Ja ne spadam u tip osobe koje se previše raduju i koje su preterano zadovoljne same sobom. A nisam ni jedna od onih koje stalno kukaju i plaču. Kod mene je to "izbalansirano". Jedan dan mi se desi da sam puna samopouzdanja i da me ništa ne može izbaciti iz koloseka. A opet mi se dešava i to da se idućeg dana probudim ljuta i nervozna. Tada vidim samo svoje mane i sve mi krene naopako. Stalno u časopisima čitam razne članke i savete u kojima pominju samopouzdanje i da se osmehom sve pobeđuje itd. Ne kapiram čemu to?  Nebitno je sad koja je situacija u pitanju: da li su uzrok tuge drugarice-veštice,neki dečko... Samo se pitam čemu to? Čemu sav taj smeh? Kako se smehom išta može pobediti? Kako se smejanjem iko može osećati bolje? Uhhhhhhh...

Pre nekoliko dana sam se vratila iz Kotora. Opet sam dominirala osvojivši prvo mesto na 100m kraul. Takođe sam osvojila drugo mesto u ekipnom takmičenju,odnosno štafeti na 4x100 kraul. Nisu mi se tih 7 dana svodila samo na treniranje,bilo je tu mnogo toga... Ali evo počeću od početka...

Tog jutra kada smo trebali da putujemo,bila sam presrećna. A kako i ne bi kada sam znala da ćemo se u Kotoru dobro zezati,zavitlavati,družiti,zabavljati... Išla sam kolima sa mojim ocem,sestrom i drugaricom,pošto u kombiju nije bilo mesta za sve plivače. Kao i obično nabila sam slušalice u uši,uklučila mp3 i slušala muziku,jer ja to uvek radim kada putujem.

Dok sam slušala muziku i gledala u prozor razmišljala sam o tome kako vreme brzo "leti". Rekoh sebi: "Ah,znam i sama da ću za 7 dana plakati što je plivanje završeno za ovu sezonu i što se neko vreme neću gledati sa društvom, možda čak do idućeg leta ili proleća (ako nam se bazen ponovo otvori)." Možda ovo zvuči izlizano i "otrcano" ali tako je. Od predprošle godine mi se dešava da budem tužna svaki put kada se vratimo sa takmičenja. Tada poželim da imam vremeplov kako bih vratila vreme na početak leta ili barem na početak puta pa de se tih nezaboravnih 7 dana u Kotoru ponove.

Svako jutro smo ustajali u 7 ujutru kako bismo išli na doručak. Posle bismo imali trening,pa ručak,pa odmor,pa opet trening,pa večeru... PA NAM JE POSLE SVEGA TOGA OSTAJALO ČITAVO VEČE NA RASPOLAGANJU!!! :-) Išli smo u Stari Grad od 20h do 22h. Posle 22h smo se svi okupljali kod jedne trafike ispred Starog Grada i pričali,zezali se...bilo nam je fenomenalno.

Imam mnogo fotografija iz Kotora,po ceo dan ih gledam...dobro,ne baš po ceo dan ali ih uglavnom stalno gledam,zumiram itd. kada radim nešto na kompjuteru.

