Lajanje na zvezde

Gledam onomad kviz „Želite li da postanete milioner?“. Nisam odavno. Ne mogu vam opisati napad smeha kada ugledah voditelja. O.k., lik je i dalje elegantno popunjen, odelo na njemu samo što ne popuca po šavovima, kravata ga malkice guši – ništa novo. Ali frizura i brada od 1,2,3 dana – e, to je već nešto! Prvo pomislih: očajnički pokušaj brice da od guzice napravi lice (izvin’te, ali tako se u mom kraju kaže). A onda, ukazao mi se Nikola Kojo u filmu „Mi nismo anđeli“: takva frizura, upadljivo čačkanje zuba i arlaukanje Gori vatra sad u nama, gori ljubav... E, tada sam zaurlala od smeha. Možda je to in, možda je to fancy, ali meni je takav look prototip džibera iz navedene scene filma i ništa više!

I tako se ja smejah do polovine emisije. Na kraju sam plakala. Kako bre da ne plačem, kad u vrućoj stolici sedi tip koji nikad čuo za Maju Pliseckaju. Uh! I onda se isplakah. Pa nisam valjda luda da se opet prijavim za glupi kviz sa glupim učesnicima. Bolje da plačem. A jesam se prijavila jednom. Pukla zbog nečije gluposti, rekla sebi „Ma ići ćeš ti tamo da uzmeš parice, vidi kakvi ih sve kreteni uzimaju“ i prijavila se. Prođe neko vreme, kad zove me teta. Kao, ona će mi postaviti 10 pitanja i ako prođem, eto mene u kvizu. Lepo mi krenulo, a onda..serija od par neverovatnih pitanja...evo, probajte i vi da odgovorite (ali bez pomoći interneta, no-no!) :

1. Italijani kažu te desco za pripadnika koje nacije?

2. Šta je inkunabula?

3. Koji Rimski car je dao nalog da se zida koloseum?

Na kraju, kaže meni teta da nisam prošla (ma nije valjda?!). Ja ostala bez teksta. I odustala. Za sva vremena. Ali kopka me - kako pojedini „genijalci“ dođu do učešća u tom kvizu?