FoToLy

Očekivanja

Svi ljudi nešto očekuju.

Uvek očekujemo nešto.

Roditelji da ih deca slušaju.

Ljubavnici da ih partner voli.

Prijatelj da prijatelj bude tu

Da svane dan.

Da padne kiša.

Nada i očekivanje su povezani .

Često i sama upotrebim rečenicu

" Ako si dao i očekuješ nešto za uzvrat, onda nisi poklonio nego prodao"

No svi mi za uzvrat očekujemo nešto.

Ako volimo, da nas vole, ako ljubimo, da nas ljube.I naravno ako ne dobijemo očekivano na način koji smo mi zamislili u nama se budi naša sujeta i taština.

Budi se ljutnja, javlja se patnja, raste bes.

Bitno je naći pravu granicu u svemu.

I u životu, i u boli i u ljubavi.

"Hrišćani na vaskrsenju Hristovom zasnivaju i svoju nadu i očekivanje sopstvenog vaskrsenja"

Svi nešto očekuju.

Razlika je samo u našem reagovanju kada ne dobijemo ono što očekujemo

Nedeljno razbijanje monotonije

...

Ima raznih "preduzeca" u ovoj napacenoj zemlji.Kazu da ima i zakona.Raznih, takodje.Pise sve na papiru ali nema ko da procita ili ima pa ga bas nesto zabole da zakon ispostuje.
Tako npr. zaposleni ima pravo na pauzu.Za to vreme bi trebalo da sme da doruckuje npr.I kao moze to ali na papiru, na kom naravno nije burek, nego slova.Onaj ispisani zakon koji niko ne postuje.
Zaposleni ima pravo ali ne i da ga iskoristi.Uostalom, nemoj da si besan.Malo ti je sto imas pravo, ti bi jos i da ga koristis.Bi preko`leba pogacu?Cccc, kakva bahatost.
Mozda bi da jedes, gladan si?
Ako si gladan, nekako mu dodjes nepodoban.Ako ne umes da kontrolises glad, kako ces posao?
To svaki, "preduzecu" odan radnik zna, pa se u skladu sa tim i vlada.Zna da je pametnije da on trpi glad, nego da trpi posao.Ako je posao na steti - nema para, ako nema para -nema `leba.Ako zaradis za `leba, jedi ga ali kuci.Ako uopste odes kuci.Valja prekovremeno raditi da vlasnik firme kupi vikendicu a ti jogurt, ako ti prekovremeni rad plate.Ako ti ne plate, nemoj da si razmazen i da zbog toga dramis.
Bese jednom jedna S.Zelela je da ima kafic i imala ga je.Doduse, vrlo kratko, jer veze ona sa zivotom nije imala, jos manje sa ugostiteljstvom.Treba li da dodam da joj je Ceca Raznatovic bila uzor?Ne treba, to je odvratno i zbog nje me sramota.Tako da necu.S. osim sto pojma nije imala ni o cemu, menjala je raspolozenje i nacin poslovanja svakih sat vremena.Imala je cudne prohteve i uzasno je tesko bilo ispratiti to ludilo.Zato je srecom, sve to kratko trajalo.
Zaposlenim licima je strogo zabranila da jedu na radnom mestu.Nakon nekog vremena je dozvolila grisine i to u cosku pored toaleta.Ukoliko bi se neko usudio da pojede (daleko bilo) kiflu a ona ga uhvati na delu, da je to bio Ausvic isao bi na streljanje.Ovako samo 20% od ionako bedne plate.Pa ti vidi hoces li da budes gladan.

Jedan omalen, bucan, nevaspitan deda, obogatio se prodajuci kifle.Zaposleni su imali pravo na obrok, po cenama koje su vazile za kupce.Radili su ti ljudi kao "crnci".Krvav posao.Neretko, nisu imali vremena ni da pojedu to sto im sleduje.Onda je matori podlac zakljucio da mu je isplativije da zaposleni jedu ono sto je za OTPIS i naravno to djubre plate.Ono sto ni golubovi nece.Majke mi.

Tu negde u Beogradu, vec petnaest godina "gazduje" jedan lik.Kod njega zaposleni mogu da jedu ali im se ne isplati da to rade pred njim.Zato sto im pojede dorucak.Ladno! Dakle, tamo je vazno organizovati se.Pre i posle njega.Ni u ludilu u vreme kada je on u poslovnim prostorijama.A te su poslovne prostorije tuzna prica.Prica za sebe.Ali o tome ne ovaj put.

