1821.

 30. oktobra u Moskvi rođen je Fjodor Mihajlovič Dostojevski.

 
1831.

 Braca Dostojevski Mihail i Fjodor leto su provodili  na malom imanju u Tulskoj guberniji, uživajući u živopisnosti seoskih pejzaža. U piščevom sećanju neizbrisivo će ostati sećanje na poznanstvo sa seljacima, na upečatljive slike njihovog siromaštva i na bogatstvo duševne lepote. 

1834.

 Oba brata odlaze u privatni pansion Leontija Čermaka u Moskvi, u kom su naučili mnogo toga o literaturi. Dostojevski je tada naročito čitao Puškinova dela.

1837.

 Dostojevskog je potresla smrt voljenog pesnika Puškina. Mesec dana kasnije Dostojevskom umire majka. To je bilo vreme jedne od najtežih reakcija u Rusiji, sa robijanjem u Sibiru, izgnanstvima na Kavkazu, ugušivanjem slobodne misli, delatnostima Hercena, Bjelinskog i naprednih časopisa.

Te godine braća su prešla u Petrograd na dalje školovanje.     

 1838.

 U januaru Dostojevski se upisuje u inženjerijsku školu, u kojoj će ostati šest godina, bez ikakve ljubavi i naklonosti.

Brata je izveštavao o teškoj duševnoj krizi i o čitanjima dela Hofmana, Balzaka, Getea, Igoa.

1839.

 Smrt oca Mihaila, koga su ubili njegovi seljaci.

1841.

 Prvi pokušaji sa originalnim delima; u svom stanu čitao je odlomke svojih (nesačuvanih)  drama Marija Stjuart i Boris Godunov.

Tragična i prerana smrt pesnika Ljermontova, takodje ima uticaja na Dostojevskog.

1843.

 Dostojevski je završio vojnu inzenjerijsku školu kao inženjer potporučnik. Službu u inženjerijskom departamentu u Petrogradu nije voleo; vremena za književni rad nije imao; živeo je bedno sa malom činovničkom platom i često se zaduživao.

Prevodi Evgeniju Grande od Balzaka.

1844.

 Dostojevski je podneo ostavku, koja mu je uvažena sa činom poručnika u ostavci.

Brata izveštava da je pocčeo da piše roman u obliku Evgenije Grande; nekoliko puta ga prepravlja.

1845.

 Do iscrpljenosti radi na romanu Bedni ljudi. Počinju prvi nervni napadi za vreme šetnji sa Grigorevičem. Čuveno noćno čitanje Bednih ljudi, koje su na smenu čitali Njekrasov i Grigorovič.; utisak je bio neobično jak, a radost mladog pisca neizmerna. Posećivao je Bjelinskog i divio mu se; Počeo je rad na Dvojniku.

1846.

 U « Perogradskom zborniku», 15. januara, na prvim stranama pojavilo se delo Dostojevskog, Bedni ljudi. Te godine završava Dvojnika, počinje da piše Gazdaricu, Njetočku Njezvanovu. Bjelinski piše o prvom delu oduševljeno. U to vreme sukobljava se i razilazi sa «Savremenikom», a upoznaje se sa Hercenom i Petraševskim.

1847.

 Neslaganje sa Bjelinskim i konačno razilaženje; Bedni ljudi izlaze u posebnoj knjizi.

1848. .

 Dostojevski objavljuje pripovetke: Slabo srce, Polzunkov, Pošten lopov. Bjelinski je napisao negativnu ocenu o Gazadrici u « Savremeniku» i nešto više od mesec dana posle toga umro u rano jutro 26. maja.

1849.

 Dostojevski se približava  krajnje levim petraševcima, kakav je Spešnjev  i sa njima učestvuje u organizovanju tajne štamparije. U «Otadžbinskim Zapisima» objavljena su prva dva dela Njetočke Njezvanove.

