Aj sad malo i o softveru (vi'š, i neke stručne izraze znam :D) To bi bili programi u koje se razumem. Donekle. Tu je na prvom mestu Word. E za taj sam pravi stručnjak. Nema toga što u Wordu ne bih umela da uradim ;) Pomalo znam i Photoshop, onako, neke osnovne stvari. U ove html kodove se ništa nisam razumela pre, al otkad sam ovde, na Blogoyu i njima sam se bavila. Tako da sad znam, recimo, da promenim font ili sliku ili neka druga bitna i nebitna svojstva. Znam i da dodam zvezdice koje prate miša... svašta nešto pametno :))) 

Dakle, smatram da sam, bar onako, osnovno, pismena, što se tiče računara. Čak i kad nešto ne znam, znam ko zna, pa pitam. I verujem da ponekad nekog smorim svojim pitanjima. Kao i mene što iznerviraju glupa pitanja onih koji o računarima znaju još manje od mene (a ima i takvih, mada je u to teško poverovati :D)

Uglavnom, najviše od svega se razumem u msn i chatovanje preko istog. ;)

I tako... dakle... danas, u ranu zoru, negde oko pola deset, zazvoni meni mobilni... Na displeju piše – ''O ne, opet onaj'' – neko za koga se uvek kajem što mu dadoh broj. Javim se, šta ću, ja sam fina i lepo vaspitana ;)  Sve u svemu, priča teče ovako nekako, u kratkim crtama – hoće on da mu objasnim kako se chatuje preko msn. Upoznao neku devojku na Krstarici, onu mu dala 'nekakvu adresu' (tako mi reče) i hoće njegov msn. A on nema pojma o čemu se tu radi. Kako je uopšte došao do Krstarice i do nje, pitam ja, a on kaže kolega mu na poslu pokazao sajt i uputio ga kako se to radi. A sad je na godišnjem pa nema pri ruci kolegu, te mu trebam ja. Pitam ga ima li uopšte msn, kaže da nema.

Dakle, prvi korak ti je da to instaliraš...

I tako, dam se ja u objašnjavanje kako se koristi msn. I pričam, pričam i pričam... on povremeno kaže aha, mhm, da i slično. I objasnim mu ja sve. Super. I sve je shvatio. Odlično. A onda se setih da ga upitam kakav je komp kupio. Jer, koliko ja znam, do sad ga nije imao. I kaže on meni, ladno, ''A, ne, još ga nisam kupio. Nešto nisam pri lovi, kupiću ga za mesec-dva.'' U tom momentu sam zaboravila da sam lepo vaspitana. Jednostavno sam, kulturno i fino, prekinula vezu...

Čitala sam jednom neku knjigu – Internet for dummies – i slatko sam se smejala prvoj rečenici koja je glasila, parafraziraću – «Prvi korak je da uključite svoj računar, budete li ovaj korak propustili, teško da ćete išta dalje moći da uradite.»

Jbg, šta da vam kažem... pogrešila sam... prvi korak ka chatu nije instaliranje mesindžera. Nije čak ni uključivanje računara...

Prvi korak je, definitivno, da imate uopšte računar...

"Zamislio sam je kako pegla male dečije stvari, video sam sebe sa novinama otvorenim na sportskoj strani, i čuo sam radio sa večernjim željama slušalaca...
Znam, nije to idealna slika, štaviše, feministkinje bi je rado iscepale u paramparčad, ali, ja je nisam ni spomenuo misleći da je idealna. Nipošto. Hteo sam samo da objasnim šta se događalo sa mnom.

Dotad sam devojke, razmišljajuci o njima, uglavnom svlačio do gole kože. U mojim malim noćnim fantazijama bile su postrojene kao na sistematskom pregledu, i retko je koja uspela da sačuva na sebi par crnih čarapa, ili neku sličnu perverznu krpicu.
Ona je bila prva koju sam obukao u nešto..."

Đ.B. - Tri posleratna druga