Ja ne spadam u tip osobe koje se previše raduju i koje su preterano zadovoljne same sobom. A nisam ni jedna od onih koje stalno kukaju i plaču. Kod mene je to "izbalansirano". Jedan dan mi se desi da sam puna samopouzdanja i da me ništa ne može izbaciti iz koloseka. A opet mi se dešava i to da se idućeg dana probudim ljuta i nervozna. Tada vidim samo svoje mane i sve mi krene naopako. Stalno u časopisima čitam razne članke i savete u kojima pominju samopouzdanje i da se osmehom sve pobeđuje itd. Ne kapiram čemu to?  Nebitno je sad koja je situacija u pitanju: da li su uzrok tuge drugarice-veštice,neki dečko... Samo se pitam čemu to? Čemu sav taj smeh? Kako se smehom išta može pobediti? Kako se smejanjem iko može osećati bolje? Uhhhhhhh...