U istom tom odmaralištu su bili i Rusi! Oni su vaterpolisti,pa su čak iz Moskve došli da treniraju i istovremeno letuju u Kotor. Moje su godište,a ima i onih koji su 93 i 92. Dopala sam se tim Rusima,a i upoznala sam se sa jednim. Na prvi pogled me nije privlačio,niti me je zanimao sve do dana kada smo se upoznali a to se desilo ovako: izašla sam iz odmarališta i krenula ka klupi da sednem jer mi je bilo dosadno u sobi. Ja da se okrenem,kad eto njega,sedi on na klupi do mene. On mi se na ruskom javio,kao i ja njemu (ja učim ruski u školi). Ustala sam i sela do njega,pa sam ga pitala kako se zove itd. I tako je počeo naš razgovor. Ispitao me je sve živo. Začudila sam se kad mi je rekao da i on ima 14 godina,baš kao i ja! A ja sam posmatrajući ga mislila da ima oko 16 god. Dobro sam ga odmerila i fizički i psihički. Dečko je super građen. To nije ništa novo,jer sam ga stalno na treningu viđala u kupaćem. Hehe,dobra stvar je bila što smo u istom terminu i Rusi i mi imali treninge,kao da mi je neko ispunio želju :-) Nekako je bled u lice i plavušan je. Iskreno kosa mu je skoro bela,bledo-plava... Ali kakve su mu oči...plave...predivne...bila sam očarana. Najviše me je privukao njegov način razgovaranja,njegov glas... Iako sam ga tek tada upoznala procenila sam da je fin. Ne znam šta me je tačno privuklo ka njemu,te ga nisam izbijala iz glave. Dopao mi se,ali nisam bila zaljubljena. Ih,tek sam se ja zaljubila u drugog Rusa koji extra izgleda. On je tip dečka koji mi se dopada: zamišljen i ozbiljan pogled,sportista... Da nagovestim da je i on plavušan,ali ne u potpunosti. Videlo se da je kosa počela malo da mu tamni pa je dobio "pramenove" :-) Ali nisam saznala kako se zove,što me je rastužilo. Jedino što sam znala je da su se on i nekoliko Rusa interesovali i raspitivali za mene. Svi su bili plavušani. Jedan od njih me je pratio skoro do moje sobe i stalno mi upućivao poglede i ponekad osmehe,drugi mi je nešto na ruskom dobacivao i išao na ona mesta u Starom Gradu na koja sam izlazila i šetala sa drugaricama-plivačicama. Pratio me je svuda,dok mu nije (hvala Bogu) dosadilo,pa se ranije vraćao u hotel. Treći Rus je jednom sišao s nekim drugom na veliku terasu na kojoj sam sama sedela. Javio mi se,ali se nismo upoznali. Jedva sam čula šta je pričao s tim drugom jer je šaputao,pa sam ukapirala da su se krili. Čak su se šunjali. Da ih je njihov trener našao,kuku njima! Kada sam se vratila sa takmičenja srela sam tog Rusa kojeg sam upoznala i saopštila mu da sam osvojila prvo mesto. On mi je čestitao i krenuo ka stepenicama,jer su on i ostali Rusi bili na trećem a mi na drugom spratu. Videla sam da je sa njim bio i taj kovrdžavi plavušan koji me je pratio u Starom Gradu,ali sam ipak skupila hrabrost i rekla: "Hej Nik!". Taj Rus se zove Nik (pravo ime mu je Nikita,ali ga zovu Nik). Pitala sam ga ima li možda e-mail a on mi je rekao da nema. Posle toga mi je rekao nešto na ruskom,što nisam najbolje razumela. Dodao je : "Panjimaješ?" (u prevodu: "Razumeš?). Ja sam rekla da razumem,nisam htela da mi prevodi i objašnjava na stotinu jada šta je rekao. Ne zbog toga što sam mislila da bih ispala glupa pred njim kada bi video da ga ne razumem nego zbog toga što mi je sve bilo jasno. Možda me je slagao,ali nema veze. Bila sam tužna zbog pomisli da se nikad više nećemo videti. Ako Bog da,ti Rusi će iduće godine doći u Kotor u isto to odmaralište (a u koje bi drugo) i biće tu kada i mi budemo dolazili. Mada sumnjam...ali kako se kaže: "Svet je mali." Mada nisam sigurna iako kažu da se čuda dešavaju,a ja sve manje verujem u čuda. Ipak ostala mi je uspomena na njih: dok su oni sedeli na tribinama i gledali juniorsku vaterpolo utakmicu ja sam ih krišom uslikala telefonom. Svi su na fotki,i Nik i taj što mi se dopao (ne mogu da prestanem da mislim na njega!!!!!). Znam šta bi mi mnogi rekli: "Ma hej zaboravićeš ga uskoro!",ali mi moje "drugo ja" govori "Videćeš ga iduće godine i ako ga sada zaboraviš osećanja će se vratiti čim ga ugledaš!". Ta "teorija" je tačna. Prošle godine mi se sviđao ON odnosno Filip (nakanila sam se da mu otkrijem ime jer ionako mi se više ne sviđa),pa sam ga zaboravila,odnosno nije mi se više sviđao. Ali kada smo se na početku raspusta sreli na treningu ponovo sam osetila leptiriće u stomaku itd. Znam da sam vas zbunila svim ovim,ali šta ću? U glavi mi je pravi haos,amorova strela me je pogodila kao grom iz vedra neba! Još na početku raspusta sam pročitala u časopisu letnji horoskop u kojem mi je bilo prognozirano letnje zaljubljivanje itd. Po treći ili četvrti put u životu mi je horoskop tačan.   

