dokazi o staroj Tresnjevici

                        Докази о старој Трешњевици

Стара Тресњевица постојала је до 1459 година, Тада су је турци иселили многе побилиа све штоје могло горети попалили и више није постојало насеље а било је фамилија које су преживеле овај геноцид. 
  По причи Драгутина Илића, предаци његове фамилије  су тада прешли у скривени живот да све своје крију од ока турски пролазника који су имали своје посаде на Руднику: Крили су своје колибе,куће, стоку ,баште ,кије су биле у Блажића потоку а кућа била њина са источне стране Илића брда и да неби открили турци где живе  : Морали су и гробове да крију . Гробље на Савића   Брду су  прво сахрањени нехришћани преци Илића фамилије и једина веза са светом били су њима хајдуци а преко зиме није смео да се види дим од ватре јер би то открило где живе,
  Колико има у години дана толико снопова пшенице било је саденуто у стогу и сваки дан по један сноп окруне и то кували и са млеком јели  а било је доста ораса, лешњика ,сувог воћа и сувог меса биле су пуне шуме дивљи свиња а у недостатку искране употребљаван је буков жир.
         Драгутин докаује да предаци Илића Фамилије никада нису примили  хришћанску веру да су је примили ониби славили славу они су задржали  славу нову годину коју су славили сви српски предаци а морали су да се сроде са средином хришћанском у којој живе јер није било другог опстанка
       Насеље  које се протезало низ корушачки поток  до Шаторње  било је велико насеље то доказују два велика гробља која су до обреновића владавине била у целости ,
  Илићи, Ћирићи и Ђуриђи доказују да су оба ова гробља сахрањивани  срби који нису били још прешли у хришћанску веру,
 Једно велико гробље је у Андриниј коси а дтуго где се Јасик поток улива у  корушачки поток ту ја било гробље са обе стране тог малог потока које је још за време владавине Обреновића претворено у баште, 
     Два гробља нехришћанска близу једно другим моглоби да се тумачи да су у старој Трешњевици тада живели две различите религије или друкче народности,
    Стара Трешњевица била је развијена као угљарско и рударско насеље.
      Пут који пролази између Бркића Брда и Илића Брда носи и данас име коловоз у та времена точак се окретао само у рудницима .
  Ту у коловозу пећи у којима се пекао и типијо камен биле су наређане у ред а пут је посројао више тих пећи и испод и за време обреновића владавине: Вулићи и Ђурићи су од тих пећи за печење и топљење камена правили кречане и пекли ту креч,
 Предаци Илића фамилије су преносили са нараштаја на нараштај да је се камен прво пеко као креч и после се топијло на дрвеном специјалном угљу и да су себње биле доста добре са једним замахом одсецале коњску главу, 
    Ти тада стручњаци  Ковачевићи који су наслеђивали занате ;Син од оца и унук од деде они су изгинули у својим двориштима бранећи своје фамилије од пљачкаша јаничара и никад турци ни аустроугарска нису успели да обнове производњу; Злата и олова  на Руднику ни гвожђа у Трешњевици .
      Напомињем да је камен корушачки и камен илића брда сиромашна  као гвоздена руда а такви исти камен ; Јапанци ваде мељу и одвозе из Аустралије за Јапан. Радиосам у Вест Аустралији за Јапанску кумпанију.
      Трешњевица  је толико богата рудним богаством једно нај богатије село у Србији у подножју северна стране Илића Брда појављује се Кварц одличног квалитета ;А у Блажића потоку који протиче поред поља,ливада,
цело то поље лежи на белим шљунку а бели шљунак прати киселу воду а питка вода после навте је на цени високој,           М Божић

Pošalji komentar ::

<- Prethodna strana :: Sledeća strana ->