Po onim odvratnim Maxi samoposlugama, kazu zaposleni da postoji pauza, na koju kad odes, odmah moras da se vratis.Ako radis u Maxiju i hoces da budes deo uspesnog tima, moras da budes doooobro organizovan.Dok obavljas fiziolosku potrebu, jedi, pusi, saspi kafu u grlo i to sve za jedan minut i tri sekunde.Postoji neki problem sto to radis u toaletu?Ccccc, kakva razmazenost.A sta bi da nemas toalet?

Postoji tamo negde jedno "preduzece".Sve ima.Kafa ova, kafa ona, voda iz onog fensi balona. sok, kisela voda..ma sve.
I pauza.Klizna.U zavisnosti od toga ko tog dana "sefuje".Tako "klizno" i doruckujes.Od osam izjutra do cetiri popodne traje vreme za dorucak.Posle ne moras ni da rucas.Boli te uvo.Ustedela ti firma obrok.Mozes i da zapalis cigaretu ali ne mozes da se naslonis na stok od vrata.Nego izadji na kisu i brzo iz dva dima sagori taj otrov.Vuci iz petnih zila i nemoj da se usudis da padnes u nesvest.Posao ne moze da ceka.

Ali zato ti platu mozes i moras da cekas.Uostalom, sta ce ti plata?Da kupujes hranu od koje ces da dobijes holesterol i cigarete od kojih ces da dobijes neki rak, pa ces posle jos i na bolovanje da ides!

Stoko nezahvalna!

Pisu u novinama, stize "fanki biznis".Nova poslovna filozofija.
Ma je l` stize?Bozanstveno!
Nema sumnje da su zaposleni u Srbiji sa nestrpljenjem ocekivali nove trendove u poslovanju.
Sve smo obavili, jos samo da prostudiramo "fanki biznis" pa da nam konacno krene.
U svakom slucaju, sa fanki biznisom ili bez njega ostaje da "Sit gladnom ne veruje"

Tako da
.....
More mars Bre!!!!!

Ahm.

Dzaba levo, a dzaba i desno...

‘nije mi hladno’,mislio sam da ce to biti jedina misao sa kojom cu morati da se izborim prvih 20min ovog jutra. nema nista lepse kad pobedis hladnocu u brzini...ne znam ni sto sam skrenuo pogled na levo, pa ipak, onoliko kola, svi u brzini, cula se sirena...nesto cupavo sto se prevrce uspelo je da mi  odvuce pogled na tu levu faking stranu...

zgazili cu psa ispred mene...mislio sam da cu istog trenutka povratiti ispod kacige, sreca pa je vizir crn, niko ne bi ni primetio,osim sto bih istog trenutko i ja bio zgazen jer ne bih video kuda idem...

prosao sam 200 metara...nije mi bilo hladno,mislim da nije..nisam mislio o tome, pokusavao sam da se izborim sa onom knedlom sto mi setala gore dole...

prosao sam 500 metara...magla je bila sve gusca...bilo mi je hladno..ipak sam poceo da mislim o tome...

Da widimo sad...1.hm..koja knjiga pod 1??

ewo mali spisak mojih omiljenih knjiga....:-))

1.The Princess diary(Princezin dnewnik) peti deo,Molly Moon i Marley and Me...extra knjizice..xe,xe,xe...

slikica je malkice mutna ali nisam bolju nashla na google-u....

mislim...owa knjiga je stwarno zakon...netjete se pokajati ako je prochitate...

tuzna ali prelepa knjiga..shmrc...mnooogo tuzna...kuca na kraju umire...shmrc,shmrc...

2.Are you there God?It's me,Margaret (Boze dal' si tu?Jasam,Margaret)...teen knjiga Judy Blume o dewojchici Margaret koja se seli iz New Yorka u Farbruk(mislim da tako beshe)....extra stwarno extra knjiga...kad bih mogla i nju bih stawila na prwo mesto ali dosta je....xe,xe,xe... 

3.Charmed MOTJ TROJSTWA,POLJUBACTAME I MAGICHNA MESECHINA...strawa knjige...

4.Bogomdana domatjica..Sofi Kinsela....knjiga o dewojci iz gradakoja gubi posao i ide da radi posao koji pojma nema...da bude domatjica tj. spremachica u jednoj raskoshnoj kutji malo izwan grada...tamo nalazi swoju ljubaw i..tako dalje i tako dalje....