 Znate li šta mi je najteže palo? Pakovanje kofera! Te noći kada smo se ostali plivači i ja vratili iz Herceg Novog sa takmičenja nisam htela da idem na Bokešku noć. Ali ajde,ipak sam otišla. Svima nam je bilo extra,a najbolji deo je bio vatromet koji je usledio nakon kolone barki i vodenog šoua. Čim sam došla u hotel krenula sam da pakujem kofer. Čim sam se konačno spakovala uzela sam "Nektar antistres2" sok,izašla na terasu i pila ga. Iznad je bila jedna manja terasa na kojoj su Rusi dolazili. Tamo je bio i onaj koji mi se dopada. Neko vreme je gledao u mene,a onda ga je jedan od ovih plavušana kojima sam se sviđala odvukao do ostatka društva. Htela sam da mu kažem: "Kretenčino ostavi mi ga,da ga vidim poslednji put,sutra idem!!!!" Ali džaba! Ne bi me ni razumeo,a i svejedno nisam imala snage da vičem. Idući dan sam ga ponovo sa terase videla kako sedi na klupi sa ostalim Rusima i čeka trenera. I ja sam sedela sa mojom grupom i čekala trenera,odnosno mog oca da nam kaže kad treba da iznesemo kofere,odnosno kad treba da se vratimo kući. Za razliku od mene ON se nije vraćao kući,nego je kao i svaki dan išao na trening. Kada je krenuo još jednom smo razmenili pogled. Eto to nam je bio "rastanak". Sa Nikom nisam imala ni prilike da se pozdravim. A tom rusu koji mi se dopada ne znam ime,kao što rekoh. Ali imam njegovu sliku,pa ću ga se sećati po fizičkom izgledu,a molim Boga da se ponovo sretnemo iduće godine!!!!!

I šta više da kažem osim da mi je bilo neobično kada sam došla kući. Zatim mi je 3 dana kasnije (odnosno juče) otišla sestra. Sada odbrojavam dane do škole i mislim :"Čoveče,kako mi je raspust brzo prošao!". 

LJUDI SAMO DA VAS OBAVESTIM DA SAM JUTROS NA TAKMIČENJU U DISCIPLINI 400M KRAUL OSVOJILA NI MANJE NI VIŠE-ZLATNU MEDALJU!!!!!!!!!!! LJUDI NEMATE POJMA KOLIKO MI JE DRAGO!!! SUTRA IDEM U KOTOR NA PRIPREME,PA IMAM JOŠ JEDNO TAKMIČENJE 24-OG U HERCEG NOVOM. SAD SAM JOŠ VIŠE SIGURNIJA U SEBE. NAPORNO SAM TRENIRALA I TRUD MI SE ISPLATIO. KADA SE VRATIM NAPISAĆU POST U KOJEM ĆU VAM ISPRIČATI SVE DO DETALJA I ZNAĆETE KAKO SAM PROŠLA NA TAKMIČENJU. POZZZZZDRAVLJAM VAS SVE!!!! KISSSSSSSSSS OD IZZY

Većina mojih vršnjakinja (uglavnom iz drugih zemalja) imaju dečka. Ranije sam bila zakleti protivnik toga,ali sam kasnije shvatila da su ovo druga vremena i da se neke stvari moraju prihvatiti takve kakve jesu. Ali najčešći razlog zbog kojeg devojke imaju dečka je ni manje ni više-DRUŠTVO. One ne žele da ispadnu "out" pred drugim devojkama koje su izmenjale momke,pa po svaku cenu naleću na prvog zgodnog frajera. Sledeći razlog: momak kaže devojci da je riba i ona se "napali",što bi se reklo. Ima i onih koji zavode momke i menjaju ih kao veš,samo da bi osetile da vrede i da bi znale da su "ribe". Moje mišljenje o tim razlozima je ...SVE JE TO TAKO JADNO I ŽALOSNO!!!! Zar tinejdžerka ne može da bude sa dečkom ako joj se on sviđa i ako ga voli? Heh...

