Znala sam...Uvek sam znala! Većina mog odelenja se nikad neće promeniti! Uvek će se družiti sa mnom kad im nešto treba,a vamo će se žaliti na moje ocene! Jednom rečju...OSTAVIĆE ME! Iskreno,malo mi je teško. Ne znam ni kako ću sutra zakoračit u školu! Jedino su Anja,Nataša i Nevena uz mene,niko više. Zašto me uvek mrze zbog mog uspeha? Zašto me mrze kada sam bolja od njih? ZAŠTO SU TAKO BOLESNO LJUBOMORNI NA MENE??????? Nisam im ništa skrivila!!! Jebeni kontrolni,pismeni i ocene! Važnije im je to nego ja! Sad da im umirem pred očima ne bi mi pomogli!!!! I dobro je što bliznakinjama-zlobnicama nisam oprostila! Moronke! Nek one uzmu knjigu i nek uče,umesto da se glupiraju i ponašaju kao "ribe" itd. Izgubiće oni brzo na ceni. A najgore je to što trpim psihičko maltretiranje jednog kretena iz mog odelenja. On mi je rođak!!!! Može on sad reći da sam rođena na Marsu i mnogi će poverovati u to. Besna sam...MA OGORČENA SAM! I opet se ponavlja ista priča kao od prošle godine: stalno će me nervirati i ogovarati...zbog svakog stresa ću padati u nesvest,izostajaću iz škole,samo da ih ne bih viđala... Ali imam Natašu,Anju i Nevenu. One me nikad neće ostaviti. Sad se setih šta mi moja sestrica od tetke uvek govori kada me vidi uplakanu i tužnu: "Nabaci osmeh na lice,zaboravi na probleme! Nemoj sad da dobiješ bore i podočnjake!". Uvek bi mi to rekla sa osmehom,srculence moje,nedostaje mi. Ne želim da mi osmi razred prođe u lošem sećanju. Ne želim!!! Ne mogu da verujem da sam ovako loše sreće! Ja,koja sam optimista ne dobijem što zaslužim,a ovi koji samo kukaju i histerišu dobijaju sve. Ali ok sam zar ne? Ok sam,ok sam...mogu se nositi sa svime!!! Imala sam i gore situacije od ovoga... Ne dotiče to mene toliko,nego bih volela da im uzvratim! Pogotovo bliznakinjama! Ako ja odlučim da im se osvetim onda su gotove! Moje odbrambeno oružje sam skoro stalno usmeravala protiv sebe,ali sada više nije tako. Sad kad sam iskanalisala svoj bes kroz ove reči,mogu samo da kažem da se bolje osećam. Ja znam da zaslužujem samo dobre stvari. Hej,pa ovi kreteni koji su mi okrenuli leđa mi uopšte nisu prijatelji! Ali doći će maca na vratanca,odnosno kad-tad će im trebati nešto od mene... Ali oni će već tada za mene biti stranci. Više ne opraštam,gotovo je! Dosta puta sam im opraštala ali ovo je sve prekrdašilo. Koji je ovo put da mi okrenu leđa zbog sitnice? MA MILIONITI BRE! Ali ne dam se ja...samo bih volela da im uzvratim,da im kažem ili uradim nešto zbog čega će zanemeti!!!

P.S. OSIM ŠTO STE SE "NAČITALI" OVOG "VEOMA INTERESANTNOG" POSTA,BAREM STE SAZNALI KAKVA SAM JA KAD SAM BESNA :-)