5.Can you keep a secret (umesh li da chuwash tajnu)...josh jedan od bestselera Sofi Kinsele...rech je o dewojci koja je weoma sposobna u swom poslu i kretje u ''poslowne awanture''...narawno tu su i stwari iz njenog priwatnog ziwota kao na primer njen dechko...knjiga je super...

Eto to je moj TOP 5 knjigica koje najwishe wolim...posle njih idu Hajduci,Tom Sojer,Zuta minuta i dr....

Kiss i pozz za swe was blogere...

Washa PinP... 

Superwoman tonight

KARATISTE NIKO NE APSI!

FAJT KLUB SRBIJA + KARATE

1

          I sada zamisli ovako: proveo si pola godine ili deset meseci u nekom od borilačkih klubova koji niču gde hoćeš i gde ti ne pada na pamet da bi trebalo da ih bude.

          Naučili te osnovnim udarcima, te kojekakvim ''čišćenjima'' – čitaj – načinima lomljenja kostiju protivniku, prvenstveno lomljenja kostiju nogu, još tačnije, kostiju potkolenice i samog kolena.

          Jedan si od mnogobrojnih polaznika, platiš članarinu, ideš na treninge i susretneš se sa gomilom istomišljenika. I to je sve što znaš o tome gde si dospeo i za šta izdvajaš pare iz kućnog budžeta.

          A to za šta si uplatio zove se lou kik, ili ful kontakt, ili tajlandski boks, ili aikido, ili kendo, ili karate, ili...

          Međutim, odlično znaš zašto si im platio. Jer ti se guzica stegla od straha. Jer si uplašen. Ovo je nesiguran svet, društvo na ivici propasti, svi prete a niko da kaže ni reči utehe, i tako dalje.

          Došao si, dakle, u borilački klub prevashodno da bi odagnao strah. A u borilačkom klubu počnu da te teraju da vežbaš udarce, i to ti se dopadne. Za veoma kratko vreme postaneš onaj koji se više ne plaši, ali koji može drugome da zada strah, što ti se takođe dopadne.       

          Onda postaneš faca u društvu, i uz tvoje ime stoji i ono – bokser, kiker, ovo ili ono, što u ušima odzvanja jače nego magistar i doktor nauka. Takvo je društvo, takva je sredina, šta se može protiv toga. Posebno kad znaš da bi nekog magistra oduvao jednim udarcem ukoliko ti se ne dopada, a naročito ako borilački sport upražnjavaš paralelno s teretanom. Naravno da bez mišićne mase ni udarac ne može da bude razoran. Stoga plaćaš i seanse u teretani. Ni na kraj pameti ti nije da, zapravo, nekome plaćaš da bi radio kao konj. Da bi dizao stotine kila tereta, na konto kojih se vlasnik teratane bogati.

          Jeste, kažeš sebi, ali sve je to ulaganje. Postanem razbacan i jak, i zdrav. I niko mi ne može ništa, SVE ĆU DA IH POLOMIM. Ali duša kaže nešto sasvim drugo. Duša kaže, ne lažući: ''Ti si pičkica, pičkice.''

          Pređeš s proteinskih koktela na steroide, koji koštaju boga oca. I dalje plaćaš i teretanu i svoju borilačku veštinu. Odjedared si zao i opak, i jak.

          A onda se, batice, jednostavno urušiš u sebe. Jer nisi umeo da balansiraš. Nisu te naučili kako se to radi. Niko te nije odveo na teren, da se fajtaš sa onima koji su plaćeni mizerno a mogu da podignu i tebe i teret koji im je u opisu posla, plus da te raskantaju od batina jer si im dodatni teret. One čikice od pedeset i nešto godina i pedeset i nešto kila, s pocrnelom kožom i sazdani od žila i sajli. E, tvojih napumpanih sto kila ne bi imalo ama baš ništa da traže među takvima, ne daj bože da se fajterski s njima zakačiš. Brate. Bolje da si njima dao pare, da te oni nauče, nego oni silni treneri što paradiraju naokolo sa svojim školicama za retarde.

2

          Karate u prevodu znači ''prazna šaka''. Kara – prazna, te – šaka.

          Godinama sam trenirao karate. I spoznao nešto dublje, što se karatea tiče. To je filozofija, više nego borilačka veština. Kod nas se upražnjava onaj, takozvani, sportski karate. Takmičarski, je li, koji se, pak, opet svodi na to da protivnika šineš u glavu pre nego što on tebe opizdi. Ili ga gađaš u telo i noge, kako god.

