Ti, vise nego bilo ko, sve puteve do mene znas.
A, ipak, nisi ni korak ucinio.
Drugi neki, koji ti ni ime ne znaju, ni nemir tvoj nisu osetili nikada, TVOJIM recima traze taj put. A, ne znaju da nijedna tvoja rec nije bila meni posvecena. Koliko li su daleko, kad im lik jasno ne mogu razaznati...Dali je to samo moj osecaj, pogresan, da svi lice jedan na drugog, a nijedan ne zna znacenje tih reci? Jedva da neko dodirne povrsinu...talasa odavno nije bilo...Jos dugo ih nece biti. Ne tvojim recima na tudjim usnama...
Sve puteve do mene, samo ti znas.
I, ma kojim posao, svaki je pravi.
U pravom trenutku.
Cemu sluze granice?
Ucili su nas da sve sto postoji pod ovim nebom, ima svoju svrhu postojanja.
Cemu sluze GRANICE?
Mozda zato da varljivu nadu ozive, prvim korakom na drugoj strani.
Jednom si mi rekao da svaki moze biti onaj PRAVI.
Moze. A, nije.
Osecam to.
Znam da nije.