Dečko koji mi se dopada je sladak i sve to... E da! Strašno je stidljiv i retko kad priča (kada smo na treningu ne priča toliko, a kako on komunicira sa svojim društvom,nemam pojma). Ipak čula sam sopstvenim ušima da nikad nije imao devojku,a ima 17 godina. To sam rekla mojoj sestri,a ona se šokirala. Tada sam se prisetila jednog "događaja": završili smo tog jutra sa treningom i počeli da se pakujemo kako bismo stigli na bus. Onda je pored nas prošla jedna veoma zgodna devojka. Bila je lepa u lice i extra građena i svi plivači i vaterpolisti su se okretali za njom (kad se setim njihovih izraza lica dođe mi da se smejem do besvesti :-) ) Jedan plivač (da dodam da je malo mutav) koji se stalno druži sa NJIM je pokušao da mu skrene pažnju na tu ribu. Govorio mu je : "Ma vidi samo kakvo dupe ima,kakve grudi..." ali ON je samo opušteno izgovorio "Aha..." i okrenuo glavu put one džungle u koju sam pre par dana upala! Ta situacija nas je navela na razmišljanje. Nije nam jasno da li on uopšte primećuje devojke ili je previše stidljiv... ili... ma znam da sam bezveze postavila ova pitanja na koja očigledno neću znati odgovor. Nemoguće je da ga devojke ne interesuju. Mislim,hej! Kad se tada nije okrenuo za tom ribom,onda stvarno ne znam šta mu je tada bilo. Moja sestra misli da "nije normalno" to što do sada nije imao devojku i da bi mu bilo bolje da je izmisli da ga u društvu ne bi smatrali kretenom. Mada je tu ne kapiram... Da li ga devojke na neki način odbacuju zbog toga što izgleda mlađe u odnosu na svoje godine? Izgleda kao da je godinu stariji od mene (ja sam 94 a on 91). Sitan je u odnosu na njegove vršnjake. Ali je sladak,to se ne može poreći. Nas dvoje se dobro slažemo,mada nisam ga baš toliko upoznala kao osobu,odnosno ne znam šta voli,šta ne voli,šta želi... Mada do njega nije lako "dopreti" jer je malo više zatvoren. 

Kad sam ja tu,možete znati da ćete celu noć provesti budni. Evo,sinoć sam ponovo išutirala sestru,ali sam joj kao bonus krala jorgan. Jedino čega se sećam je da mi je u jednom momentu bilo vruće pa sam jorgan prebacila na nju,a par sati kasnije rekla sam joj: "Alo bre,udariću u zid...!!!" Pošto nam trening počinje u 9h ustajemo u 8h. Ali ja ustajem oko pola 8 jer sam ja zakleti ranoranilac. Oko 8:10h sam budila moju ludu sestru,ali ona se nije odazivala,pa sma joj makla jorgan. E to ju je već razbudilo,he,he. Mislila sam da će mi se ponovo desiti neka nezgoda,baš kao juče,jer nisam dala sekici da spava. E pa šta ćemo sad? Mora da sam nešto sanjala...ustvari ja se ne sećam šta sam zadnje 3-4 noći sanjala.

P.S. IZBRISALA SAM ONU FOTKU KOJU SAM POMINJALA U PROŠLOM POSTU. SESTRA JE HTELA DA JE UREDIMO NA FOTO-ŠOPU ITD. ALI JA NISAM HTELA. JESTE DA JE SLIKA DOBRO ISPALA,ALI JA NE DOZVOLJAVAM DA NEKO OD MENE PRAVI KRETENA.

U mom krevetu se obično budim u istom položaju u kojem zaspem. Ali odkad mi je sestrica tu,oslobodila se moja "želja za prostorom". Taj krevet može da se raširi tako da nas dve spavamo tajedno. Ali tu moja sestrica ispašta. Sinoć sam je izudarala i izgurala,tako da nije mogla spavati (ona mi je to ispričala,pa je još dodala da sam hrkala,što me čudi...). U svakom slučaju meni je to bilo urnebesno smešno,pa sam posle ispaštala zbog toga što nisam dala sestri da spava. A evo šta mi se desilo: Stigle nas dve sa mojim ocem na trening pre ostalih plivača. Mi inače treniramo u jezeru. Idemo mi asfaltom i dobacujemo se loptom,kad odjednom lopta ode dole u žbun. Ma ono nije žbun nego prava mala džungla! Spustila se ja u tu "džunglu" i krenula da dohvatim loptu... I BUM! Ja upadoh u taj žbun pun trnja i čičaka i...ko zna kakvih živuljkica...fuj,bljak...GROZNO!!!!!!! Počela sam da vrištim,jer sam se zaglavila,pa me je sestra izvukla. Imala je šta da vidi kad sam izašla iz te džungle: leva noga mi je bila puna posekotina,kao i leđa,a u kosi mi je bilo trave i čičaka,kao i na majici! Baš divno,ličila sam na biljku-čoveka. Ispričala sam posle ostalim plivačicama šta mi se desilo,a one su popadale od smeha (pogotovo moja seka,ona najbolje zna da se sprda sa mnom). Kao tetovaža ostala mi je posekotina u obliku ipsilona ili strele...nešto između toga. I meni je bila smešna ta situacija,samo je olakšavajuća okolnost što me my love nije video jer bih umrla od blama. Onda sam se umorila na treningu. Mislim to nije ništa novo. E da! Moram da pohvlaim sestricu da je veooma kreativna! Pošto sam ja njoj masirala noge više od sat vremena ona mi se odužila masažom leđa. Ali pre toga mi je losionom za telo na leđima ispisala ime moje simpatije i to ovekovečila foto-aparatom!!! Em je luda em je very kreativna! :-) :-) :-) Mada fotka je ispala super, mogla bih je iskoristiti za razglednicu... ma šalim se,samo da je moj tata ne vidi i biće sve ok :-) ipak ta slika je još uvek u foto-aparatu a sestra planira da je odštampa,zbog čega ću je 100% ubiti ako to učini! Ne bi me čudilo ni da mi sad cigla padne na glavu,s obzirom na to da se meni sve i svašta dešava...