          Imao sam dobrog učitelja. Insistirao je na usporenom izvođenju blokada i udaraca. Terao nas je da shvatimo šta blokiramo i zašto prelazimo u napad udarcem. Zašto uopšte udaramo, ako smo se već odlučili za udarac. Zašto smo se odlučili za udarac, posebna je lekcija.

          Najbitnija je ravnoteža. Ako si već u stavu za napad, obema nogama moraš da budeš kao zalepljen za zemlju, onda iz tog stava dejstvuješ po protivniku. Ako si u odbrambenom stavu, noge treba da ti rade još brže, ali da ti je sve vreme barem jedna čvrsto na podlozi. Poželjno je da u odbrani obe noge budu na zemlji, koliko god je moguće više. Ukoliko i primiš udarac, treba da znaš kako što bolje da ga amortizuješ. Da ti ne leti glava tamo-vamo, nego da se što pre izmakneš od eventualnog sledećeg udarca. I da sve to vreme gledaš, ako vidiš da je napadač u trenutnom raskoraku, kako da mu kontraudarcem ne polomiš nešto, nego samo da ga vratiš na distancu.

          Karate je takođe i disanje. Kao kad plivaš. Ako ne dišeš pravilno dok plivaš, suočen si s davljenjem. Pa ti vidi. Uostalom, pravilno disanje bitno je za sve čega se dosetim, ili dosetiš.

          Pošto je ova borilačka veština ipak u suštini odbrambena, te je samim time pretežno duhovne kategorije, može se izučavati čak i uz knjige pisane na tu temu. Teorija karatea, naravno, i ono što se karateom zapravo želi reći a da se ne svodi na golu demonstraciju poteza i udaraca koje svaka budala može da savlada, tehnički gledano. Budale su oni koji plaćaju da bi naučili kako da nekome polome koske. Karate uči kako da sprečiš da nekome polomiš koske, i oni koji to ne prepoznaju naprosto su protraćili vreme iako im to nije jasno.

          I tako, moj je učitelj karatea otišao jednog lepog dana. Urastao mu nokat u meso, morali da mu čupaju nokat. Doveli su nam novog, ali on nije bio učitelj, samo je bio kvalifikovan da drži treninge. I bio je sve ono što ne treba da bude. Prijavio se za takmičenje. Karate i takmičenje, mislim... Da nam demonstrira kako zna da bije. Odmah u prvom meču dobio je preko nosa, nos mu prokrvario, moja je majka bila dežurni lekar, zaustavila mu krvoliptanje, on se vratio u meč. I dobio protivnika na neku šorku koja je ličila na onu ispred seoske zadruge. Sudije ga bodovale kao pobednika.

          Posle toga sam napustio karate i prešao na košarku. I zakucavao sam, dragi moji, sabijao sam loptu u koš svom snagom, i to nikoga nije bolelo. Samo je meni bilo otišlo koleno, ali to se ne računa jer ja sam pripovedač.

AnaM voćarka

Da nema pijace i samoposluge, ja bih umrla od gladi. Mnogo je teško uzimati hranu iz prirode.

Posle mog iskustva sa lukom, krenula sam da berem šljive. Računam, to je lako, uzmeš korpicu kao Crvenkapa i za čas je napuniš.

Šipak!

Prvo, one šljive uopšte nisu pri ruci, drugo i one zafrkavaju. Neke se zalepe drškom za drvo, ne možeš ih otkinuti. Onda ja navalim na čupam drugu, a ona prezrela, gnjecava, zalepi mi se za kosu, majicu, prsne na lice... ... Zašto ne sazrevaju sve u isti čas?

Srećom našao se tu neko spretniji, popeo se na drvo i tresao grane, a ja sam  skupljala šljive. On je zamišljao drugačije, da se ja penjem po drvetu, a on da mi grane sa šljivama odozdo pokazuje

Hm... sad neko zamišlja idilu, keceljica sa čipkicom, i u nju se ubacuju šljive. Dele se osmesi na sve strane kao na TV reklamama

Nije bilo tako, imala sam totalno neromantične farmerke.

Sve smo,( pazi ovo, mi,) obrali i sad ćemo da pravimo rakiju.

Hik... to je zabavno... hik... živeli...

Nisu mi dali da probam, kažu treba im za šumadijski čaj.