Prijava protiv Dostojevskog, a 23. aprila, u četiri sata ujutru, i hapšenje. Pred komisijom na saslušanju, držao se čvrsto i dosledno. Zatvoren je u tvrdjavi, od brata je primio za čitanje Šekspira, Bibliju i «Otadžbinske zapise». Na sudjenju, zajedno sa petraševcima, osuđen je na smrt streljanjem. Decembra 22. na gubilištu, pročitana je smrtna presuda. Vešto i stravično iscenirano pogubljenje zamenjeno je od strane cara dugogodišnjim robijama.

1850– 1854.

 Robija, najpre, u Tobolskom, a onda, tri godine u Omsku.

1854.

 S' proleća Dostojevski je u Semipalatinsku, gde služi u vojsci kao običan redov i  čita Lovčeve zapise Turgenjeva. Poznanstvo sa porodicom Isajevih i tek došlim baronom Vrangelom koji će mu biti od znatne pomoći.

1855.

 Dostojevski se zaljubljuje u Mariju Isajevu, pomaže joj posle smrti njenog muža i počinje rad na Zapisima iz mrtvog doma.

1857.

 Dostojevski se venčava sa Marijom Dimitrijevom Isajevom u Kuznjecku. Na povratku za Semipalatinsk dobija epileptični napad, prvi put se lekarski konstatuje da boluje od epilepsije.

1858.

 Dostojevski počinje da piše Ujkin san i Selo Stepančikovo.

U književnoj kritici zapaža se Dobroljubov.

1859.

  U «Ruskoj reči» objavljen je Ujkin san; Dostojevski je oslobodjen vojne službe, ali je izdata naredba ministarstva unutrašnjih poslova da ga tajno prate. Te godine Dostojevski prelazi u Tver; radi dalje na Zapisima iz mrtvog doma i krajem godine dolazi u Petrograd.

1860.

 U januaru izlaze dva toma sabranih dela Dostojevskog, a u jesen objavljuje program za pokretanje časopisa «Vreme»; u novinama Stelovskog štampaju se prve glave Zapisa iz mrtvog doma.

1861.

 Izlazi prva sveska časopisa « Vreme», sa početkom romana Poniženi i uvredjeni i nastavljanjem (iz novina) Zapisa iz mrtvog doma. Dobroljubov objavljuje u «Savremeniku» važan članak o delima Dostojevskog; Turgenjev piše Dostojevskom iz Pariza da su neke slike iz Zapisa iz Mrtvog doma danteovski snažne. Dostojevski se upoznaje sa Ostrovskim, Dobroljubovom i Ščedrinom.

1862.

 Dostojevski se upoznaje sa Černiševskim; prvi put putuje u inostranstvo: Pariz, London (susret sa Hercenom, poznanstvo sa Bakunjinom), Keln, Švajcarska, Italija. Prijateljstvo i ljubav prema Apolineriji Suslovoj.

1863.

 Velika polemika Između saradnika «Savremenika» i «Vremena»; zabrana «Vremena» zbog članka N. Strahova  o poljskom pitanju. Ponovni put Dostojevskog u Pariz i Italiju ( sa Suslovom). Početak rađanja zamisli o Kockaru  i Zapisima iz podzemlja.

1864.

Brat Dostojevskog, Mihail, dobija dozvolu da pokrene časopis «Epohu» u kojoj se nastavlja objavljivanje Zapisa iz mrtvog doma, početak Zapisa iz podzemlja a i polemika Dostojevskog sa Ščedrinom. U maju i julu Dostojevskom umiru žena Marija I brat Mihail; nasleđuje dugove i izdržava bratovljevu decu i ženu.

1865.

 Početak rada na romanu Zločin i kazna, zamisli, nacrti i borba sa sobom oko forme; izlaze u dva toma sabrana dela, sa piščevim dopunama.

1866 .

 U «Ruskom vesniku» počinje objavljivanje romana Zločin i kazna; prvi put Dostojevskog posećuje stenodaktilografkinja Ana Grigorijevna Snitkina i počinje diktiranje Kockara; Posle završenog posla Dostojevski joj predlaže da zajedno rade na petom delu romana Zločin i kazna.

1867.

 U februaru mesecu Dostojevski se venčao sa Anom. Put i boravak u inostranstvu koji će trajati više od četiri godine: Berlin, Drezden, Frankfurt, Baden, Ženeva, Bazel. U Ženevi je zajedno sa suprugom prisustvovao kongresu Lige za mir i slobodu.

