Žene, za razliku od muškaraca, ne zabace na rame svežanj i mač, i ne popnu se na konja i ne idu u susret herojskom izazovu. Više nalik samoj Lilit, one nemaju izbora, osećaju se prinuđenima i prognanima u svest. Ona počinjava greh, veruje samo sebi i odbacuje zaklon bilo kog tradicionalnog ubeđenja.

Ženska nagonska strana Lilit dolazi do izražaja prilikom seksualnog odnosa, u kome žena može da se preda fizičkim senzacijama dubokog snažnog orgazma koje je preplavljuju. Ako nije emotivno vezana za svog ljubavnika, ona još jasnije doživljava zaprepašćujuće prepoznavanje svoje prirode Lilit i nagonsku mudrost svoga tela. 

Ona večno pati zbog ljubomore prema Evi koja ostaje u muškarčevom zagrljaju. A Eva se, sa svoje strane, oseća privezanom za zemlju, za muškarce, okovana decom i u njoj se, kao u ogledalu, odražava ljubomora Lilit...

Lilit je prognana sa neba i budući zapostavljeno, odbačeno žensko svojstvo, postaje đavolova nevesta, ona predstavlja nagon za pobunom. Muškarci je doživljavaju kao zavodljivu čarobnicu, dok za žene ona predstavlja tamnu senku sopstva koja je udata za đavola.

Lilit je nagonski, zemaljski vid ženskog i živo otelotvorenje Adamovih putenih žudnji. Nagonsko svojstvo ženskog koje potiče od Boga i Đavola, i koje je na najneposredniji i iskonski način povezano sa ljudskom vrstom.

Eva nije toliko moćna ni tako drevna kao Lilit, s kojom se Adam susreće samo u noćnim erekcijama dok spava i sanja. A tu je i zamka osvetničkog, smrtonosnog gneva Lilit, zbog koje muškarac mora uvek da bude na oprezu.

Lilit, prva žena koju je Bog od zemlje stvorio, prvo je unižena, a potom uzvišena da postane bič Božiji. Lilit, čas Boginja, čas zloduh, nekad zavodnica, đavolova nesvesta, Božija milosnica, plameni mač, koji uvek plamti na dverima raja.

I am the first and I am the last.

I am the honored one and I am the scorned one.
I am the whore and the holy one.
I seduce, I destroy, I have no heart...

Come to me, I need your seed,

I want all of you.
 
Why do you resist me?
Is it because I am stronger than you
In the darkness of the night?

You say I am an illusion, like a dream.

Poor fool, I am no dream.

Behold me!
Yes, I am tempting you. I am temptation.

I am your salvation.

You must give yourself to me,

Give your sins to me.

I will take you beyond sin.

I am the door to the garden.

But I will not submit to you and be put beneath you,

Like a serving maid.

He conquers me who dares to pay my price.

I ask too much, you say?

Yet I give all.

Bog stvori Lilit prvu ženu baš kao što stvori Adama, ne od njegovog rebra, već direktno iz same zemlje. Ali Adam i Lilit nikada ne življahu u miru. Mi smo oboje jednaki, jer smo načinjeni od zemlje, smatraše Lilit. Ona se ne slagaše s njim u mnogom i odbijaše da leži pod njim tokom polnog opštenja, a zasnivaše svoju žudnju za jednakošću na tome do oboje behu od zemlje stvoreni.

Ona odbija da bude samo zemlja za Adama. Ona želi slobodu da se kreće, dela, bira i određuje. Njena su svojstva sloboda, pokret, nagonsko ponašanje. Lilit predstavlja ono svojstvo kod žene koje odbija da bude sputano odnosom. Ona ne želi jednakost i istovetnost u smislu jedinstva ili spajanja već podjednaku slobodu da se kreće, menja, i da bude svoja. Ona živi sa čovekom kad joj je volja. Ona uzdiže čovleka da bi ga zajahala zbog sopstvenog zadovoljstva i moći. Ona neće da se preda i pogne glavu, odbija da se preda premoćnoj muškoj snazi i moći logike, već umesto toga bira pustoš divljine.

Lilit, neodoljivi, dugokosi zloduh noći je razorna oluja. Ona ovladava muškarcima i ženama koji spavaju sami, te izaziva erotske snove i noćne orgazme. Zovu je Krilata, veštica, čarobnica, volšebnica. Bila je Adamova prva žena, par Levijatanu, te čak i milosnica samog Boga.

Ona je nastala iz haosa. Ona je protiv-sila, činilac ravnoteže, suprotna Bogu i njegovoj dobroti i njegovom muškom liku, ali i jednaka njemu.