SLOBODNA DRŽAVA RIJEKA

Pa danas...ipak school

pa ja se jutros probudim i kazem:''shto da gubim chasowe kadtju wetj sledetje nedelje itji za BG(zashto,nije bitno!)'' i tako se ja spakujem u malo PUMA ranche i krenem..imali smo OTO,OTO (smorr),GRADJANSKO,GRADJANSKO...i ja senarawno prepala za OTO da me ne pita...ali pitao swe neka laka  pitanja  pa mi je bilo zao shto me nije pitao...shmrc......sledetji chas ja crtaj tehnichke linije i crtaj GLUPOSTI!!!!!kada tje mi to trebati u ziwotu???!!!...onda gradjansko,o dechijim prawima (kao imamo prawo da ne uchimo ono shto nam netje trebati u ziwotu!pa onda ukinite OTO!!!)...neka prawa u wezi zlostawljanja..xe,xe,xe,xe!!onog zlostawljanja...swi smo se iskidali..u komu.....na kraju,na gradj mi je bilo tako smorrno da sam olowkom crtala po Robijeom wratu a kada je on pokushao isto prijawila sam ga nastawnici a onda je ona rekla kako tje MENE da upishe!....a njega???!!..ali nema weze...ja sam je coolirala...sadsam oky,wishe me ne boli glawa....do sad sam prichala sa roditeljima (otishi ljudi na Brione!!!blago njima!!)..i tako to...sad moram da idem da igtam MONOPOLY!!!!!xe,xe,xe....

P.S.molim was, ne zowite me DSTANKO wetj PINP ili PRINCESS IN PINK!!!oky....see you..

washa PinP!!      

СРБИН,ГРОБ,ПИТАЊЕ

Ma nije mi ništa .....

СВИЊА

Ушли су у тренутку кад сам загризла јабуку. Велику, црвену, савршену. Подигла поглед ка Њима и поцрвенела. Стопила се с бојом јабуке. Савршен тајминг Окружног прос.инсп. и Директора. Ипала ми право у крило, и док сам обрисала уста испред мог носа је већ стајала Рука. "Добар дан!" У пичку материну, не може човек ни да ужина.

Добар дан, добар дан... Како је, добро је, све ок. Има посла, ма има, мумлам и мислим на начету јабуку у мом крилу, како пушта сокове на црне панталоне и на следећих 10 сати посла, о томе како је јебени петак и како бих најрадије да шмугнем кући, (.... да се укачим на СЛ и коначно завршим сређивање куће у јапанском стилу, да купим секси јебени кревет од јебених 2000 долара, средим Инвентори и сачекам Давона да се врати са посла...) И виртуелни секс је нешто... кад нема обичног. Бах...

Нема везе, каже просв.инсп., само Ти заврши јабуку.... 'оћу мало морген... и онда крене, престресање ситуације у Нашем Малом Селу...

Са осећајем свиње по панталонама...

"te od ne-te" ili .matematika je prosta , dva puta ništa je ništa , znači crva nije ni bilo ..........

post § 11

AnaMka Baštovanka

AnaM kao  Baštovanka

Luk je mnogo komplikovana biljka.

 Deca mu se zovu arpadžik, nikad nisam čula da  neko  tako zove svoje dete. Možda mu tepa Arpi, ili Dikče... ali ja ne bih volela da se tako zovem.

Taj lukac može da se sadi u proleće, ranu ili kasnu jesen. Što će reći, izvodi besne gliste.

Ja izabrala da ga sadim sad. Doveli me na neku njivu, dali mi kesu sa tim arpadžikčićima i rekli da ih nabodem u zemlju.

To je bar lako, samo da mi redovi budu ravni.

Jeste lako, šipak.

Zabolela me ledja, a jedva sam pedalj odmakla, posle dva sata izjavila sam da je na pijaci luk mnogo jeftin i da treba da mu dignu cenu.

Kad sam mislila da ću da umrem, dodje neki balavac da me prekontroliše.

 Mene, da proverava.

Mene!

Poče da se smeje.

 Onaj mali prcoljak od luka ima dva kraja, jedan treba da se zabode u zemlju, a drugi da štrči u nebo. Luk nije suncokret, i nema šanse da se okrene prema Sucu, sam. Mnogo zakera taj luk, neće da iznikne ako nije kako on hoće. To me potseti na nekoga. Naravno pogadjate kako sam ja sadila... ...

