ПРОШЛОСТ, САДАШЊОСТ, БУДУЋНОСТ.

Као што је познато, села се од стране државне управе систематски уништавају већ деценијама. Пароле ''принудни откуп'', ''аграрна реформа'',  ''радничка класа'' и сл. сликовито говоре о односу државе према селу. У данашњем свету, пољопривреду је немогуће замислити без државних субвенција, које у Србији постоје само на папиру. Милијарде долара улазе у Србију (нова задужења), а села Шумадије од тога немају ништа. Знамо да је за време бољшевика Шумадија проглашена за четнички крај, па су све велике инвестиције, тада моћне државе југословена,  заобилазиле Шумадију. Нема више масонске творевине од Триглава до Ђевђелије, али на жалост постоје рецидиви те прошлости. И даље инвестиције заобилазе Шумадију, па се тако наставља одумирање шумадијских села. Демографска слика је катастрофална. Привредна ситуација је још гора од демографске. Образовање, култура, наука, религија, спорт и сличне активности су сведене на минимум минимума. Нажалост из свих ових негативних тенденција које су узрок данашње ситуације, леже и проблеми перспектива одрживог развоја шумадијских села.       

 

Будућност Трешњевице у контексту економског развоја Србије.

Трешњевица има неколико путева којима може да крене у будућност, али ни један не гарантује успех уколико јој држава Србија и даље буде маћеха.

Нека сеоска организација (месна заједница, група грађана или некакав клуб) мора да припреми пројекте развоја села. Да се та документација однесе у општину и ресорно државно министарство и да се започне прича о економском опоравку села уз помоћ државе. Шта би фалило да се у Трешњевици направи погон за прераду воћа и хладњача, а да становници Трешњевице и осталих шумадијских села пређу на воћарство? Уз воћарство би природно ишао и туризам. Уз туризам би могли да се оживе и стари занати, јер туристи воле да купују сувенире у великим количинама и скупим ценама. Уз све то би ишле културне и спортске манифестације, које су логичан след догађаја у селима која желе да имају промоцију свог туризма и привреде.

 

Можете ли да замислите Трешњевицу као село са 800 људи, које по организованости и богатсву потсећа на неко од богатих села Швајцарске или Француске. Убеђен сам да би таква Тршњевица могла да помогне и држави Србији да враћа дугове, које су направила размажена деца бољшевика и партијаца.

 

 
Први градоначелник Београда је био Aлекса Ђурић (рођен у Трешњевици). То би могла да буде добра полазна основа да се град Београд одужи селу и да направи неки објекат од значаја (рецимо библиотеку, парк или улицу тј. корзо), који би носио име по Алекси Ђурићу.

Идеја има на претек, само треба радити на томе да се те идеје реализују и да се оживе сва шумадијска села, а да лидер буде Трешњевица.

 

                                                                                                                                                                 Шумадинац

Pošalji komentar ::

Samo izuzmite iz price moju strinu Milicu Bozic... Koliko god umela stvari da organizuje i te kako ume i da uprska...

Al ti imas visoko misljenje o strini :) Pa da je tvoj stric tako razmisljao, ona ti nikada ne bi ni bila strina :) Nego ima li u selu neko sposoban da ode u ministarstvo i objasni sta selu treba?

Tesko! Nisam u selu pa i ne znam bas! idem povremeno i u zadnje vreme retko! Danas je taj jedan od retkih dana!! Ti ljudi tamo su prezauzeti! Ma strini bi to lezalo ali malo vise voli da bude politicki angazovana!
P.S.A inace,zena bira muskarca ,koji ce nju da odabere!!!

podrzavam razvoj sela
svi u selo
u prirodu

:D

Шумадинац, да би било какав пројекат имао смисла, у Трешњевици морају да се РАЂАЈУ ДЕЦА ! Без тога је све бесмислено.
Зато, учинимо један корак пре свих других пројеката: помозимо да се оно мало момака што је остало у селу ожене пре него што постану старци. Нека у село дође макар 10 жена, родиће се најмање 20 деце, село ће оживети. Има ли боље инвестиције !?
Нека се селом разлегне дечји плач, вриска и цика ! Да Трешњевицу не попуњавамо само ми, израубовани пензионери који се враћамо у село као ислужене раге и састајемо само по гробљима где сахране и помене изопачисмо малтене у славља.
Па кад почну свадбе, весеља, крштења - ето нас свих да заврнемо ногавице и месимо блато за циглу од које ћемо правити фабрику у селу.
Али, ко ће да буде проводаџија и како ? Ја не умем. А видео сам да то неки људи тамо ма Голији умеју да раде.

Све је то повезано. Жене ће доћи у село кад буду имале од чега да живе и кад буду виделе да ће њихова деца имати елементарне услове за живот. Кад се покрене привреда села и село почне да зарађује паре, брзо и лако ће да се нађу жене, за подизање наталитета. Пример Дубаија је интересантан. У пустињи је шеик уложио паре и подигао један од најатрактивнијих градова у свету. Значи прво паре, па онда прираштај становништва. Једино становници Трешњевице могу да покрену развој села. Што пре почну, село ће имати више шансе да преживи.

Еј, бре, Шумадинац ! Трешњевица и Дубаи ... Шеик !!! Па нађи нам једног шеика да нам направи у Трешњевици фабрику која ће да задржи оних неколико момчића и девојчица, и к томе да привуче друге са стране да дођу у Трешњевицу, да се и девојке у њу удају, па ћемо ти подићи споменик, и теби и њему, на врху Клокотича, висок 25 метара !!!
А знаш ли ти да "Воћара" постоји у Јарменовцима, да су је изградила (замислите !) деца бољшевика, да је подмиривала потребе целог краја док је радила. Она већ годинама не ради, а кад би радила не би требала никаква фабрика Трешњевици.
(Можда би требала једна фабрика за прераду мешина јер се оне сада у целом региону, при покољу стоке, немилице бацају псима да их једу и развлаче по јаругама. Ја их бацам на кров шупе, али тамо их кљују свраке и гаврани. А Руси, колико знам, не откупљују мешине.)