Ona je bila prva osoba koju sam upoznala kada sam krenula u prvi razred. Zajedno smo sedele,učile,pričale,zezale se... Kada smo došle u peti razred svo vreme smo bile zajedno,prolazile kroz mnoge situacije i nismo se razdvajale. Već u šestom smo se nakratko razdvojile... Ne,nismo se svađale,samo smo krenule u različite društvene krugove,ali smo i dalje ostale u korektnim odnosima. Ali kao što i svako prijateljstvo ima uspone i padove,tako je i naše imalo i jedno i drugo. Kad se samo setim kako su nas naše dobro poznate zlice razdvajale,kako smo bez razloga bile ljute jedna na drugu... Ogovarala me je tada,ali uvek mi je sve priznala. Skoro nikad nisam od nekog drugog čula da je ona za mene pričala to i to,sama je priznala sve,kao što rekoh. Ali sve te ružne stvari su prošlost. Nas dve smo sve razjasnile i sada više niko ne može da nas posvađa. Bila je uvek uz mene,davala mi savet,razumela me... Sutra se vraća iz Bosne i dogovorila sam se da se vidim sa njom,pre nego što mi sestra dođe. Nisam se videla sa njom mesec dana,a zanimam me kako joj je bilo,ima li šta da mi ispriča. Jedva čekam da je sutra vidim.

Juče sam ceo dan slušala pesmu "Because You Live" od Jesse McCartney-a. Mislim,šta reći,on je genije! Pažljivo sam je odslušala i pesma je veoma,na neki način,poučna. Podseća me na neke momente u kojima sam bila sva ubijena u pojam,nisam znala za smeh,stalno sam plakala...ali kasnije sam se "vratila u igru",a na to me podseti stih "It's alright, I survived, I'm alive again..." E da! Obratila sam pažnju na jedan stih "What is life,what's the use if you're killing time..." To sam shvatila ovako: Treba uživati u životu a ne traćiti vreme na gluposti. Ne mogu da se zasitim te pesme,stalno je slušam. Poslušajte je i vi! Možda vam se svidi,a možda ne...Uostalom tekst je po mom mišljenju extra.  

Danas sam se uspavala,pa zato nisam išla na trening. Eh,ne znam sad šta ću raditi... Moram posle da zovem brata i čestitam mu rođendan. Zaboravila sam reći,sad mogu na miru pisati postove i čatovati na msn-u pošto mi sestra nije tu. Pre par dana je otišla za Berane jer je našem bratu danas rođendan,pa je pomagala mami (odnosno mojoj tetki) oko priprema itd. Vraća se sutra,moraću da grabim vreme za pisanje postova,jer mi je ona stalno za petama,to jest gleda dok pišem postove. Evo,jedan dan sam htela da napišem post a ona nije htela da se makne od mene,nego da vidi šta pišem. U ostalom šta se to nje tiče? Baš me briga što je godinu starija od mene. Ponekad ne podnosim njeno ponašanje prema meni,pogotovo odkad je saznala ko se meni dopada. "Delimično" ga je upoznala kad je išla sa mnom i mojim tatom na trening.  Zna samo kako se zove. Priča mi kako sam "napravila sjajan izbor" (kada su momci u pitanju),a ubeđena sam da se on i njoj sviđa. Ne smeta meni to nego me nervira što se ponaša prema meni kao da manje vredim od nje!!! A i ne dozvoljavam joj da zaviruje u moj blog (dok je kod mene,a kad dođe kući nek slobodno čita postove koliko hoće). Razog je taj da ne mogu slušati njeno podsmevanje! >:-(

Vratila sam se u ponedeljak sa takmičenja,ali nisam mogla pisati na blogu jer nisam imala sate. Nisam sa takmičenja došla praznih ruku-PONOVO SAM PRVA U DELFINU!!!!!!!!! :-) :-) :-) :-) Mislim šta reći,sebe sam nahvalila samo tako (pred drugima ne,naravno) jer obožavam da plivam delfin i kraul,ali više delfin,jer je to moja specijalnost. I drago mi je što sam ponovo prva. He,he,he... Imam još dva takmičenja,sigurna sam da ću ponovo dominirati. Naporno treniram i usavršavam obe tehnike i znam da će moj trud uroditi plodom. Verujem u sebe.

