 18.rodjendana, ucini za svoje dete nesto sto ce pamtiti ceo zivot"

Ne znam ko i neznam sta mi zivotu stalno podapinje nogu na ovom mom putu koji se zove zivot, ali ni tada kad je vec sve bilo dogovoreno, svi gosti pozvani, sve organizovano, stize vest kao grom iz vedra neba - moja svekrva je umrla. Tacno dve nedelje pre njegovog rodjendana.

Bilo mi je jako zao svekrve, namucila se,bila je vec dugo bolesna i nije joj bilo spasa, ali........ bila sama tako ljuta,besna , ne na nju, na sudbinu sto mi ne da da malo dignem glavu, da udahnem punim plucima. Imam osecaj da se stalno nesto gusim. A ne znam u cemu, i zbog cega.

A rodjendan zakazan. Sad to treba sve drugacije organizovati. Uhvatila me neka tuga. Mom Misku da se dodje na rodjendan kao na neku dacu-ne daj boze. Al sta je tu je, ne mogu da vredjam osecanja mog muza. A on do poslednjeg dana, kidao se u sebi . On Milosa ne voli ,on njega obozava. I za njega je to bilo kao da mu krademo nesto najlepse sto ce doziveti u zivotu. Muziku smo vec bili otkazali, ali Bogu hvala muzicara ima na svakom koraku, pa se prosto nude.

Bila je njegova odluka, nisam uticala ni jednim gestom, moj muz je odlucio da pozove neke muzicare : kontrabas, i harmonika. Mislila sam da to nece vredeti nista, ali ko ne veruje nek proveri.

Uvece smo otisli u motel, Misko je svakog gosta docekao na vratima, odveo do stola, bio veseo, igrao, brat i njegovo drustvo su pravili stimung cele veceri . Na kraju sve goste moj Miskic je ispracao, zahvaljivao se, i bio je ZVEZDA VECERI.

Slika koja je u foto galeriji je sa njegovog 18. rodjendana i mislim da dovoljno govori i o njegovoj a i mojoj sreci.

• Pošalji komentar! • Obavesti prijatelja!

Komentari

9.4.2008 - 22:54

Poslao kojak