Поменик Светосавља

СВЕТОСАВСКЕ ЛУЧИ ПИСМЕНОСТИ

Светосавски и просветарски дух Србије крајем XIX века, били су добар подстрек у паљењу првих лучи писмености и у нашој Трешњевици. Прве  потешкоће и беда нису обесхрабили Трешњевичане да истрају на трновитим стазама просвете.

Трешњевичани су поред појединачне иницијативе приступили и организованој акцији за отварање прве школе у селу. Ангажовани  су и органи власти села у прослеђењу званичног захтева министру просвете. Административна преписка са министром допринела је брзом отварању прве привремене школе, у року од четрдесетак дана. Потпуна сторија школе обрађена је у хроничкој грађи Горње и Доње Трешњевице.
Овог пута представљамо и друго писмо-захтев Трешњевичана које су послали министру са карактеристичним стилом преписке  крајем XIX века.

                                                                                  Рађено 6.августа 1890.године
У Горњој Трешњевици(*1)

Збор и одбор горњотрешњевичке општине на састанку своје седнице у договору са општинским судом изјависмо: Пошто смо до данас били сагруписани са општином шаторачком наша деца су тамо ишла у школу, па пошто смо се сада од општине шаторачке разгруписали за засебну општину, намерисмо градити школу за нашу општину...Школа Шаторачка и Јарменовачка су одвише далеко преко великих брда и вода. То је све рђаво што деца могу страдати  приликом набујалих потока и река.
Зато смо одабрали три лица из општине: Нестора Дамњановића, Сретена Антонијевића и Аћима Миловановића да оду у Београд господину Министру просвете и црквених послова и да га замоле одобрити нам указаног учитеља који ће нам учити децу у привременој школи коју ће нам прегледати инжињер док не подигнемо нову школу. Дајемо упут шта ова три одабрана лица треба да учинити по овом делу.
Сви пристајемо и подлежемо сваком плаћању... цео збор.

ПИСАР                                              ПРЕСЕДНИК ОПШТИНСКОГ СУДА
Т. Ђорђевиђ                                     Јован Јанковић
                                                             ЧЛАНОВИ:
                                                             Живан Ђорђевић
                                                             Радоје Илић
                                                             ОДБОРНИЦИ:
+Павле Божић, +Петар Илић, +Радоје Јовановић, +Стеван Радосавлевић, +Ранко Крстић, +Марко Јовановић, +Васа Гавриловић, +Радоје Илић, +Радојица Стојић, +Јевђа Ћирић, +Срећко Петровић.(*2)
                                                        
НАПОМЕНЕ:
*1.-Архив Србије (АС) Београд, МПс, Ф-X-р3/ 1896.
Прва, привремена школа, одлуком МПс отворена је 24.09.1890. и ускоро је почела са радом у преуређеној просторији општинске суднице испод које су биле апсане за људе и стоку што је у многим приликама траумирало децу. Први учитељ је био: Стефановић С. Владислав родом од Ужица који се оженнио сељанком, Трешњевичанком, Мулић Луке Драгом, 17.02.1890. године.
*2. - Крстић поред имена значи да је дотични био неписмен, те није умео да се потпише

                                                                               ОБРАДИО
Милан Ч. Даниловић

Pošalji komentar ::

<- Prethodna strana :: Sledeća strana ->