WHEN I FIRST SAW YOU...

I WAS AFRAID TO MEET YOU...

WHEN I FIRST MET YOU...

I WAS AFRAID TO KISS YOU...

WHEN I FIRST KISS YOU...

I WAS AFRAID TO LOVE YOU...

BUT NOW THAT I LOVE YOU...

I'M AFRAID TO LOSE YOU.

NEEEEEE!!!! NEMOGUĆE! REČ JE O TAKMIČENJU,A JA NE VERUJEM DA SAM BAŠ SPREMNA! E VALA SU SAD NAŠLI DA NAS "OBAVEŠTAVAJU" KAD JE TAKMIČENJE!!!! ZAMISLITE,U NEDELJU!!! ALO BRE! MOGU SE U DESNU RUKU KLADIT DA SU SVE OVO SMISLILI IZ PLIVAČKOG KLUBA "JADRAN" KOJI NAVODNO ORGANIZUJE OVO TAKMIČENJE! EVO SKORO MI TATA REČE ZA TAKMIČENJE,A ON JE MOJ TRENER. ZVALA SAM DRUGARICU IZABELU,DA JE OBAVESTIM,A ONA JE NA MORU,A MENI JOŠ NIJE PROŠLO,TAKO DA MORAM DA TRENIRAM IAKO MI NIJE PROŠLO (DEVOJKE VI NORMALNO ZNATE O ČEMU PRIČAM...) KAD SUTRA SAZNAJU OSTALI PLIVAČI IMA DA POPADAJU OD ŠOKA! A I OVI "JADRANCI" SU MORONI! ZNAM IH SVE ODAVNO I NA SVAKOJ VATERPOLO UTAKMICI SU POTPLAĆIVALI SUDIJE! A PLIVAČICE SU IM SNOBOVI NA KVADRAT,PREVIŠE SE MANEKENIŠU! KAD SAM PROŠLE GODINE IŠLA U HERCEG NOVI NA TAKMIČENJE,OSTALI PLIVAČI IZ MOG KLUBA I JA SMO IM SE FINO JAVILI A ONI NAMA: "VID' OVIH KOKOŠAKA...ŠTA SE OVI JUNAČE...ŠTA OVI MISLE..." E PA MISLIMO I ZNAMO DA SMO BOLJI OD VAS ZATO CRKNITE!!!!!! NE BIH DA VAM NABRAJAM NJIHOVE "SPLETKE",ALI OK SVE ĆE DOĆI NA SVOJE! A NA TOM TAKMIČENJU PROŠLE GODINE SMO IH ODRALI! SVAKO MESTO SMO IM POKUPILI PA SMO IM STAVILI DO ZNANJA SA KIM SE KAČE. HA HA HA!!!! TREBALI SMO U AVGUSTU IMATI TAKMIČENJE,ALI IMAĆEMO GA SAD I U AVGUSTU. RAZMIŠLJALA SAM DA NE IDEM,ALI SADA NE MISLIM TAKO! BRANIĆU TAMO MOJU TITULU NAJBOLJE DELFINAŠICE MEĐU MOJIM GODIŠTEM,KAO I MESTO JEDNE OD NAJ PLIVAČICA I POKAZAĆU IM!!!

