(Poslato...danas)
Želim ti nešto reći , tiho da niko ne čuje.
Priđi ,
budi mi dovoljno blizu da osetiš moj šapat.
Noćas ti moram odati tajnu.
Boli me , ali još verujem
još se nadam tvojoj blizini.
Evo i sada mi kroz telo prolazi jeza.
Moje te telo zove i ruke te moje zovu,
a najviše moje srce.
Komentari:
Poznata mi je ta cheznja i njena boja i miris i ona vrtoglavica koju proizvodi i potreba da se neprekidno misli na voljeno bice i bude uz njega u njemu i oko njega i sve to zvuchi tako poznato, a ponekad tako daleko i nedohvatljivo..:)
Oh...mislim da su ljudi koji TO otvoreno priznaju, i slobodno pricaju o tome, poput tebe, vrlo retki...Vecina se boji pokazati ceznju...i potrebu za bliskoscu...:) Lep pozz tebi!