10.3.2008
Kad nemiri budu dio nas
|
Kad sam bila mala pa jos isla u skolu imala sam pet iz srpskog. Evo sad priznajem da sam ponekad trazila pomoc od sestre kad su bili pismeni zadatci sa slobodnom temom. Dok se moj Miskic vrtucka tu pored mene ( ko zna sta mu je na pameti kad ovako veselo podvriskuje) razmisljam kako sam samo u tuznim situacijama i u teskim momentima znala da ostavim dobar trag na papiru. Neznam sta je to. Da li sam imala malo srecnih trenutaka u zivotu ili su suvise kratko trajali da bih mogla da ih duboko osetim.Secam se kad je profesorica podelila sve vezbanke a moju ostavila poslednju i zamolila me da procitam pred celim razredom svoj sastav. Ej ljudi stvarno ne bih da budem pateticna, ali ceo razred je plakao. Pisala sam o smrti mog mladjeg brata od tetke. Nije poenta ove price moj "talenat" za pisanje,nego sto svaki put kad mi je tesko osetim neodoljivu potrebu da to napisem. I sad mi je tesko, iz meni dobro znanih razloga. Nije u pitanju moj Miskic. Vec sam rekla da je on moj smisao zivota i moja radost. Veceras kad se vratio iz skolice, pitam ga "Sta ste radili u skoli" a on kaze "Pio sam sokica" Pa kako onda da ga ne volim.
E sad imam punu koncentraciju, jer poceo je film sa Stivenom Segalom a on ga prosto obozava.
Volim dobre pesme,pogotovu iz perioda moje mladosti ( a to je bas nedavno bilo) , i zaista "Kad nemiri budu dio nas i kada nam kucne zadnji cas....". sednem i napisem nesto i bude mi lakse. Jednostavno moram to podeliti sa nekim. |
Komentari
10.3.2008 - 22:38
|
|
|
|
|
Poslao Anoniman 10.3.2008 - 23:35
|
|
|
|
|
Poslao 10.3.2008 - 23:41
|
|
|
|
|
10.3.2008 - 23:46
|
|
|
|
|
10.3.2008 - 23:46
|
|
|
|
|