Moje raspoloženje se može 'ladno nazvati "skakavac". Vesela sam,a odjednom sam skroz bezveze: ljuta sam na sve i svakog,oću da budem sama... Ko zna šta sve mene neće snaći. Grrrrrrr!!!!! Ne znam ni sama kako sam otišla u grad sa sestrom. Evo trudila sam se da ne budem drska prema njoj,jer bi me i najmanja sitnica mogla iznervirat. Taman sam mislila da sa sestrom pržim palačinke,ali je moja baba napravila smesu pa su moja sestra i ona odradile ostalo,a ja sam bila ljuta što ništa nisam uradila. Taman ja kasnije uzela da mažem jednu palačinku i kad ono,mene prođe volja za bilo čim,pa i za maženjem palačinki. Ja rekoh: "Idem ja u sobu,ne mogu ja ovo." Stvarno ne znam šta mi je. Dok ja ovo pišem,sestra čita časopis. U zadnjih par sati nismo ni progovorile,jer šta tu ima da se progovara? Nismo se svađale,taman posla,nego sam ja u nekom svom čemeru,pa je ona shvatila da se distanciramo i radimo nešto što nas interesuje. Evo par puta za redom sam slušala BASSHUNTER: NOW YOUR GONE na YouTube-u. I stvarno ne znam šta da radim osim da pišem postove. Heh,vidi se da mi je moj otac pravi otac,imamo skoro istu narav.

Drugarice su danas skoro nikave: lažu te,ogovaraju na sva usta,spletkare ti... i to su drugarice? Jes kako ne,kao da mi je neko rekao da je u Sahari pao sneg! Evo,još ovaj razred i završavam osnovnu sa mojim odelenjem,a u njih sam se itekako razočarala. Mislim ne u svakog. Svak hoće da bude sa tobom i da ti se približi samo da bi te iskoristio! Sa skoro svima sam na "Ćao!",a moje prave prijateljice su njih tri: N_ _ _ _ _, A_ _ i K_ _ _ _ _ _ _a što se dečaka tiče sa svima sam super. Evo šta mi se pre par dana desilo. Radim ja nešto na kompjuteru,kad meni zvoni mobilni! Ja na ekranu vidim ime jedne lujke iz mog raza koja me je zvala da potvrdi da ću sedeti s njom iduće školske godine. Pazite vi te ludače! Dosađivala mi je ona tako i rekoh joj "Ajde dobro!" i prekinuh vezu. Podsetila sam je na našu svađu na kraju školske jer je nješto munjila oko mojih ocena i uopšte se kretenasto ponašala prema meni,pa sam je mršnula za sva vremena! A ona se sad kao ne seća...ma ludača jedna...uh nervira me,svašta radi! Ja sam krivila sebe što sam joj "potvrđivala" pa sam joj poslala poruku da neću da ispaljuem drugu drugaricu,a ni ona ne bi trebala to da radi. ja ne znam šta je sa mnom. Mislim ponekad jednostavno ne mogu reći NE! Znam da je glupo od mene što sam joj u početku kao potvrdila a posle joj rekla da neću da komuniciram s njom. Ima razlog koji sam saznala a i očekivala sam to od nje,ali ne toliko: vamo me olajava,a želi da sedi sa mnom da ne bi bila sama i da bih joj pričala na testu i odgovaranjima! Mislim šta reći... Kada sam se vraćala sa treninga zvala me je milion puta,ali joj nisam odgovarala,jer neću da traćim vreme raspravljajući se sa njom jer je ona žešća svađalica. Poslala mi je nekakvu poruku i videla sam samo početak "ŠTO TO..." . Nisam htela da je čitam pa sam je izbrisala. Nastavila je da me bobmarduje pozivima čak i dok sam bila sa tatom na ručku,pa sam joj poslala poruku: "Ne zovi me više i ne šalji mi poruke! Nisam pročitala tvoju poruku,izbrisala sam je! Nađi nekog drugog da iskorišćavaš! Nisam ono očekivala od tebe! I neću ti odgovarati na pozive i poruke!" Nakon toga me je zvala još dva-tri puta ali ja sam je ignorisala i postavila mobilni u vanmrežni profil tako da me nije mogla više dobit. Svejedno moj otac ne voli da se družim sa njom,ali ne radi se o tome. Znam kakva je ona i šta radi. Ja sam tu malo napravila zajebanciju jer joj nisam rekla "NE!" kada me je nazvala! Ja glupača sam mislila da će se ljutiti ako joj to kažem! Onda sam fino rekla sebi: "Ma nek se ljuti koliko hoće,ona je bila mnogo zlobnija prema meni!" I ukapirala sam da je bolje da ja teram kako ja oću a ne kako mi drugi diktiraju. Znala sam to,ali nikad nisam primenila.

"NAJBOLJE SU NAJBOLJE

CRNOGORSKE AJKULE

NAJBOLJE SU NEGO ŠTO

ZA POBJEDU DAJTE GO,

ZA POBJEDU DAJTE GO!!!"