Pozvana sam da berem šljive... ...

tw,glumica,pewachica ili tako neshto....

rech je o UMS-owoj shkoli za talente gde ja idem wetj jedno godinu i wishe...ewo kako je swe pochelo...jednog dana (negde pochetkom februara) ja kupila nowine i widela reklamu za AUDICIJU!!!!!brzo moja mama zowe broj i oni kazu audicija je 24.02.....ali chekajte...a MOJ RODJUS???!!!da...24.02. je moj rodjus i ujedno i audicija za UMS-owu shkolu za talente....i tako ja na sopstweni rodjus odem na audiciju u 10h i...prodjem!!!!!!!!i tako je swe i pochelo...i bilo je bash zabawno...zezali smo se,neshto uchili,snimali emislije itd...itd..:-)))...bash je bilo cool...dolazila su,i odlazila deca ali ja sam ostala tamo gde sam i sada...PROFESIONALAC!!!!!!!tako se to zowe...obozawam da idem tamo i mnoooooogo wolim tu shkolu (jedina shkola u kojoj nema domatjeg a i ako ima neshto malo a i weeeoma retko)...i tako....mnogo wolim da idem u UMS mada mi se desi da nekda i preskochim...jedino shto mi se ne swidja jeste da profesionalni book (bez koga ne mozete da uspete) koshta negde oko 600 do 700 ewra....mnoooooooogo skupo brate...ceo jedan komp ili LAP-TOP...ali moratju uskoro da ga uradim jer mi propade swo shkolowanje bez tog PROF BOOK-a...ko je zainteresowan ja tju mu retji da se netje pokajati ako podje u UMS skolu za talente...eto to je swe....mnogo was pozzam i wolim ali stwarno have to go now!!

    to uje jedina photo koju sam nashla na google-u...nadam se da wam ne smeta shto je mala...ako je uopshte i widite...xe,xe..XD..

kissonja i pozz za swe wasod washe

PinP...

Tri chasa i informatika...

Poshto sam danas imala samo tri chasa (Yey!)neshto je moralo da se zakomplikuje...pa tako je i bilo...ustala sam sa idejom u glawi da ne idem u shklolu ali sam ipak morala da odem!!!narawno...i kazem ja sebi:''ma dinche,samo tri chasa i u 9:50h si HOME!!''...i krenem ja tako i idem i dodjem u shkolu i narawno prwo FIZICHKO!Yey!!!!Fizichko je bash postalo cool predmet..swi ga wolimo i mi tako odemo u zensku swlachionicu...preswuchemo se i sachekamo nastawnika da dodje da proweri imamo li opremu ili ne....a Aca i Dushan (dwa DEBILA iz mog odeljenja) otwarali wrata od swlachionice dok smo se preswlachile...BLAM!...i sachekamo mi nastawnika a ono...samo mi i niko drugi nema FIZICHKO!!!!!!!YeY!!bili smo sami...i tako igrali mi odbojku i prichale malo i sada zwoni za matish...odemo mi u swlachionicu...preswuchemo se i u uchionicu-muchionicu...xe,xe,xe...shalim se...i tek mene pochne da boli glawa na sred drugog chasa...kazem ja rezrednoj i ona mi kaze daza wreme odmora idem HOME!dodjem ja tako HOME! i legnem u krewet i pochnem da jedem da uziwam...ali josh me boli glawa i sad....tretji chas bio je GEOGRAFIJA!!!Taja kaze da su uchili nowu lekciju i nishta posebno...i sad u 13h treba dase ide na informatiku i ja ne odem (mislim,bilo bi glupo da odem) i tek posle zowe me taja i kaze:''znash shta je bilo na informatici?'' i ja onako:''Shta?''..kaze ona meni:''pa poshto su neki zakasnili na chas zbog aranziranja cwetja Aca (onaj DEBIL! shto nam je otwarao wrata od swlachionice) zauzeo mesto Mariji i Milici Stamenkowitj i nastawnik ih swe premestio...SRETJOM ja ,ti i aki sedimo ZAJEDNO!...a nastawnik nas je prwo stawio u zadnju klupu a Milicu Obradowitj (long story),Katju i Ines (nowa dewojchica) stawio na nashe mesto...i one uzele i SWE nam obrisale shto smo radile a onda se wratile na swoje mesto!....ali nema weze..a Milicu Katja i Ines nisu pustile da radi na komp i Milica se (kao po obichaju) ''smrtno'' naljutila na njih i doshla do nas i swe izwredjala Katju i Ines!!!'' Taja mi je swe objasnila do detalja...jao shto nisam bila tamo!!!!!????ali no problem....ni sutra nema school..mnogo me boli moja glawica i netju u school...pozzam was i kissam..

Washa PinP...