Џ Р Р А Ч И Ј Е Ж

У прошлом столећу од 55 до 65 године  били су чувени и популарни Харминикаши у Шумадији из Трешњевице Милош Божић и Милорад  Радисављевић.
    И на једној свадби у време пауза скупили се момци око хармуникаша и постављају њима  питања и један пита ,зашто  тебе Милоше зову Џарач а тебе Милораде Јеж. 
        Џарач надимак јасам наследијо од мога прађеде Николе а он је тај надимак добијо случајем околности.
   Била је тада велика прослава у Трешњевици прослављао се пут  калдрмисани који је прошао кроз Трешњевицу ,Рудник Београд то је било за време обреновића.
    На прослави је било много света и много шатри и  продавница под шаторима, шатре су биле покривене и ограђене шуматим грањем и тако је био оградији своју фотографску радњу  фотограф.
    Фотограф је имао своју љубавницу у ту у тој радњи ограђеном граењем почео је да води љубав са њом а кроз грање скупили се и  гледају како фотограф води љубав .
    Мој прађед Никола хтео да се нашали да га мало дохвато ражњем до задњице и неко из те гомиле од гледалаца док је Никола држао ражањ у рукама гурне снажно ражањ и он се забоде Фотографу у задњицу и тада сви се удаље од фотографске радње а фотограф изиђе се пиштољем и испали увис и повика '? Убићу ко мене живога набија на ражањ и тако доби мој Прађед ндимак Џарач.  Има се код срба не наслеђује само презиме и надимак.  
     Милорад прича и јасам надимак наследијо од мога деде Филипа.  Док је мој деда носијо прасе у џаку са пијаца он сврати у кафану да  попије ракију а волео је ракију ка и ја и задржо се мало више и ту њему замене џак , када је дошао кући у џаку није прасе него Јеж и тако њему село даде надимак Јеж и ја наследи.
                                                                      М Божић

Pošalji komentar ::

<- Prethodna strana :: Sledeća strana ->