I POBEDAAAAAAAAAA!!!!!!!!!!!! SINOĆ SU CRNOGORSKI VATERPOLISTI POBEDILI SRBE I POSTALI EVROPSKI PRVACI! BILO BI SUPER DA NAŠE "CRNOGORSKE AJKULE" ODERU OSTALE TIMOVE NA OLIMPIJADI U PEKINGU!!! SVI SMO SLAVILI! MA ČITAVA CRNA GORA I NARAVNO MOJ PLIVAČKI KLUB! DA AKO NAM SAD OTVORE OLIMPIJSKI BAZEN KOJI JE ZATVOREN EVO 7 GODINA. OVAJ BAZEN JE JEDINI OLIMPIJSKIH RAZMERA I NALAZI SE U MOM GRADU. IMAM SAMO DA KAŽEM...

EVIVA,EVIVA,EVIVA MONTENEGRO!!!!!!!!

Sviđao mi se prošle godine. Sećam se kako sam se preznojavala kad sam ga viđala. Zajedno treniramo plivanje,ali leti jer nam bazen ne radi. Pre nego što je počela škola ja sam mu preko porukice rekla da mi se sviđa. Tada sam pukla,nisam to više mogla držati u sebi!!!! I ove godine kada sam ga videla na treningu vratila su se stara osećanja. Ponovo mi je srce zalupalo! Po ceo dan mislim na njega,a kada mi se nasmeši ostajem bez daha. Jeste 3 godine stariji od mene ali izgleda kao da je moja generacija i viši je od mene 2-3cm. Ali kakav osmeh ima... Dođe mi da se onesvestim. Poznajemo se već nekoliko godina. Svaki put kad me pogleda ja skrenem pogled sa njega i tako u nedogled. Trudim se da ne delujem zaljubljeno jer sam ja obično "providna" i svak može proceniti kada sam zaljubljena. Ali zašto sam se ponovo morala zaljubiti u njega? Teško mi je i da pričam s njim kad zna da mi se prošle godine sviđao i sad verovatno misli da mi se on još uvek sviđa! Volim ga,osećam da ću sva pući!  

Danas mi je jedini hobi bio tuširanje. Ovde u Beogradu je veoma toplo pa jedva čekam da se vratim u Nikšić (vraćam se sutra). U poslednje vreme tuširanje mi itekako pomaže da se oslobodim stresa itd. Odjednom mi je bilo lepo u mojoj koži. Kad sam obukla donji veš i topić stala sam ispred ogledala (naravno dok niko nije bio u kući). Posmatrala sam moje sportski izvajano telo koje je potamnelo zbog sunca,moju kosu koja je hvala bogu donekle porasla tako da mi lokne idu na dole,moje zelenkasto-braon oči... Baš sam se promenila. Čak su se i moja razmišljanja i interesovanja promenila. Više ne volim neke stvari koje sam ranije volela i obrnuto. Mada nije 100% tako. Čitav dan samo razmišljam i razmišljam...O MNOGO ČEMU. Ja sam izgleda počela da se družim sama sa sobom :) I stvarno se sama sebi dopadam.

Ja se u poslednje vreme ne mičem sa YouTube-a. Mene je zahvatila prava YouTube groznica. Stalno gledam neke video klipove u kojima je "ubačena" pesma Cascade "Everytime We Touch". Tu pesmu stalno slušam,pa sam je zato stavila na ovaj blog i download-ovala je. Slušam je od jutra do mraka,neko bi rekao da žvim od te pesme.Meni srce kuca sto na sat kad je čujem. Stvarno! Čak sam jedno hiljadu puta ogledala klipove Seranovih. Eh šteta što su se završili :(((( A i Nightwish je takođe "dostupan" na mojoj play-listi. Ali najgora mi je pesma Amaranth. Anette nema blage veze sa pevanjem. Tarja je 1000puta bolja i greše oni koji pričaju da je Anette "dostojna da zameni Tarju". Čućemo se mi još za to! U svakom slučaju ko god je napravio YouTube nek živi 1000godina.

Izbrisala sam sve postove. Ionako sam zapostavila blog,a svejedno mu je trebalo renoviranje. Pre nego što sam izbrisala sve postove još jednom sam ih pročitala. Rekoh sama sebi: "Jesam li to stvarno ja?". Jednom rečju ovaj sedmi razred je bio za mene jedno mračno poglavlje iako sam prešla s odličnim (kao uvek). A ja kako sam se izborila sa svim onim mučenjem ne znam ni sama. He he sama sam osetila kako je psihički napad bolniji od fizičkog. Ali okrećem novi list. Niko me više neće poniziti. Svejedno ovaj blog od sad otkriva samu mene.