...Otkrila sam da treba da se borim sa jednim priviđenjem. A to priviđenje beše žena. Bila je beskrajno saosećajna. Bila je beskrajno ljupka. Bila je do krajnosti nesebična. Bila je neobično snažljiva u složenim veštinama porodičnog života. Ako je na stolu bila kokoška, ona bi uzela nožicu; ako je bilo promaje, ona bi sela tako da njoj smeta. Ukratko, bila je sazdana na takav način da nikad nije donela odluku niti imala svoju želju, već je uvek više volela da se slaže sa odlukama i željama drugih. Ne moram ni da pomenem da je, iznad svega, bila čedna...

Šunjala mi se iza leđa i šaputala – Budi saosećajna, budi nežna, laskaj, obmanjuj, koristi sve veštine i načine svog pola. Nikad ne dopusti da bilo ko posumnja da imaš svoje mišljenje. Iznad svega, budi čedna...

Okrenula sam se i ščepala je za vrat. Učinila sam sve što je bilo u mojoj moći da je ubijem. Moje opravdanje, kada bi me izveli na sud zbog toga, bilo bi da sam to uradila u samoodbrani. Da nisam ja nju ubila, ona bi ubila mene!