Н А С Л А С Т В О

Прича Вера Спасић
Мога мужа убили су титови удбаши у сред пола дана у Чикагу док је радијо у својој радњи и полиција је установила да удба из Југославије убија србе националисте не само у америци већ то раде и у земљама европе.
   Јасам плаћала да моје дете пази други а јасам радила и умножавала имовину а син када је завршијо школе посто пунолетан јасам превела на његово власништво две куће и питала га , јесили задовољан, одговорио је ? Нисам.
   Јасам га са љутњом погледала и питала могули да знам зашто: Он ми је рекао ти треба сама да знаш штами ниси дала што је дужна свака мајка да да свом детету и показа прстом на свој језик.
тиси требала да мене учиш Српски  тада када сам проговарао прве речи да ми усадиш твој , звани материн језик у главу Српски а ја би научијо енглески у школи и на улици: Овако си ме лишила да кажем оно што волим да сам Србин: Мога су оца убили комунисти зато што је био велики Србин а ја сада док не научим српски немогу да кажем да сам Србин, по здравом разуму где си срела енглеза да незна енглески и мени је срамота да кажем  Србин сам када незнам српски језик.
   Јасам казала му учи нећу ја ваљда учити за тебе он је поћутао па приђе пољубиме и држећи руку на мојим рамену рече; Није то исто ја ако научим из књиге српски језик  онда то није ,мајчин језик мислим наслеђе.
    Тиси требала да га ставиш у онда моју малу главу и тоби ја вечито носијо као Материн језик,
                                                        М  Божић


       ДЕДА И УНУК
Грли деда свог унука
Па му тепа миле
Нови путу мог живота
Мога сина сине.

А кад деда неразуме 
Шта му унук прича
он сузама кваси лице
Бркове умива.

У туђини овој страној
Тиси овде нађен
Туђ ти језик чедо моје
У главу Усађен.

Деда плаче пред унуком
Куне судбу такву
Док се мали унук смије
Дедином опанку,
               М. Божић

Pošalji komentar ::

<- Prethodna strana :: Sledeća strana ->