Živeo sam u šumi. Tu je bila moja kuća i ja sam je voleo. Želeo sam da uvek bude čista i pospremljena. Jednog sunčanog dana, dok sam čistio otpatke koje su iza sebe ostavili izletnici, začuo sam korake. Provirio sam iza drveta i video da devojčica sa korpom ide niz put. Odmah mi je bila sumnjiva jer je bila tako čudno obučena, sva u crvenom, sa pokrivenom glavom, kao da nije želela da je neko prepozna.

E, sad, znam ja da ljude ne treba suditi prema onome što oblače, ali ona je bila u mojoj šumi i osećao sam da o njoj moram saznati nešto više. Upitao sam je kako se zove, odakle je došla, znate već, to što ide. Prvo mi je rekla da ne razgovara sa strancima. To me je prilično uzrujalo. Stranac? Ma, nemoj! Na koncu, ja sam već odgojio celu porodicu mladih u ovoj šumi. Onda se ona malo smirila i ispričala mi priču o tome kako ide kod bake koja je bolesna i nosi joj ručak u korpi. U suštini, izgeledala je kao poštena osoba, ali mislio sam da bi trebalo da je naučimo da nije pristojno ući u nečiju kuću tako sumnjivo i neprikladno obučena. Pustio sam je da ide svojim putem, a ja sam prečicom otrčao do bakine kuće. Kad sam video tu krasnu staricu, odmah sam joj objasnio šta je bilo i ona se složila da njenu unuku treba da naučimo da bude malo pristojnija. Dogovorili smo se da se ona neće pojaviti dok je ja ne pozovem - zapravo, ona se sakrila pod krevet.

Kad je stigla devojčica, pozvao sam je u spavaću sobu gde sam ležao u krevetu. Čim je ušla, napravila je nepristojnu opasku o mojim velikim ušima. Mene su i ranije vređali, pa sam pokušao popraviti situaciju rekavši da su mi uši velike da bih je bolje čuo. Bila mi je namera da joj pokažem da mi je draga i da uvažavam ono što ona kaže. Ali je ona napravila i drugu mudru opasku o mojim buljavim očima. E, jasno vam je sad šta sam počeo osećati prema ovoj devojčici koja se tu pravila fina, a očigledno je vrlo nepirijatna osoba. Ipak sam odlučio da okrenem drugi obraz, pa sam joj rekao da su mi oči takve da bih je bolje video.

E, njena sledeća uvreda e je stvarno dotukla. Vidite, mene je oduvek mučilo to što imam velike zube, a ova mala devojčica je morala da me uvredi baš u vezi njih. Znam da je trebalo da imam bolju samokontrolu, ali sam skočio iz kreveta i zaurlao da imam velike zube da je bolje pojedem. Ali, evo, iskreno kažite, nikada vuk ne bi pojeo malu devojčicu. Svi to znaju, ali to derište je počelo trčati kroz kuću uz užasnu vrisku. Trčao sam za njom, pokušavajući da je smirim. Poskidao sam sa sebe bakinu odeću, ali to kao da je samo pogoršalo situaciju. Onda, odjednom, vrata su se otvorila i na njima se pojavio dvometraš iz odbora za zaštitu šuma, sa sekirom u ruci. Pogledao sam ga i bilo je očigledno da sam u gadnom sosu. Prozor iza mene bio je otvoren, pa sam iskočio što sam brže mogao.