Završavam pisanje na ovom blogu, na kom je sve i počelo. Ne, ne odlazim zauvek. Verovatno ću se jednom vratiti, ne zatvaram vrata za sobom nikad... ne brišem ni blog ni postove, oni su deo mene...

Želim samo da još nešto poručim nekome... Znaće on, ako bude čitao...

Hvala ti što postojiš i što si bio deo mog života, bar na kratko. Srećna sam što sam te poznavala. Jedna si od retkih svetlih tački u mom sjebanom životu. Uvek ćeš imati posebno mesto u mom srcu, jer to i jesi – poseban!!! Svako je od nas ponekom sličan, al ti si unikat... Nikada te neću zaboraviti. Preboleti verovatno hoću, ali to neće biti uskoro. Srce i duša za tobom boleće još dugo, dugo... Volela bih kad bih te bar još jednom videla, čula ti glas, poljubila oke moje wepe... Ali znam da neću više nikad...

Izvini, previše sam se zanela, previše htela...

Idem sad – vratiću se kad ova bol koja me razbija bar malo umine...