|
Јуче је био рођендан мом тати. Нажалост пуне 24 године није међу живима. Сад већ не могу да се закунем да не прође ни један дан да га се не сетим увек по нечем лепом, али врло често ми је у мислима,и јако радо га се сећам и причам о њему.Кад год на неком дружењу се спомене тема детињства, или кад причам мојој деци о детињству,морам да кажем да сам имала предивно ,срећно ,пуно љубави детињство а опет са друге стране јако смо сиромашно живели и та немаштина увек превуче сенку преко све оне топлине коју смо ја и моје сстре добијале од наших родитења. Ово је једна кратка прича из мог детињства која у мени увек изазове помешане емоције. Мој отац је био велики мајстор-зидар. Радио је у једној малој грађевинској фирми у нашем месту. Плате јадне бедне а посао тежак.Свако јутро одлазио је на посао бициклом,а мама му је спремала доручак и стављала у његову торбицу,све заједно са алатоом,чекић,мистрија,фангла....Торбица,стара,похабана,као оне некада што су се носиле у школу,са металном копчом. Тата је инсистирао да мама свако јутро скува два јаја.Проведе на послу осам сати,по свакаквом времену и киши и сунцу на прљавој грађевини.У пола три кад стиже кући на свом бициклу,све са торбицом на пак трегеру, ја и моја старија сестра се поломимо која ће пре доћи до торбице да видимо шта нам је тата донео. А знале смо да ту увек има једно кувано јаје за нас. И дан данас осећам укус куваног јаја из татине торбице. Никада, ништа слађе нисам појела и никада се ничему више нисам радовала него том куваном јајету. Био је велики човек,велики родитењ, један од милион. Ни сва блага овог света не би ми могла надокнадити његову љубав. |
Komentari
|
|
|
|
|
Poslao
|
|
|
|
|
Poslao
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao