Ona je bila prva osoba koju sam upoznala kada sam krenula u prvi razred. Zajedno smo sedele,učile,pričale,zezale se... Kada smo došle u peti razred svo vreme smo bile zajedno,prolazile kroz mnoge situacije i nismo se razdvajale. Već u šestom smo se nakratko razdvojile... Ne,nismo se svađale,samo smo krenule u različite društvene krugove,ali smo i dalje ostale u korektnim odnosima. Ali kao što i svako prijateljstvo ima uspone i padove,tako je i naše imalo i jedno i drugo. Kad se samo setim kako su nas naše dobro poznate zlice razdvajale,kako smo bez razloga bile ljute jedna na drugu... Ogovarala me je tada,ali uvek mi je sve priznala. Skoro nikad nisam od nekog drugog čula da je ona za mene pričala to i to,sama je priznala sve,kao što rekoh. Ali sve te ružne stvari su prošlost. Nas dve smo sve razjasnile i sada više niko ne može da nas posvađa. Bila je uvek uz mene,davala mi savet,razumela me... Sutra se vraća iz Bosne i dogovorila sam se da se vidim sa njom,pre nego što mi sestra dođe. Nisam se videla sa njom mesec dana,a zanimam me kako joj je bilo,ima li šta da mi ispriča. Jedva čekam da je sutra vidim.