U Rusiji se pojavila opširna rasprava Pisareva o Zločinu i kazni. U tuđim zemljama Dostojevski smišlja Idiota.

1868.

 «Ruski vesnik» počinje da objavljuje roman Idiot; Dostojevskom se u Ženevi rađa devojčica Sonja koja posle nepuna dva meseca umire, a on zajedno sa ženom dva dana moli  za dozvolu da je sahrane.

U Rusiji se pojavljuje veliki i znameniti  Tolstojev roman Rat i mir; Dostojevski odmah traži da mu se pošalje.

1869.

 Nastavlja se putovanje i stradanje zbog nemaštine Dostojevskih: Prag, Venecija, Bolonja, Trst, opet Drezden, gde im se rađa kći Ljubov. Nastaje zamisao o romanu Život velikog grešnika (Ateizam), koji bi, prema pisanju Dostojevskog , trebalo da bude obimom kao Rat i mir; počinje ras na romanu Zli dusi.

1870.

 Rad na romanu Zli dusi, povodom kojeg se naročito interesuje za ubistvo studenta Ivanova I sudbinu Nječajeva.

1871.

 U inostranstvu doživljava Parisku komunu, o kojoj piše Strahovu nepovoljno . Pripremajući se za povratak u Rusiju i plašeći se pretresa na granici, Dostojevski je spaljivao svoje rukopise. Povratak u Rusiju i julu mesecu i rođenje sina Fjodora u Petrogradu.

Roman Zli dusi počeo je da izlazi u «Ruskom vesniku».

1872.

 Dostojevski postaje redaktor reakcionarno orijentisanog «Građanina»; Upoznaje se sa Konstantinom Pobedonoscevim, jednim od krupnih ideologa carskog samodržavlja. Prve zamisli o Piščevom dnevniku.

1873.

 Zapaženi napadi N. Mihajlovskoga protiv Dostojevskog povodom uređivanja «Građanina» i objavljivanja u njemu prvih odlomaka iz Piščevog dnevnika; polemika između Dostojevskog i Mihajlovskog.

1874.

 Početak rada na romanu Mladić.

1875

U «Otadžbinskim zapisima» počinje u nastavcima da izlazi Mladić. Iste godine Tolstoj je objavljivao roman Ana Karenjina.  Molba Dostojevskog da može posebno izdavati Piščev dnevnik.

1876.

 Rad na pripoveci Krotka.

1877.

 Dostojevski posećuje bolesnog Njekrasova, o čemu će, sećajući se prvog susreta  i objavljivanja prvog svog dela, napisati dirljivi  članak u «Piščevom dnevniku». U «Piščevom dnevniku» pojavljuje se i njegov čuveni prikaz Ane Karenjine. U decembru je izabran za člana Akademije nauka odeljenja ruskog jezika i knjizevnosti; Krajem istog meseca drži govor nad grobom Njekrasova.

1878.

 Dostojevski sastavlja detaljni plan romana Braća Karamazovi.

1879.

 U «Ruskom vesniku» počinju da se objavljuju pojedine glave romana Braća Karamazovi.  Na jednoj književnoj večeri čita svoju priču Mališan kod Hrista na Božić; u Londonu ga biraju za člana komiteta Međnarodnog  književnog udruženja.

1880.

 Velika popularnost Dostojevskog: na mnogim književno – muzičkim večerima čita odlomke iz svojih dela; pozvan je da učestvuje u otkrivanju spomenika Puškinu u Moskvi; ukazivale su mu se najviše počasti; U junu na svečanosti posvećenoj Puškinu, održao je čuveni govor koji je na sve prisutne ostavio silan utisak. Konačno završava roman Braća Karamazovi, na kome je radio tri godine, a objavljivao dve.

1881.

 U januaru Dostojevskog muči bolest. U sredu, 28. januara Dostojevski umire. 29. januara izlazi januarski broj «Piščevog dnevnika»; 1. februara Dostojevski je sahranjen.

Priredio: Vasilije Kalezic