Lilit je prognana sa neba i budući zapostavljeno, odbačeno žensko svojstvo, postaje đavolova nevesta, ona predstavlja nagon za pobunom. Muškarci je doživljavaju kao zavodljivu čarobnicu, dok za žene ona predstavlja tamnu senku sopstva koja je udata za đavola.

Lilit je nagonski, zemaljski vid ženskog i živo otelotvorenje Adamovih putenih žudnji. Nagonsko svojstvo ženskog koje potiče od Boga i Đavola, i koje je na najneposredniji i iskonski način povezano sa ljudskom vrstom.

Eva nije toliko moćna ni tako drevna kao Lilit, s kojom se Adam susreće samo u noćnim erekcijama dok spava i sanja. A tu je i zamka osvetničkog, smrtonosnog gneva Lilit, zbog koje muškarac mora uvek da bude na oprezu.

Lilit, dugokosi zloduh noći jeste snaga, sila, svojstvo za sebe, otpadnik, slobodni duh... Lilit se pojavljuje u Zoharu, Knjizi Sjaja, kabalističkom spisu iz trinaestog veka i reči o njoj su napisali muškarci da bi upozorili druge muškarce na njene moći. Ona je pomazala svoje telo uljem i igrala naga u pustinji ispred vatre.

Lilit, ozloglašeni noćni zloduh, duge kose pušta.

Lilit ženski zloduh noći, liči na čoveka ali ima krila.

 Ne treba da spavaš sam u kući, jer ko god spava sam u kući Lilit ga uzme pod svoje........

Ko je Lilit? Evina prethodnica – ženski zloduh noći, duge crne kose... Ona liči na čoveka ali ima krila...

Po kabalističkom predanju Lilit je ime žene stvorene pre Eve, u isto vreme kad i Adam, ne od njegovog rebra već direktno iz same zemlje. Mi smo oboje jednaki, rekla je Adamu, jer smo načinjeni od zemlje. Zbog toga su se posvađali i Lilit se razbesnela i otišla iz Raja...

Eva može da zadovolji svoje potrebe u jednoj vezi. Lilit ne može. Ona mora da se odvoji i pobegne. Ona odbija da bude zavisna i potčinjena. Neće da bude ni sputana ni okovana. Potrebno joj je da bude slobodna, potreban joj je pokret, promena...

Lilit živi sa čovekom kad joj je volja. Uzdiže čoveka da bi ga zajahala zbog sopstvenog zadovoljstva i moći...

Odbojna mi je ta Eva, to podložno i poslušno plavokoso stvorenje... žena koja radi sve što se od nje očekuje zbog sopstvenog snažnog patrijarhalnog rasuđivanja, jer žena nema druge časti do časti u bračnoj vezi sa svojim mužem... Nikad mi nije  prijala ta uloga...

Lice mi je pravo egipatsko, sa blago visokim jagodicama koje mojim očima daju oblik badema. Nos blago povijen, oči duboko usađene, te izgledaju tamnije nego što jesu. Kosa mi je bujna i gusta, one tamno mrke boje što samo što ne pređe u crnu, savršeno je ravna i glatka, i ponekad je savijem u punđu na potiljku, nekad od nje napravim krunu na vrhu glave, a kad je vruće pustim je u dve pletenice na grudi. Ali većinom je nosim raspuštenu,  razdeljenu na sredini. Hrabra sam, čak i drska, kad je o ružu za usne reč... i volim duge minđuše...

Možda sam malo niža nego što je uobičajeno, ali proporcionalno građena. Volim da nosim haljine, po svom ukusu, da se uvijaju oko mene i padaju skoro do zemlje oko mojih nogu. I nosim sandale, svih duginih boja. Ruke su mi nežne i gipke, i mažem nokte isto onako hrabrim bojama koje koristim i za usne. Crvenu toliko tamnu da izgleda kao crna i boje što se prelivaju kao duga, od kojih mi nokti izgledaju kao opali, a puštam ih da rastu, da mi budu dugi...

Ja nisam, niti sam ikad bila, moderna žena. Ne osporavam ja modu, ali ona nekom pristaje ali meni ne. Ljudi slede modu i menjaju je stoga što novina privlači podstiče. Ali ja, večna žena, pradrevno, arhetipsko žensko, ja se ne obraćam površini svesti, već onom drevnom i prvobitnom u duši svakog muškarca, i moja privlačnost može da se suprotstavi privlačnosti svake moderne žene.

Možda one imaju ljubavnike, ali mene su voleli i mene vole!